Odlomak

Problemi u definisanju prava ………….str. 159

Pravo se može uglavnom posmatrati kao društvena pojava, kao sređena celina pravnih normi i društvenih odnosa (pravni poredak) i kao sistem prava, povezanost određenih pravnih normi kao sistem. Kao društvena pojava pravo se vezuje za mnoge druge društvene pojave, a posebno za običaj i moral. Međutim, zajedničko za pravo i druge društvene norme da su to pravila koja regulišu ponašanja ljudi u društvu. Država je dala osnovne elemente i učinila razliku kod pravnih normi u odnosu na druge društvene norme. Dakle država je ta koja daje pravno obeležje normama i to se manifestuje u obezbeđenju primene norme, obezbjeđenju sankcije u slučaju da se norme ne primenjuju. Država stvara prvane norme ali ih mogu stvarati razne organizacije, pa i privatna lica (statuti, ugovori). Prema tome za karakter pravnih normi nije bitno ko ih stvara, već da država obezbeđuje primenu pravnih normi, da ih sankcioniše jer država za razliku od drugih organizacija raspolaže monopolom sile koja se manifestuje u primeni normi. Pojam prava određuju teoretičari i filozofi prava. Razlikujemo deskriptivne (vrednosna neutralnost) i preskriptivne ( nisu neutralne, kritički preispituju pravo prema moralnim opšteljudskim standardima) definicije prava. Prvi problem na koji nailazimo prilikom razmatranja uvođenja u pravo svodi se na definiciju samog prava.Pravnici ne mogu definisati jednu definiciju o pravu. Od toga kako je on određen i shvaćen zavisi dalje određivanje pojmova i proučavanja prava. Izgleda da nema apsolutno savremene najbolje definicije. Cilj pravne nauke jeste da sistematizuje dostignuti nivo građe o pravu kako bi moderna nauka prava imala materiajl za konstruisanje sopstvenog odnosa prema prema opštem shvatanju prava.

 

 

Pravo kao norma i pravo kao fakt…………..str. 163

Pravni poredak kao vrsta društvenog poretka koji je regulisan pravnim normama ima svoja dva elementa, normativan i faktičan. Kao nosioci dva različita pogleda na svet izdvajaju se normativisti i fakticisti. Najizrazitiji teoretičar normativizma je Hans Kelzen. Po normativistima ključ za razumevanje prava sadržan je u normi. Sve pojave dovesti u logičan sklad sa normom. Po shvatanju normativist pravo se uzdiže nad ljudskim ponašanjem. Da pravo nije na ovaj način shvaćeno ne bi bilo moguće razlikovati krivično delo ubistva od izvršenja smrtne presude. I jedno i drugo su ljudska dela sa posledicom prestanka ljudskog života, tek uz ideju prava može se uočiti da je prvo protivpravno a drugo pravom opravdan prestanak života.Ako pravo shvatimo kao fakt nećemo razlikovati ako država liši lice života ili to uradi kriminalac. Dok normativisti ističu da je pravo sastavljeno od normi koje iskazuju ono što treba da bude, fakticisti u pravu prepoznaju ono što jeste. Predstavnik pravnog fakticizma V. Lundstet objašnjava: Pravo je uvek i po svemu faktičko stanje i zbivanje, jedan faktički poredak stvari smješten u postojećoj društvenoj realnosti.

 

 

 

Pravo kao jezički proces………………str. 165

Pravo je jedan specifičan proces , odnosno deleatnost sastavljena od misli koje se iskazuju jezikom- usmeno ili pismeno. Iskazi mogu biti deskriptivni i preskriptivni. Funkcija deskripcije je da obavještava o činjenicama i da na taj način posredno utiču na ponašanje ljudi, Funkcija preskripcije je da obaveštavaju o nečijim željama i volji i da tako neposredno utiču na ljudsko ponašanje, podstičući ih i usmeravajući ih u određenom pravcu. Očigledno je da normativizmom dominiraju preskriptivni a fakticizmom deskriptivni iskazi.

 

 

Pravo kao vrednost……………str. 166

Radbruh izvodi pravo iz ideje pravde. Pojam prava je usmeren na ideju prava koja ne može biti ništa druge nego pravda. Dakle, pravo se može pojaviti kao vrednost kojoj teže skupine ljudi željne dobre organizovanosti sa ciljem skladnog razvoja međuljudskih odnosa. Opšteprihvatljive vrednosti čovječanstva i ljudske civilizacije iz kojih izvire pravo kao vrednost su pravda, sloboda, mir, red i sigurnost.

 

 

 

Pojam prava……..str. 169

Pravo se može posmatrati filozofski, metafizički, vezivati za pravdu, slobodu, čast itd. Mi smatramo da pojam pravo treba odrediti pre svega u najširem smislu kao društvenu pojavu. Pravo je skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose u državi (državno-pravni poredak), usmeravajući ih ka razvoju i ostvarenju određenih vrednosti i ciljeva, a čija je primena obezbeđena (sankcionisana ) državnom, njenim aparatom koji raspolaže monopolom fizičke sile.

  1. Prvi elemenat (normativnog karaktera): Pravo je skup pravnih normi
  2. Drugi elemenat (sociološkog karaktera): pravo reguliše društvene odnose u državi
  3. Treći elemenat (faktičkog karaktera): da se pravnim normama ostvaruju vrednosti i ciljevi određenog društva i države
  4. Četvrti elemenat (faktičkog karaktera): da je primena pravnih normi obezbeđena (sankcionisana) državnim aparatom koji raspolaže monopolom fizičke sile

Pravo ima funkciju da disciplinuje slobodu odnosno da reguliše odnose u društvenoj zajednici. Pravo je nezainteresovano za neke odnose. Samo oni odnosi koji su konfliktni će se regulisati putem pravnih normi.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 17 stranica
  • Školska godina:
  • Skripte, Pravo
  • ,  Beograd,  UNIVERZITET SINGIDUNUM - Fakultet za evropske pravno-politiċke studije  

Više u Pravo

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese