Tehnološki sistemi

MAŠINSKI SISTEMI
Period razvoja sredstava za proizvodnju je praktično nastao kada i ljudski život. U početku čovek je uočavao prirodne zakonitosti, kojima se koristio u cilju zadovoljavanja nekih od svojih potreba. Sve se ovo dešavalo u datom okruženju što je svakako uticalo manje ili više na tehnološki napredak. U zavisnosti od svojih potreba čovek je morao negde koristiti intelekt, a pretežno svoju fizičku snagu. Na ovaj način se uvećavao njegov fizički i umni potencijal. Raznovrsne aktivnosti dovele su do pojave prvih mašina. U početku to su bile poluge (jednokrake i dvokrake), klinovi, strme ravni, kotur, koturača, tj. prve alatke i oruđa.
Razvoj fizičkog i umnog potencijala, omogućio je čoveku da dolazi do novih ideja iz kojih su prozilazile i nove potrebe koje je uz pomoć prirode mogao da ostvari.
Čovek je uočavao razne materijale, upoznavao njihove izvore i oblike, smišljajući različite načine kako da ih iskoristi. Posmatrajući zbivanja u svome okruženju, razmišljajući, uz srećno učešće slučaja, dolazio je do ubedljivih saznanja da se npr. energija vetra, vode i vatre kao toplotne energije, mogu koristiti u olakšavanju njegovog rada.
Sve ove aktivnosti uticale su da sredstva za rad protokom vremena postaju sve složenija i savremenija, kako po sastavu tako i po obliku ali i po svojoj funkciji. Na ovakav način su nastali prvi uređaji. Njihovim usavršavanjem dolazi do razvoja manuelne proizvodnje i zanatstva.
Da bi čovek olakšao sebi rad i savlađivao različite otpore pri oblikovanju raznih predmeta, bilo je neophodno prirodnu energiju prilagoditi, odnosno pretvoriti u energiju koja će zameniti njegov rad. Ta energija, mehanička, pretvarana je u mehanički rad, t.j. u raznovrsna kretanja elemenata mehanizama, uređaja i alata.
Ove aktivnosti su uzrokovale nastanak mašina. Zadatak mašine bio je i ostao, da se korišćenjem energije vrši oblikovanje predmeta iz prirode. Ovo je uslovljavalo definisanje strukture mašine u kojoj je svaki od elemenata imao svoje unapred zadate funkcije.

OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
Osnovni pojmovi i definicije koje se odnose na mašinske sisteme, koji se sreću kao sastavni delovi mašinskih sistema, odnose se na:

• Uređaj je skup više međusobno povezanih delova koji vrše određeni zadatak.
• Mehanizam je skup krutih ili elastičnih pokretno vezanih elemenata koji vrši neko kretanje pod uticajem sile u cilju obavljanja nekog zadatka.

Mašina (grčki – oruđe, lat. machina – veštački spoj tela sposobnih da pod izvesnim uslovima izazivaju određena kretanja), se može definisati na više načina. U literaturi se navodi nekoliko definicija:

• Mašina je oruđe, tj. proizvod ljudskog rada namenjen za obavljanje nekog zadatka.
• Mašina je celina čiji je zadatak da obavlja transformaciju sirovine, energije i informacija.
• Mašina je skup više mašinskih delova, modula, sklopova, podgrupa i grupa. 6

spoj takvih delova koji su funkcionalno povezani čine podsklop ili sklop (celinu). Isto tako, više delova podsklopova i sklopova čine mašinsku podgrupu ili grupu.
Radna mašina ne bi mogla da funkcioniše bez određenih alata i pribora, te se navode njihova značenja.
Alat je izvršni organ koji neposredno deluje na obradak u procesu obrade tj. vrši njegovo oblikovanje. Zavisno od vrste radnih operacija ili vrste mašina, alati se svrstavaju u dve osnovne grupe:

• alati za obradu rezanjem tj. skidanjem sloja materijala – strugotine (npr. strugarski nož, burgija, upuštač, razvrtač, proširivač, ureznica, nareznica, glodalo, provlakač, tocilo – brusna ploča). U principu alati za obradu rezanjem mogu biti sa jednom (strugarski nož, nož za rendisanje) i više reznih ivica (burgija, glodalo, provlakač, brusna ploča). Rezni alati su u principu standardizovani, ali se mogu koristiti i specijalni rezni alati, najčešće za izradu profila različitog oblika, i
• alati za obradu plastičnom deformacijom (alati za kovanje, alati za presovanje, alati za savijanje, alati za prosecanje i probijanje, alati za valjanje, alati za izvlačenje, alati za livenje pod pritiskom, alati za izradu plastičnih masa i dr.). Za razliku od reznih alata koji su uglavnom standardizovani, alati za obradu deformisanjem se projektuju od slučaja do slučaja, pa im je cena izuzetno velika.

Pribori su pomoćni uređaji, čiji je zadatak da omoguće i olakšaju neke operacije ili njihove delove (na primer, pri baziranju obratka). Pribori mogu imati višestruku namenu zavisno od vrste mašina. Svrstani su u dve grupe:

• pribori za stezanje (stezne čeljusti, čaure, stege),
• pribor za definisanje položaja i vođenje (za baziranje, oslanjanje, vođice nosača alata na strugu, čaure i dr.).

Aparati su uređaji u kojima se obavljaju neke vrste operacija, na primer: prenos toplote, punjenje, pražnjenje, transport materijala, kontrola i drugo. To su uglavnom sudovi raznih oblika u kombinaciji sa cevima, pregradama, ispunama, mešalice i slično.
Instrumenti su namenjeni očitavanju različitih veličina kao što su: sila, brzina, dužina, temperatura, pritisak. Dalja podela ih svrstava u instrumente za merenje i kontrolu (pomično merilo, kontrolna račva, kontrolni čep, mikrometar). Mernim instrumentima očitavaju se apsolutne vrednosti neke veličine, dok se kontrolnim instrumentima utvrđuju samo odgovarajuća odstupanja (dobro – loše).
Postrojenje je povezan skup mehanizama, mašina, instrumenata, aparata, uređaja koje obavlja složen tehnološki proces.