Tržišno komuniiranje putem interneta pri plasmanu građevinskih materijala na srpskom tržištu

Sažetak:

Pod tržišnim komuniciranjem podrazumevamo razmenu informacija između aktera na tržištu, sa ciljem da se uspostave i održe dobri poslovni odnosi. Razmena informacija se može obaviti ličnim kontaktom ili posredno – putem različitih prenosnika. Upotrebom interneta u tržišnom komuniciranju, postignut je značajan kvalitativni pomak u segmentu indirektnog komuniciranja, s obzirom da se ostvaruje veoma dinamična interakcija između komunikacionih aktera, i to, pre svega, zahvaljujući potpunoj multimedijalnosti ovog savremenog masovnog medija.

Ključne reči: tržišno komuniciranje, građevinski materijali, internet, interakcija, multimedijalnost, elektronska pošta, veb-sajt

Uvodna razmatranja
I pre pojave interneta, na srpskom tržištu građevinskih materijala odvijao se aktivan proces komuniciranja između različitih učesnika. Proizvođači građevinskih materijala su kontaktirali sa dobavljačima repromaterijala i opreme, posrednicima, a vrlo često i krajnjim korisnicima svojih proizvoda. Posrednici su imali kontakte s jedne strane, sa proizvođačima različitih građevinskih materijala, a sa druge strane sa potencijalnim kupcima, prevoznicima, bankama i drugim akterima na tržištu. Dakle, nesporno je da su se svi oni, u procesu tržišnog komuniciranja, nalazili u određenoj interakciji, pri čemu su aktivno razmenjivali informacije,
sa željom da uspostave dobre poslovne odnose, kako bi ostvarili što veću satisfakciju potrošača i pozitivan poslovni rezultat, rentabilno poslovanje i profit.Međutim, pojavom interneta i njegovom širom praktičnom primenom u poslednjoj deceniji prošlog veka, na tržištu građevinskih materijala, u segmentu komuniciranja nastale su radikalne kvalitativne promene,
koje su omogućile znatno dinamičniji, interaktivan odnos između učesnika na tržištu, bez obzira da li su oni bili u ulozi dobavljača, posrednika ili kupca, odnosno krajnjeg korisnika. Značajnu potporu sve intenzivnijoj upotrebi interneta, nakon ekonomskih i društvenih promena 2000. godine i donošenja Zakona o privatizaciji, dale su i mnoge strane kompanije koje su došle na srpsko tržište. Tu se pre svega misli na izuzetno snažne multinacionalne kompanije, kao što su: „Lafarge”, „Tondach”, „Xella”, „Wienerberger” i druge, koje imaju svoje fabrike širom Evrope i sveta, i koje su među prvima prihvatile sve blagodeti koje pruža nova, sofisticirana informaciona tehnologija. O koliko moćnim i ozbiljnim kompanijama se radi, ilustrovaće i sledeći podaci. „Tondach” ima svoje 34 fabrike za proizvodnju crepa u 11 država, a „Xella” poseduje proizvodne pogone u preko 30 zemalja i zapošljava oko 8.500 radnika. „Wienerberger” je osnovan 1819. godine, a sada posluje sa 229 proizvodnih pogona, koji su locirani u 26 država. Francuski „Lafarge” je osnovan daleke 1833. godine, a trenutno veoma uspešno posluje u 79 država širom sveta.Zahvaljujući ovakvim, izuzetno snažnim multinacionalnim kompanijama, mnoga svetska dostignuća, ne samo informaciona, veoma se
brzo implementiraju i u našu privredu, što nema sumnje, oplemenjuje i podiže kvalitativni nivo ekonomskih, ali isto tako i društvenih odnosa unutar Republike Srbije.