Uloga funkcije centralnih banaka na finansijskim tržištima

Nema recenzije

Odlomak

UVOD
Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova određenih zakonom.
Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.
Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na ovaj način centralna banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim tržištima.
Monetarnom politikom obezbeđuje se optimalan odnos količine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera društvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlačenje novca iz opticaja u cilju obezbeđenja adekvatne količine novca u nekoj nacionalnoj privredi. U okviru ostvarivanja mera kreditno-monetarne politike, centralna banka ima nekoliko instrumenata:

Eskontna politika, koja se sastoji u određivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slično);ž
Operacije na otvorenom tržištu, koje se sastoje u kupovini ili prodaji različitih hartija od vrednosti, čime se ostvaruju određeni ciljevi kreditno-monetarne politike. Centralna banka vrši kupovinu hartiju od vrednosti, kada želi da poveća likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. Ovo se dešava u slučaju realizacije kreditno-monetarne politike, kada je cilj da se poveća nivo novčane mase. U slučaju restriktivne kreditno-monetarne politike, centralna banka vrši prodaju hartija od vrednosti, čime smanjuje količinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka;
Politika obaveznih rezervi, kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno-monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera značajna je i za kontrolu bankarskog sistema i održavanje likvidnosti banaka. Suština ove mere sastoji se u utvrđivanju osnovice i stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. U slučaju restriktivne kreditno-monetarne politike povećava se stopa obaveznih rezervi, čime se povlači deo novca i smanjuje kreditni potencijal banaka, i
Politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita, čime se takođe, reguliše nivo novčane mase. Aktiviranje depozita znači ukidanje ograničenja za njihovo slobodno korišćenje. Obrnuto, dezaktiviranje depozita znači njihovo povlačenje u smislu uvođenja različitih ograničenja u korišćenju slobodnih sredstava.

U okviru ove funkcije centralna banka se angažuje na ostvarenju ciljeva devizne politike, kao što su: obezbeđenje međunarodne likvidnosti zemlje, održavanje stabilnosti deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, održavanje ravnoteže platnog bilansa, otplata dugova, praćenje i kontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, i slično. Centralna banka za račun države obavlja različitne kreditne i fiskalne poslove, u kom smislu se zakonom propisuju njena ovlašćenja.
Druge funkcije centralne banke su:

Kontrola rada banaka i drugih finansijskih institucija;
Pružanje pomoći pri održavanju likvidnosti ostalih učesnika na finansijskim tržištima;
Vođenje politike selektivnog kreditiranja određenih segmenata privredne aktivnosti;
Vođenje tzv. zlatne politike, odnosno vođenje poslova održavanja i kontrole rezervi plemenitih metala, itd.

TRŽIŠTA, INSTRUMENTI I INSTITUCIJE

Centralna banka je specifična monetarna institucija po svom položaju u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu. Često se zbog svoga specifičnog položaja u piramidi bankarstva zove banka – banaka. To je banka čija je osnovna funkcija da se brine za stabilnost novca, za kontrolu i regulisanje mase novca u opticaju, a najčešće je zadužena da se stara o likvidnosti plaćanja sa inostranstvom. To je jedina banka ovlašćena od države da izdaje novčanice i kovani novac kao zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji. Poseban status i ovlašćenja omogućuju centralnoj banci da kontroliše monetarna kretanja, da je kreditor bankarskog sistema u poslednjoj instanci, da upravlja državnim dugom, da drži i rukuje deviznim rezervama, da drži obavezne rezerve banaka, da se stara o likvidnosti bankarskog sistema i tu je centralna banka postala odgovorna za funkcionisanje ukupnog finansijskog tržišta, posebno vočanog tržišta. Centralna banka direktno ili indirektno utiče na najvažnija zbivanja na finansijskim tržištima, finansijskom sistemu ali i šire – na celokupnu privredu jedne zemlje.

Da bi uopšte sagledali ulogu centralne banke na finansijskom tržištu, u ovom poglavlju sam napravila i kratak rezime o finansijskom tržištu, instrumentima i institucijama. Finansijski sistem se sastoji iz kombinacije većeg broja institucija i učesnika (centralne banke, poslovne banke, štedionice, penzionih fondova, investicionih fondova, osiguravajućih društava, posredničkih organizacija i slično), finansijskih tržišta (tržište novca, kapitala, deviznog tržišta i td.) i finansijskih instrumenata (instrumenti duga, vlasnički instrumenti, derivati – izvedeni instrumenti). Polazeći od svega rečenog, možemo konstatovati kako su najvažniji elementi finansijskog sistema upravo:

Finansijska tržišta
Finansijske institucije
Finansijski instrumenti

Razvijenost finansijskog sistema može se pratiti preko razvijenosti njegovih najvažnijih elemenata. Finansijsko tržište je organizovan tržišni prostor na kome se susreću ponuda i tražnja finansijko novčanih sredstava i formira cena tržišne alokacije finansijskih sredstava. Drugim rečima, finansijsko tržište predstavlja organizovani metod transfera akumulacije i novčanih fondova između subjekata sa suficitom i subjekata sa deficitom finansijskih fondova. Na finansijskom tržištu se obezbeđuje usklađivanje finansijskih sa realnim planiranim tokovima, kao i optimalno korišćenje ekonomskih potencijala i njihovo uravnoteženje na svim nivoima ekonomskih jedinica. Reč je o mestu gde se povezuju različiti učesnici prevrednog i društvenog i gde se zaključuju poslovi u vezi sa kupoprodajom različitih finansijskih instrumenata. Finansijsko tržište predstavlja instituciju kreiranu od strane društva kako bi se na što bolji način alocirali ograničeni i oskudni finansijski resursi i kako bi se na što bolji način zadovoljila tražnja za njima.