Odlomak

UVOD

Da li ste se zapitali zašto jedan diplomirani stručnjak zarađuje od 500 do 800 evra, dok neko sa diplomom srednje škole zarađuje samo od 150 do 400 evra, dok je recimo predsednik kompanije Volt Dizni koji je 2001. godine bio na polovini svog desetogodišnjeg ugovora do tada primio oko 771 milion dolara? Koliko zarada zavisi od preduzeća da preduzeća? Sve to se zabravo formira na tržištu i upravo je tržište to u kome možemo pronaći odgovore na ova kao i mnoga druga pitanja.
Tržište je stalan proces u kome ljudi izražavaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti. To je pretpostavljeni “kvalitet” radne snage koga poslodavci kupuju u odredenom obimu izraženom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje će zaposliti. Kao što domaćinstva odnosno radnici nude svoj rad da bi sticali dohodak, tako i firme traže radnike da bi mogli organizovati proizvodnju.
Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između ponude i tražnje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa izrneđu radnika i poslodavaca je uspostavljeni opšti nivo cene rada tj. Nadnica (najamnina). Tržište rada je više nego bilo koje drugo tržište konkurentno iz prostog razloga što se na njemu javlja najveći broj učesnika i to kako na strani ponude tako i na strani tražnje.
Tržište kapitala (dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima. Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje.
U daljem tekstu pokušaćemo da analiziramo tržišta i dođemo da odgovora na mnoga druga pitanja kao što su: tražnja za radom, ponuda radne snage, smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada, uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala u kratkom i dugom roku i još mnogo toga.
TRŽIŠTE RADA

Tražnja za radom, izvedena tražnja, transferne zarade i
ekonomska renta

Tražnja za radnom snagom odnosno radom je količina rada koju su poslodavci u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno nadnicama, u datom periodu.
Tržnja za radom je sveprisutna i očigledna po čemu svedoče mnogobrojni oglasi za zapošljavanje u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci koji objavljuju i plaćaju za ove oglase su spremni da zaposle određeni broj ljudi za određenu platu.
Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje. Izvedena tražnja zavisi od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. Robama i uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za proizvodima tog rada.
U težnji da maksimiraju profit, preduzeća traže stopu produktivnosti po kojoj granični prihod znači i graničnu cenu.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese