Uvod u zalihe i inventar

1.1.    Definicija termina

Sve organizacije imaju zalihe. To su zalihe materijala koje se drže na skladištu dok ne budu potrebne. Prodavnica, na primer, kupuje robu na veliko i drži ih u zalihama dok ih ne proda kupcima, fabrika drži zalihe sirovina za svoje proizvode; televizijska kompanija ima zalihe snimljenih programa; farmer skladišti seno da nahrani svoje životinje preko zime; istraživačka kompanija ima zalihe informacija; banka ima novac za svoje dan-za-dan transakcije. Svaki put kad organizacija ima materijal koji se ne koristi odmah, stavlja ga u skladište.

•Zalihe podrazumevaju sva dobara i materijale koji su uskladišteni od strane  organizacije. To je skladište predmeta koji se čuvaju za buduću upotrebu.
•Inventar je lista stavki koje se nalaze na zalihama.

Neposredan problem je u tome što ljudi koriste ove termine na različite načine. Poslednjih godina postalo je uobičajeno da se termin „inventar“ koristi i za listu stavki na zalihama i kao same zalihe, pa ova dva termina sve više postaju naizmenična. U isto vreme, organizacije nazivaju njihove zalihe kao skladišta, rezerve, zalihe, akumulirani materijal, banke, i nizom drugih imena. Da bi se povećala konfuzija, neke grupe imaju malo različita tumačenja o tim terminima. Računovođe, na primer, vide „inventar“ kao iznos novca vezanog u zalihe, više nego same zalihe, ili to može biti ukupna vrednost sredstava organizacije. Za finansijske ljude , „zalihe“ su način povećanja kapitala, u smislu „rezervi i zaliha“  i nemaju nikakve veze sa skladištima materijala.
Svaki unos u inventaru je posebna stavka koja se nalazi na skladištu. Svaka stavka se prodaje u standardnim količinama, ili jedinicama. Na primer, bezolovni benzin je stavka na benzinskoj pumpi, a svaki litar je jedinica.

•    Stavka je poseban proizvod koji se čuva na skladištu: to je jedan unos u inventar.
•    Jedinica je standardna dimenzija ili količina stavke.

Zalihe su prilično očigledne kada vidite skladište puno robe ili magacin gotovih proizvoda. Ove zalihe su opipljive i lako uočljive. Ponekad, zalihe su malo manje očigledne, kao što su rezerve gotovine koje se drže u banci, rezervoari vodovoda, rezervni igrači fudbalskih timova, ili raspoloživa sedišta u pozorištu. Čak širi pogled obuhvataju usluge sa nematerijalnim zalihama, kao što su informacije koje čuvaju istraživačke kompanije, zalihe stručnosti konsultanata, i skladišta znanja na univerzitetima. U principu, sve ove zalihe trebaju istu vrstu menadžmenta. Lakše je zamisliti zalihe materijalnih, opipljivih dobara, ali u različitim okolnostima organizacije mogu držati zalihe sirovina, komponenti, gotovih proizvoda, ljudi, informacija, papirologije, poruka, znanja, potrošnog materijala, energije, novca i sve ostalo što im je potrebno.