Uvod u reviziju

UVOD

Istorija revizije vezuje se za istoriju računovoctvenog i informacionog sistema. Čak u dav nim kulturama Mesopotamije, Egipta, Grčke, Rima postojali su dokazi o razvijenim ekonomskim sistemima, medjutim evidentiranje poslovnih dogadjaja bilo je ograničeno samo na pojedinačne transakcije. U tom sistemu nije se uklapalo maksimiziranje profita ili bogactva. Jer tada se pod pojmom bogadstva podrazumevala nagrada za lojalost državi ili pak za življenje po moralnim i verskim načelima tj. principima. U tim davnim kulturama nije se prihvatala trgovina samo ukoliko je dobit veća od troškova. Iz navedenog zaključujemo da su sami početci revizije bili stari , medjutim njen brz ravoj je dostigao vrhunac tokom dvadesetog veka. Industriska revolucija je dovela do pojave industriskih preduzeca sa birokrakim strukturama što je dovelo do potrebe za tržišnim spoljnim izvorima finansiranje , što je prouzrokovalo brzi razvoj samog poslovanja a sa njim i razvoj samog menadžmenta.Revizija je imala od svojih početaka do Svetskog rata manje ili više knjigovoctveni karakter. Sama reč revizija potiče od engleske reci audit (na latiskom audire) koja se prevodi kao slušati tj. gledati. Od audit izvedeno je i auditor tj. revizor i taj izraz se i danas koristi i originalni prevod bi bio , onaj koji sluša, što je i bio posao tadašnjih revizora, da slušaju usmene izveštaje obveznika revizije. Baš iz tog razloga za posao revizora nisu se tražile pored uobičajne prakse , neke visoke kvalifikacije. Sledeci momenat revizije i velike zastupljenosti revizije je zakonsko regulisanje revizije. Uredbe su se nekoliko puta menjale i dopunjavale ,tek 1937. u maju, usaglasilo se u celosti Ministarstvo trgovine i insdustrije. Proširilo se i područje rada i uslovila proširenje ravizije . Dokaz širokog područja rada jeste dopis u kojejem je rečeno da će privredni savetnici vršiti revziju samo na zahtev sudskih pravnih i samo pravnih vlasti ili na zahtev ovlašćenog pravnog lica. Tek pojavom finansiske krize reviziji se pridao značaj.Jer im je bio potreban ne zavistan subjekt koji će vršiti verifikaiju njihovih finansiskih izveštaja, kako bi oni mogli da imaju uvid u svoju efikasnost i da bi doveli svoje poslovanje do vrhunca. Glavni problem upravljanja revizijom bilo je samoupravljanje tj. zanemarivanje od strane radnika koji su imali potrebu za istinitim i objektivnim informacijama. Što se delovanje revizije širilo tako je počelo razmatranje različitih vrsta revizije. Nakon toga se napokon došlo do pojma opšteg revizora, medjutim pojam revizor se zadrzalo samo sa pojam računovoctvenog revizora jer je imao užu i ograničeniju funkciju od privrednog ispitivača. U nastavku više o samoj reviziji.

I. Definisanje revizije
Pošto se pojam ravizije ravijao sve vise uslovio je nastanak vise vrsta revizije kao sto su naprimer knjigovoctvena , bilansna , osnivacka , likvidaciona itd. Prvi koji je definisao je Hanson smatrao je da se pod revizijom podrazumeva ispitavanje belezaka ispitivanjem pouzdanosti bilansa izvedenog iz njih. Da li je pouzdana ili ne govori se u revizorkom izvestaju. Revizija Zigler-u revizija ne treba da se bavi samo ispitivanjem kritičnih eonomskih I pravnih delatnosti već I ispitivanjem ispravnosti I vradnosti poslovnih beležaka da bi se iz toga izvukao sam zaključak o poslovanju kako u pojednostima tako I u celosti komapanije I kako bi se utvrdila ekonomičnost rada preduzeća. “Zadatak revizije prema Ziegler-u je da ispita I proceni ”:
1. Ispravnost I važnost privrednih delatnosti I poslovnog procesa u celini I u pojedinostima
2. Primarnost postojeće organizacije
3. Značenje poslovnog rezultata.
Sistemacko ispitivanje finansiskog izveštaja I poslovnih transakcija sa ciljem da se utvrdi vrednost I primarnost I primenjenost kako bi se vlasnici kapitala I investitori informisali o utvrdjenom stanju I stekli mogućnost za donošenje racionalnih odluka. Različiti autori su različito definisali reviziju. Prema Medjunarodnoj federaciji računovodja revizija predstavlja ne zavisno ispitavanje finasiskog izvestaja ili nezavisnih inforacija koje su subjekt koji je profitno usmeren ili nije. Namera je ispitivanje misljenja o tome.
Medjutim, zapadna definicija revizija data ISA 200 smatra da je cilj revizije finansijskog izveštaja da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su finansiski izveštaji primenjeni u svim aspektima u skladu sa svim pravilima ili propisima finasiskog izveštaja.Američki savez računovodja (AAA) , daje opštu I opširniju definiciju revizije a ona glasi: Da revizija pr4edstavlja sistemacki tačan proces , objektivnog dobijanja I procene , izjave uprave preduzeca o ekonomskim aktivnostima kako bi se odradio stpen saglasnosti izmedju tih tvrdnji stepen saglasnosti izjava I ustanovljenih kriterijuma, I na osnovu toga doći dao zaključka koji će se proslediti zainteresovanim korisnicima. Prvi deo ove definicije onosi se na to da revizija moze da bude planirana I primanjena na takav način da oni koji vrše reviziju mogu da upotpuosti da ispituju I analiziraju važne dokaze. U delu definicije gde je navedeno da se revizija vrši objektivno misli se na objektivnost revizora njegov nepristrastan stav. Navode se izjave o ekonomskim aktivnostima. Dakle revizija se obavlja u cilju davanja stručnog mišljenja u vidu poslovnog izveštaja. A poslovni izveštaj predstavlja medij za iražavanje mišljenja revizora ili suzdržavanje od misljenja ako okolnosti to nalažu.
Ovlašćena definicija cilja revizije glasi: Svrha redovnog ispitivanja finasiskih izveštaja koju sprovodi nezavisni revizor ,predstavlja I izražavanje misljenja o korektnosti uz koju ti izveštaji mogu da definišu tačan finansiski položaj, rezultate poslovanja I novčane tokove u skladu sa opšte prihvaćenim računovoctvenim principima.
Privredna revizija je naknadno kritičko I plansko ispitivanje I oceljivanje stanja I poslovanja preduzeća I vrše je organi tj revizori koji ne pripadaju preduzeću.

II. Načela , metode I oblici revizije
Revizija je prvo ispitivanje da li se I u kojoj meri I sa kojim učinkom su primenjeni načela kontrole u poslovanju preduzeća. Pa će se dalje rukoditi specifičnim prinipima a to su :
• Načela zakonitosti- je onaj princip po kojem revizija procenjuje da li je nesto ispravno ili ne tj pravilnost ili ne ;
• Načelo uobičajne dobre prakse – se upoterbljava ukoliko ne poskoje zakonski propisi upute, statuti kojima se reguliše ispitivanje ispravniosti, sto znači u prevodu ispituje se da li je upotrebljen osnovni princip ekonomičnosti I racionalnosti;
• Načelo dokumentacionog poverenja- treba imati u vidu da se se revizija vrsi naknadno nakon proteklog poslovnog dogadjaja I treba pridati značaj tada načelu dokumentacionog poverenja.