Trgovinska politika u Evropske unije

Uvod

Evropska unija je najveći trgovac na svetskom nivou, u 2011. godini EU je izvazla robe u vrednosti od preko 2 170 milijardi dolara, na drugom mestu je Kina a slede ih SAD, Nemačka i Japan.

Od svojih najranijih dana EU je preuzela obavezu uklanjanja trgovinskih prepreka između svojih članica, na temelju činjenice da će to potaknuti ekonomski napredak te nacionalno i pojedinačno blagostanje. EU se za iste principe bori i na svetskom nivou. Multilateralni trgovinski sistem progresivno je liberalizovan nizom međunarodnih pregovora. EU veruje da multilateralna liberalizacija trgovine može doneti velike koristi globalnoj ekonomiji te da bi se većina uz to vezanih poteza trebala usmeriti prema regijama u razvoju. To podrazumeva da je ekonomski rast putem liberalizacije trgovine presudan faktor unapređivanja socijalnih uslova i doprinosa održivom razvoju širom sveta. U dvema studijama Evropske komisije, objavljenim uoči konferencije u Seattleu, zaključeno je da bi daljnja liberalizacija trgovine mogla znatno doprineti održivom razvoju i svetu doneti godišnju dobit od gotovo 420 milijardi eura, što bi bilo jednako pridruživanju još po jedne ekonomije veličine Koreje ili Holandije svetskom BDP-u svake godine.  Ekonomski rast će rezultirati i novim radnim mestima, što se pokazalo i na primeru Unije, u  kojoj je nakon ukidanja unutrašnjih prepreka otvoreno pola miliona radnih mesta.

Smanjivanje carina omogućava bolje iskorištavanje izvoznih potencijala jer će trgovinskim tokovima sve više upravljati kvalitet, cena i nivo usluge, a poslovanje će imati sve manje veštačkih prepreka poput carina. Korist za potrošače će se ogledati u većem izboru i nižim cenama na temelju jače konkurencije. EU je izuzetno važan igrač na svetskoj trgovinskoj sceni. Kao takva pripadnik je najvećeg i najmoćnijeg trougla globalne ekonomske supersile na svetu, tzv. Triade (EU, SAD i Japan).

Trgovinska politika EU

Trgovinska politika jedna je od najvažnijih politika EU koja određuje bilateralne odnose Zajednice s trećim zemljama i u multilateralnim organizacijama. Ciljevi trgovinske politike definirani su Ugovorom o Evropskoj zajednici, a uključuju razvoj svetske trgovine, postupno ukidanje ograničenja međunarodnoj trgovini i smanjivanje carinskih barijera. Osnovni instrumenti sprovođenja trgovinske politike EU su: zajednička spoljna carina (CET), mehanizmi zaštite trgovine (TDI) tj. antidamping, politika protiv subvencija ili zaštitne mere, te Uredba o trgovinskim barijerama (TBR). U okviru trgovinske politike, EU razvija instrumente pristupa tržištima trećih zemalja prvenstveno putem utvrđivanja trgovinskih barijera i načina njihovog uklanjanja te razvojem „posebnih odnosa“, tj. preferencijalnih ugovora i korištenja dopuštenih izuzeća u poštivanju principa najpovlaštenije države u okviru Svetske trgovinske organizacije. EU ima razvijene trgovinske odnose s raznim grupama država među kojima su zemlje Evropskog ekonomskog prostora, mediteranske zemlje, afričke, karipske i pacifičke zemlje (ACP zemlje) te države jugoistočne Evrope. Takođe, deo trgovinske politike EU je i učešće u pregovorima u okviru Svetske trgovinske organizacije putem kojih nastoji da ojača svoj ekonomski uticaj u svetu. U okviru trgovinske politike donošenje novih mera inicira Evropska komisija, a usvaja ih Veće EU kvalifikovanom većinom ili jednoglasno.

Spoljna trgovina predstavlja jednu od pet komponenti tzv. spoljnih odnosa Evropske unije. Ostala četiri segmenta spoljnih odnosa EU se odnose na spoljnu politiku, politiku sigurnosti (bezbednosti) i odbrane, razvojnu pomoć i spoljne dimenzije drugih sektorskih politika EU. Spoljna trgovina EU podrazumeva kako postojanje obostrane volje i interesa, tako i odgovarajućih uslova za razmenu. Iako bi spoljna trgovina EU trebalo da bude usaglašena sa ostalim segmentima spoljnih odnosa Unije, to u praksi nije uvek moguće postići. Stoga ne čudi podatak da se, ponekada, interesi spoljne politike i odbrane direktno odražavaju na kurs trgovinskih odnosa sa trgovinskim partnerima EU. Spoljnotrgovinska politika EU je izuzetno složena i komplikovana i, kao takva, predstavlja odraz pravila, institucija i instrumenata Unutrašnje trgovine EU prema globalnim trgovinskim partnerima. Iako je danas stepen protekcionizma u ovoj oblasti niži nego što je ikada bio, liberalizacija trgovinskih tokova se ipak odvija relativno sporo i dugoročnog je karaktera. Evropska unija danas predstavlja najveće globalno tržište. Nesumnjivo bi procenat globalnog učešća ovog tržišta bio znatno veći da, pod uticajem uspostavljanja i razvijanja unutrašnje trgovine, nije došlo do značajne promene trgovinskih prioriteta članica EZ, a kasnije i EU. S druge strane je privredni uspon zemalja BRIK-a1direktno uticao na smanjenje učešća EU u svetskoj trgovini.