Ključne reči:
1. projektni menadžment
2. analiza
3. hipoteza
4. projektna realizacija
Rezime
Metodologija je sistem praksi, tehnika, procedura i pravila koje koristi onaj ko radi na
području određene discipline, gde je procedura niz koraka koji se, da bi se nešto postiglo,
odvijaju po redosledu. Tehnika odabira metodologije mora voditi računa o njenoj primenjivosti
na sve projekte unutar jedne organizacije. U praksi je pravilo da nijedna od postojećih metologija
neće uspeti da zadovolji sve zahteve svih projekata. Zbog svih ovih problema upravljanja i
složenosti projekata ponaosob, jedno od mogućih rešenja, koje se nameće, jeste „generička
metodologija” utemeljena na postojećim metodologijama. Ovakvu metologiju bi bilo moguće
oblikovati prema zahtevu projekta i prilagođavati u toku projekta (kroz specifične zahteve i
faze). Do naučnog pristupa ovakvoj metodologiji došlo bi se na temelju akumuliranog znanja iz
završenih projekata. Baza podataka metoda i tehnika dobro rešenih i vođenih projekata, prvi je
korak ka jednom informatičkom sistemu za vođenje i upravljanje projekata. Savremeni projekti
se ne mogu voditi bez dobre infrastrukturne podrške informacionog sistema i komunikacije
između učesnika.
Metodologija može biti specifičan pristup, predlošci, obrasci korišćeni kroz životni ciklus
projekta. Dobra metodologija sadrži sve važne procese upravljanja projektom, te će se područja
koja su uključena u procese i dalje širiti. Karakteristike dobre metodologije su preporučen stepen
detalja, upotreba šablona, standardizovane tehnike planiranja, vremenskog određivanja i kontrole
troškova, standardizovani oblik izveštavanja, fleksibilnost za primenu na svim projektima,
fleksibilnost za brzi razvoj, razumljivost korisniku, prihvaćenost i upotebljivost u organizaciji,
upotreba standardizovanih faza životnog ciklusa i utemeljenost na smernicama (umesto na
procedurama) i na etici dobro obavljenoga posla. Ukoliko se sve dobro primeni, zbog bolje
kontrole nad planom projekta, može se očekivati brže vreme izlaska na tržište, smanjeni rizik
projekta, bolji proces donošenja odluka, veće zadovoljstvo kupca a time i više vremena za
dodane vrednosti.
Uvod
Savremeno upravljanje projektima podrazumeva odgovarajuću organizaciju ljudi,
poslova, komunikacije i svih raspoloživih resursa, usmerenih ka ispunjenju zadatih ciljeva. Ovaj
zadatak u upravljanju projektima je osnovna determinata u procesu izvršavanja projekta.
Suštinski, organizacioni proces se uklapa u šemu i kalup projekta ali i određuje njegovu
efektivnost i efikasnost pa mu, samim time, daje i ekonomsku opravdanost. Ako pojednostavimo
ove tvrdnje, dolazimo do zaključka da je projekat plansko i sistemsko rešavanje unapred
određenog problema. „U poslovnom svetu, projekat uglavnom označava niz međusobno
2
Naučno istraživanje se realizuje kroz tri osnovne faze: 1) projektovanje;
2)operacionalizovanje i 3) elaboriranje. Pod projektom naučnog istraživanja podrazumeva se
pisani dokument u kojem se iznosi kompletna ideja o nekom istraživačkom problemu i plan
njegove realizacije. Izrada valjanog naučnog projekta nekada je presudna za konačan ishod
istraživačkog poduhvata, budući da se njime detaljno definiše aktuelni problem, iznose znanja i
rezultati do kojih se došlo u dotadašnjim istraživanjima, predviđaju konkretne metode, tehnike i
instrumenti koji će biti korišćeni prilikom realizacije istraživačkog procesa, planira dinamika
realizacije i finansijska konstrukcija. Detaljno i dobro izrađen naučni projekat garantuje stabilan
teorijski model na kojem se mogu zasnovati hipoteze istraživanja i bitno smanjiti uticaj bilo kog
parazitnog faktora. Dok se projekat empirijsko-eksperimentalnog karaktera bazira na primeni
raznovrsnih egzaktnih istraživačkih tehnika tokom prikupljanja podataka i upotrebi statističkog
metoda tokom njihove obrade, dotle projekat bibliografsko-spekulativnog karaktera (tzv.
teorijski projekat), kao dominantan, upotrebljava pre svih bibliografski metod, uz deskriptivno-
logički način analize i interpretacije rezultata.
1.2
Faze projektovanja naučnih empirijskih istraživanja
Definišemo sledeće faze naučnog istraživanja: 1) Formulisanje problema istraživanja; 2)
Određenje predmeta istraživanja; 3) Hipotetički okviri istraživanja; 4) Definisanje ciljeva
istraživanja; 5) Prikupljanje naučnih činjenica; 6) Obrada prikupljenih podataka; 7) Naučno
objašnjenje - naučno otkriće i naučno predviđanje; 8) Prezentiranje naučno-istraživačkih
rezultata.
Faza naučno-empirijskog istraživanja:
Faza naučno-saznajnog procesa (naučnog istraživanja) su: 1) Formulisanje problema
istraživanja; 2) Određenje predmeta istraživanja (teorijsko i operacionalno određenje predmeta
istraživanja); 3) Hipotetički okvir istraživanja; 4) Definisanje ciljeva istraživanja; 5) Prikupljanje
naučnih obaveštenja, naučnih činjenica i drugih podataka od značaja za predmet istraživanja, uz
korišćenje različitih metoda istraživanja; 6) Obrada prikupljenih podataka; 7) Definisanje
naučnih zakona; 8) Naučno objašnjenje - naučno otkriće i naučno predviđanje; 9) Prezentiranje
naučno-istraživačkih rezultata.
Formulisanje problema istraživanja predstavlja konceptualizaciju problema istraživanja
putem trostrukog pristupa: a) identifikacija osnovnih hipotetičkih stavova o predmetu
istraživanja; b) definisanju značaja istraživanja; i c) konsultovanju rezultata prethodnih
istraživanja.
Hipotetički stavovi su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraživanja u celini,
njegovim činiocima, osobinama, odnosima i vezama, situaciji, dimenzijama, o suštini sadržini,
obliku i formi. Tako, hipoteza poseduje tri značajne funkcije: a) proširuje postojeće saznanje; b)
prevazilazi nedostatke prethodno stečenog saznanja; c) nameće metodološki zahtev za stalnim
proveravanjem validnosti već stečenog saznanja.
Ciljevi istraživanja
Istraživanje se često definiše i kao „aktivnost u rešavanju problema koji vodi novom
znanju koristeći se metodama ispitivanja koje proučavaoci u toj oblasti prihvataju kao
adekvatne” odnosno, naučno istraživanje je „sistematska, kontrolisano, empirijsko i kritično
4
ispitivanje hipotetičkih stavova o pretpostavljenim odnosima između prirodnih fenomena” ili, se
shvata kao sistematski, kritički, kontrolisani i ponovljeni proces sticanja novih znanja, na tipična
rešenja i tipične situacije kao što su primena standardnih normi prilikom planiranja vremena i
sredstava, grafičkog i tehničkog organizovanja i prikazivanja projekta, organizovanja i
realizovanja istraživanja i izrade završnih dokumenata. To su, dakle, svi oni elementi koji su
univerzalni i formalizovani prema jasno određenom redosledu definisani.
Ciljevi istraživanja se mogu podeliti na teorijske i empirijske, kao i na fundamentalne i
primenjene. U naučnom istraživanju razlikujemo naučne i društvene ciljeve. Prvi su usmereni ka
procesu naučnog saznanja, a drugi na društvenu sredinu u kojoj se realizuje istraživanje.
Naučnim objašnjenjem i razumevanjem, kao i naučnim predviđanjem naučno otkriće čini jednu
nedeljivu celinu.
Neki projekti mogu se raditi i uraditi unutar radne organizacije, neki opet, zbog svoje
prirode, zahtevaju saradnju sa specijalizovanim organizacijama, a neki se čak jedino mogu
rešavati formiranjem timova potpuno originalne strukture angažovanjem različitih organizacija i
pojedinaca.
Studijska grupa radne organizacije korisnika identifikuje probleme i predlaže projektne
aktivnosti organima odlučivanja. Organi odlučivanja ocenjuju usklađenost predloga projektnih
aktivnosti sa društvenim ciljevima, formulišu zaključke i eventualnim promenama ili
modifikacijama programa razvoja ili predloga o projektnim aktivnostima, i na kraju, odlučuju o
novom programu razvoja, odnosno, o aktivnostima da se projekt pokrene.
Studija izvodljivosti projekta, jeste sporazum o radu na studiji izvodljivosti projekta
(feasibility study) predstavlja jednu od najznačajnijih faza projektovanja. U takozvanoj
predinvesticionoj fazi neophodno je istraživati dokaze o opravdanosti ulaganja novca, rada,
materijala i energije s obzirom na društvene koristi koje se očekuju od projektnih rešenja. U
posebnim slučajevima, kada se radi o projektu nekog uređenja sličnih sposobnosti uz zadata
ograničenja. Tada laboratorijsko rešenje dokazuje izvodljivost projekta, funkcionalne
sposobnosti rešenja i mogućnosti industrijskog oblikovanja.
Studija izvodljivosti se često zove i prethodnom analizom. Sadržina obično polazi od
motivacije i ciljeva projekta, od njegove interpretacije i opisa postojećeg stanja s osvrtom na
činjenice koje nam sugerišu neophodnost promena. Kada se problem definiše i razloži na
komponente, uočavaju se potrebna znanja, neophodni kadrovi, laboratorije i oprema da se
istražuju rešenja. Studija izvodljivosti projekta predstavlja značajan dokumentu pred-
investicionoj fazi projekta pa se stoga redovno upućuje na recenziju. Recenzija studije
izvodljivosti poverava se kompetentnim stručnjacima, obično iz radnih organizacija koje se nisu
angažovale u izradi projekta. Studija izvodljivosti u većini slučajeva ne može se verifikovati jer
je zasnovana na pretpostavkama koje će se proveriti tek eksperimentima na kraju projekta, u fazi
ispitivanja upotrebnih sposobnosti rešenja. Zbog toga je zadatak recenzije da oceni stepen
naučne zasnovanosti polaznih hipoteza, da utvrdi korektnost dokaznih postupaka ili
kompatibilnost zaključaka sa premisama studije.
Za manje projekte, ili u slučaju da su već u toku studije izvodljivosti sagledane
mogućnosti realizacije, program realizacije se piše na kraju studije izvodljivosti kao njen
5
