Upravljanje projektima

12. Upravljanje rizikom projekta
Rizik je po definiciji, verovatnoća gubitka usled neželjenih okolnosti. Upravljanje rizikom je proces spremnosti za neželjene događaje posebno kada je verovatnoća rizika velika. Izbegavanje ili ublažavanje rizika – zahteva kominikaciju, razumevanje i timski rad.
Projekti su okruženi neizvesnošću, počev od sledećih pitanja:

•     Da li će se projekat realizovati u okvirima buđžeta?
•     Hoće li neki događaj poremetiti napredovanje?
•     Hoće li krajnji rezultat realizacije projekta biti kako se očekuje?
•     Da li kranji rezultat odgovara okolnostima?
•     Hoće li projekat biti prihvaćen kao uspešan po realizaciji?

Upravljanje rizikom podrazumeva identifikaciju, analizu i spremnost odgovora na rizične događaje. Cilj upravljanja rizikom projekta je, koliko je god moguće, predviđanje potencijalnih izvora rizika u budućnosti, posebno onih koji su štetni po realizaciju projekta, kao i nastojanje da se umanje njihove posledice.
Tri faktora karakterišu projektni rizik: rizični događaj, njegova verovatnoća i veličina uloga.
Projektni menadžeri se različito odnose prema riziku. Neki izbegavaju rizik, dok su mu drugi skloni. Odnos prema riziku zavisi od sledećih faktora:

•     Potencijalne frekfencije gubitka,
•     Sume i realnosti dostupnih informacija,
•     Jasnosti posledica,
•     Mogućnosti merenja posledica,
•     Čiji je novac.

Nekoliko situacija u kojima ne treba preuzimati rizik:

•     Organizacija ne može sebi priuštiti gubitak,
•     Situacija ili projekat nisu vredni toga,
•     Koristi nisu identifikovane,
•     Podaci su neorganizovani, bez strukture ili modela,
•     Nedovoljno podataka za proračun rezultata.

Upravljanje rizikom projekta sastoji se iz četiri faze: identifikacija rizika, procena i kvantifikacija, planiranje reakcija i dokumentovanje i kontrola.

12. 1. Identifikacija rizika
Vrlo je bitno identifikovati sve moguće rizike koji mogu značajno da utiču na uspeh projekta. Velika pažnja treba da je usmerena na visoke i srednje rizike, mada ne treba prevideti niske rizike, koji kombinovano mogu predstavljati veliku opasnost.
Dobra praksa u ranim fazama realizacije projekta jeste odražavanje „breinstorminga“ sa članovima projektnog tima i ostalima koji su angažovani na projektu svojim znanjem i iskustvom. Proces se sastoji od predstavljanja liste projektnih rizika, a po tom se kolektivno i intuitivno mišljenje učesnika postavlja u skali od 1 do 10, na osnovu čega se određuju prioriteti.