Uvod u reviziju

U V O D
Sama reč „revizija“, vuče koren od glagola „revidare“, što u doslovnom prevodu s latinskog jezika znači „ponovo videti“. Revizija je veoma blisko povezana sa računovodstvom i ima dugu predistoriju. Ona se obavlja u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, Međunarodnim standardima revizije i Kodeksom etike za profesionalne računovođe.

U engleskom jeziku se koristi termin „audito“ (revizor), odnosno „auditing“ (revizija). Revizor je lice koje sprovodi reviziju i odgovara za njenu istinitost i objektivnost.
Ove reči vuku korene od glagola „audire“, što na latinskom znači čuti ili slušati. Ovaj termin karakterističan je za početak razvoja revizijske profesije kada je revizor saslušavao poreske obveznike o rezultatima njihovog rada kako bi im odredio poresko opterećenje. Shodno prethodno pomenutom značenju reči, revizija se može definisati kao ponovni, odnosno naknadni pregled obavljenih poslovnih događaja koji se vrše na osnovu postojećih dokumenata.

Revizija za razliku od kontrole ima uglavnom kolektivni karakter, ali se međusobno dopunjuje sa kontrolom, kako bi se ostvario cilj adekvatnog nadzora nad poslovanje privrednog subjekta.

Revizija se prema Zakonu o računovodstvu i reviziji definiše kao „ispitivanje računovodstvenih iskaza radi davanja mišljenja o tome da li oni objektivno i istinito prikazuju stanje imovine, kapitala i obaveza, kao i rezultate poslovanja pravnog lica“.
Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izradi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Revizija se obavlja na osnovu ugovora koji se zaključuje u pismenoj formi.

Pre početka revizije preduzeće za reviziju šalje pismo o angažovanju svom klijentu i u tom pismu ga informiše o ciljevima, prirodi i obimu posla koij treba da se obavi.
Osnovne obaveze revizora su da: izradi izveštaj o reviziji, da da mišljenje o istinitosti i objektivnosti iskaza, da obavesti upravu preduzeća o svim utvrđenim slabostima i da predloge za njihovo prevazilaženje, naglasi sve specijalne zahteve i sl.

S obzirom da sve ima svoj početak i kraj, tako i revizija. Uobičajeno u procesu revizije finansijskih izveštaja mogu se identifikovati četiri prepoznatljive faze:

•     Faza 1 – Prihvatanje klijenta;
•     Faza 2 – Planiranje revizije;
•    Faza 3 – Testiranje i provođenje dokaznih postupaka
•     Faza 4 – Procena i izveštavanje.

Osnovni zadatak ovog seminarskog rada je da u nejmu detaljnije objasnimo prve dve faze procesa revizije, odnosno prihvatanje klijenta i planiranje revizije.

Postupak revizije koji podrazumeva navedene korake, sprovodi se sa ciljem da revizoru omoguići izražavanje mišljenja o tome da li su finansijski izveštaji klijenta usklađeni sa opsteprihvaćenim pravilima izvestavanja. Uprava klijenta je odgovorna za pripremu finansijskih izveštaja, dok je posao revizora da potvrdi tačnost izjava o njima. Da bi to obavio na pravi nadin, revizor mora definisati cilieve revizije, a zatim ih mora razviri za svaki račun obuhvaćen revizijom. Na kraju, neophodno je formulisati postupke revizije. kako bi se ostvario njen opšti cili. Dakle, postupci revizije služe da bi se dobili dokazi o izjavama uprave koje su sastavni deo finansijskih izveštaja. Nakon sakupljanja dovoljno kompetentnih dokaza za podršku, svakoj izjavi uprave, revizor stiče osnov za davanje mišljenja o finansijkim izveštajima.