Tržište akcija

UVOD
Finansijska tržišta i institucije utiču ne samo na naš svakodnevni život, već i na protok novca kroz privredu, obezbeđujući na taj način proizvodnju dobara i usluga, a utiču i na profitabilnost poslovanja i ekonomsko blagostanje ekonomije kao i okruženja. Za finansijska tržišta možemo reći da su široko područje analize. Finansijska tržišta obuhvataju nacionalne i međunarodne finansijske sisteme, potrošnju domaćinstava, finansiranje poslovnih aktivnosti, potrošnju države i inostranstva. Tri oblasti obuhvataju finansijska tržišta, a to su : finansijska tržišta, institucije i instrumente.
Finansijska tržišta su prostor na kome se okupljaju oni koji imaju višak finansijskih sredstava i koji ta sredstva daju onima koji nemaju, a kojima su sredstva potrebna za produktivne svrhe.
Finansijske institucije su institucije koje prikupljaju sredstva od štediša i daju pozajmice pojedincima ili ih ulažu u biznis.
Finansijski instrumenti su predmet trgovanja na tržištu i u njih spadaju : hartije od vrednosti – HOV (akcije i obveznice), izvedene HOV, hipotekarne obveznice i finansijski istrumenti na deviznom tržištu.
Finansijska tržišta, depozitne i nedepozitne finansijske institucije kao i ostali posrednici imaju funkciju da spoje ljude, koji nemaju sredstva sa onima koji imaju višak sredstava. Tako, recimo kada su lokalnoj vladi potrebne škole ili putevi, biće im potrebna sredstva koja se ne mogu uvek obezbediti porezima ili drugim izvorima prihoda, tako da u ovakvim slučajevima dobro funkcionisanje finansijskog tržišta i finansijskh posrednika rešava ove ekonomske probleme.
Tržište akcija je sastavni deo finansijskog tržišta koje ima veliku ulogu i privlači veliku pažnju u ekonomiji bilo koje države. Finansiranje svojinskim ili vlasničkim istrumentima, odnosno akcijama predstavlja po veličini drugo eksterno tržište kapitala. Primetićemo da su dugovni instrumenti (obveznice) i vlasnički instrumenti (akcije) slični po tome što oba instrumenta obezbeđuju resurse za investiranje u kapitalnu opremu, istraživanje, razvoj i obuku koja kompaniji omogućava prosperitet, kao i limitirajuće resurse, ali se i razlikuju u sledeća četiri važna aspekta :

• Akcionari biraju upravni odbor u korporaciji i na taj način je mogu kontrolisati
• Akcionari dobijaju gotovinu u obliku devidende i to kada kompanija plati porez na profit, a isplaćene kamate po osnovu finansijskih istrumenata duga se računaju u troškove poslovanja, tako da se na taj iznos kamate ne plaća porez.
• Dugovna potraživanja emitenata koje kompanija ima prema njima moraju biti u celosti plaćena pre nego što se potraživanja akcionara mogu isplatiti, tj. poverioci moraju da prime svoja sredstva pre nego što vlasnici korporacije prime svoje dividende.
• Dugovni finansijski istrumenti – obveznice kao i drugi oblici zajmova imaju datume dospeća, tj. datum kada im dospeva naplativost, a vlasnički istrumenti – akcijski kapital nikada ne dospevaju.

POJAM I NASTANAK AKCIJSKOG KAPITALA
Udruživanjem kapitala manje ili veće grupe individualnih privatnika u jedinstven kapital nastaje akcijski kapital. On se formira kupovinom akcija koje predstavljaju pravne potvrde o suvlasništvu u nekom akcionarskom preduzeću kao i osnovu za učešće u raspodeli profita koje to akcionarsko društvo svojim poslovanjem ostvari. Značajne kao i interesantne novine i promene, unosi u kapitalističku privredu, kao i u ekonomske odnose kapitalističkog društva ovakav način formiranja akcijskog kapitala koji dovodi do novog i posebnog organizacionog oblika preduzeća. Prva novina se može videti u mogućnostima povećanja ovog oblika kapitala. Ukoliko je u pitanju individualni kapital, isti se može uvećati u zavisnosti od prisvajanja jednog njegovog dela, odnosno od akumulacije jednog dela ostvarenog profita. Mogućnosti i ograničenja za uvećanje ovakve vrste kapitala definisana su sopstvenim akumulacionim potencijalom i iz tog razloga proces uvećanja individualnog kapitala je dug i postepen, a u pojedinim uslovima ovakav kapital je i nedovoljan. Pojavom akcijskog kapitala opadaju ograničenja koja postoje sa individualnim kapitalom. Mogućnosti i osnova za povećanje akcijskog kapitala se vide u tome da akcijski kapital predstavlja slobodni novčani kapital u celoj privredi i to bez obzira o kojim iznosima se radi. To znači da se preko formiranja i povećanja akcijskog kapitala ostvaruje brz, kao i na dobrovoljnoj osnovi zasnovan proces centralizacije kapitala.
Iznos akcijskog kapitala moze da se formira i uvećava prema potrebama koje se javljaju u vezi sa primenom tehnološkog i tehničkog progresa. Vrlo važan trenutak pojave akcijskog kapitala je da on ima privilegije u pogledu dobijanja kredita. Zna se da kredit ima važnu ulogu u reprodukciji svakog privatnog preduzeća. Mogućnost dobijanja kredita kao i uslovi dobijanja kredita često imaju presudan značaj na razvoj preduzeća, na tehniku ili rekonstrukciju preduzeća, ili jednom rečju na sposobnost preduzeća da poveća produktivnost rada, kao i na konkuretnost na tržištu. Na taj način gledano, prednosti u dobijanju kredita su veoma značajne kod akcionarskih društva. Akcijski kapital ima prednost i u zahtevu za kreditom kod banaka, zbog sigurnosti plasmana kredita koji je garantovan kapitalom akcionarskog preduzeća. Takođe, mogućnost vraćanja kredita nije ograničena poslovnim uspehom preduzeća, već se kredit može vratiti uvećanjem akcijskog kapitala u situaciji kada preduzeće nema dovoljno sopstvenih sredstava. Pored ovih prednosti koje kapital daje privatnim preduzećima, a usled posebnog načina formiranja kao i mogućnosti povećanja, ističu se i promene koje akcijski kapital unosi u funkciju i položaj industrijskog kapitala.
Pojava akcijskog kapitala donosi promene u funkciji upravljanja. Funkcija upravljanja se pretvara u profesionalnu funkciju kojom se upravlja proizvodnjom od strane profensionalih menadžera.