Upravno procesno pravo

1)    Pojam, svrha i izvori
Kada se postupci i radnje koje se odnose na ostvarenje materijalnog prava regulišu odgovarajućim pravnim normama, one postaju predmet procesnog prava. Možemo reći da upravno procesno pravo čine pravni propisi kojima se uređuju upravne procedure. U užem smislu, upravno procesno pravo bi se odnosilo na one procesnopravne norme koje regulišu upravni postupak, dok bi se u širem smislu odnosilo na procesnopravne norme koje regulišu postupak upravnog odlučivanja. Svrha upravnog procesnog prava jeste zakonom regulisati šta, ali i kako uprava radi.

Za upravno procesno pravo karakteristično je postojanje brojnih i raznovrsnih pravnih izvora
Kada je u pitanju postupak donošenja upravnih propisa, izvori su:

•    Ustav
•    Poslovnik Narodne skupštine
•    Zakon o državnoj upravi

Kada je u pitanju postupak donošenja upravnih akata, izvori su:

•     Zakon o opštem upravnom postupku

Kada je u pitanju upravno-sudski postupak, izvori su:

•     Zakon o upravnim sporovima (osnovni)
•     Zakon o parničnom postupku (dopunski)

 
2)    Akti uprave – pojam i vrste
U vršenju upravne delatnosti uprava donosi i vrši brojne i različite akte koji se razlikuju kako po vrsti i oblicima, tako i po pravnoj prirodi. Možemo reći da se pod aktima uprave, sa jedne strane podrazumevaju opšti i pojedinačni pravni akti (upravni propisi, upravni akti i upravni ugovori) koje uprava donosi, a sa druge, materijalne radnje (upravne radnje) koje uprava preduzima u vršenju upravne delatnosti. Verovatno osnovno obeležje akata uprave je to što ih donosi sama uprava, onda kada je to zakonom i drugim propisima određeno.

 
3)    Pojam i obeležja upravnog akta
Upravni akti su osnovna vrsta pojedinačnih pravnih akata koje u vršenju upravne delatnosti donosi uprava. Upravni akti, kao pojedinačni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinačno i konkretno pravilo za određeni slučaj i određeno lice (Definicija po Zakonu o upravnim sporovima – Upravni akt je akt kojim državni organ ili organizacija koja raspolaže javnim ovlašćenjima rešava o nekom pravu, obavezi ili pravnom interesu određenog pojedinca ili pravnog lica u kakvoj pravnoj stvari).
Što se tiče osnovnih obeležja, tu spadaju: konkretnost, autoritativnost, jednostranost, pravno dejstvo, zasnovanost na zakonu, izvršnost i upravna stvar.

•     Konkretnost – proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na konkretnu pravnu situaciju.
•     Autoritativnost – se ne može uzeti kao njegovo bitno obeležje, iako se u pojedinim slučajevima ono javlja kao njegova karakteristika. Treba napomenuti da autoritativnost u smislu prinudnosti i namentanja određenog ponašnja postoji pre svega kod upravnih akata kojima se utvrđuju i nameću pravne obaveze (dužnosti), a to su obavezujući (onerozni) upravni akti.
•     Jednostranost – postoji kada jedna strana u pravnom odnosu određuje prava i obaveze druge strane.
•     Pravno dejstvo – kao obeležje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosi na pravni poredak.
•     Zasnovanost na zakonu – proizilazi iz okolnosti da je donošenje upravnog akta moguće samo ukoliko postoji zakonski osnov za to. Zasnovanost na zakonu znači primenu principa zakonitosti u donošenju upravnih akata.
•     Izvršnost – kao obeležje proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrđuju obaveze za stranku mogu prinudno izvršiti (npr. poreska ili vojna obaveza).
•     Upravna stvar – kao obeležje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donošenja upravnih odluka. Prema našim zakonima, za upravnu stvar je bitno da se radi o pravnom i konkretnom odlučivanju u pojedinačnom slučaju. Upravne stvar i predstavljaju konkretne pravne situacije koje se rešavaju u upravnom postupku putem upravnih akata i one čine glavni predmet upravnog postupka.