Treće ali ne manje značajno je devizno tržište. Ono predstavlja specifičan deo
finansijskog tržišta, koje na domaće tržište utiče platno-bilansnim i devizno-bilansnim
transakcijama.
POJAM TRŽIŠTA NOVCA
Tržište novca predstavlja jedan od najvažnijih segmenata finansijskog tržišta svake zemlje.
Ono se najjednostavnije može definisati kao „mesto susretanja ponude i tražnje kratkoročnih
finansijski instrumenata (aktive)“. Kratkoročni finansijski instrumenti, ili kako se još nazivaju
instrumenti tržišta novca su oni finansijski instrumenti čiji je rok dospeća kraći od jedne godine.
Međutim, neophodno je praviti razliku između pojmova novčanog tržišta i tržišta novca. Pojam
novčano tržište se vezuje za ukupne novčane transakcije jedne zemlje. Ono je opštije, šire i
obuhvata skoro sve novčane transakcije svih kategorija učesnika privrednog i društvenog života, i
može se definisati kao ukupnost svih novčanih transakcija u okviru jedne nacionalne ekonimije iz
odnosa ponude i tražnje kratkoročnih finansijskih instrumenata. Kao takvo, u sebi objedinjuje
ukupnu ponudu i tražnju novčanih sredstava, finansijske instrumente kao i finansijske transakcije
koje se obavljaju u odnosima između pravnih i fizičkih lica međusobno, kao i između preduzeće
finansijskih organizacija i stanovništva i između svih njih, na jednoj strani, i države i centralne
banke, na drugoj strani.
Po istom izvoru, novčano tržište se sastoji iz šest specijalizovanih tržišta:
kreditnog tržišta, na kome se daju ili uzimaju kratkoročna novčana sredstva u formi
kredita,
eskontnog tržišta, gde se vrši trgovina komercijalnim menicama, to jest njihov eskont
(otkup pre roka dospeća) i reeskont (kreditiranje takvog otkupa od strane centralne
banke),lombardnog tržišta, gde se trguje lombardnim kreditima,
tržišta žiralnog novca, gde se kupuju i prodaju depozitni i žiralni novac,
primarnog i sekundarnog tržišta kratkoročnih hartija od vrednosti,
deviznog ili internacionalnog tržišta, gde se vrši kupovina i prodaja stranih sredstava
plaćanja utvrđuje cena deviza odnosno devizni kurs.
4
Pojam tržišta novca je međutim uži. Ono se odnosi na definisan prostor, vreme, pravila i
druge uslove pod kojima dolazi do organizovanog susretanja ponude i tražnje za kratkoročnim
finansijskim instrumentima. Pod tim instrumentima podrazumevaćemo pre svega kratkoročne
hartije od vrednosti i žiralni novac.
Tržište novca je prema tome, za razliku od novčanog tržišta, koje je opšteg i znatno šireg
karaktera, organizovani mehanizam u institucionalnom smislu reči sa tačno utvrđanim učesnicima,
njihovim pravima i obavezama, definisanim prostorom i vremenom funkcionisanja, i regulisanim
uslovima pod kojima se obavljaju finansijske transakcije i tehnologija rada.
Učesnici na novčanom tržištu su svi subjekti finansijskog sistema jedne nacionalne
ekonomije, dok su učesnici na tržištu novca jedino i isključivo za to posebno ovlašćene banke,
specijalizovane posredničke finansijske institucije i centralna banka.
Shvatanje tržišta novca se menjalo tokom vremena. Nekada se ono vezivalo isključivo za
promet kratkoročnim novčanim potraživanjima, najčešće između poslovnih banaka, ili poslovnih
banaka sa jedne i centralne banke s druge strane. Međutim, vremenom pojam tržišta novca se
vezivao i za trgovanje drugim oblicima finansijskih instrumenata. Na to upućuju još neke definicije
ovog pojma, kao što je ona po kojoj se „na tržištu novca sučeljavaju i međusobno izravnavaju
viškovi i manjkovi žiralnog novca i ponuda i tražnja kratkoročnih hartija od vrednosti“.
ZNAČAJ I ULOGA TRŽIŠTA NOVCA
Tržište novca ima veliki značaj na funkcionisanje nacionalne privrede i ostvarivanje mera
ekonomske politike. Na njemu se formira kratkoročna kamatna stopa, koja predstavlja indikator
cene koštanja novca, kredita, pa i kapitala. Od njene visine zavise odnosi ponude i tražnje za
novcem i tokovi sredstava između pojedinih privrednih učesnika i sektora.
5
