Valutni rizik

SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET “VITEZ” VITEZ

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

STUDIJ I CIKLUS; GODINA STUDIJA: III GODINA

SMJER: PODUZETNIČKI MENADŽMENT

„VALUTNI RIZIK “

SEMINARSKI RAD

PREDMET : Bankarstvo
PROFESOR :
ASISTENT :
STUDENT :

SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET “VITEZ” VITEZ

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

STUDIJ I CIKLUS; GODINA STUDIJA: II GODINA

SMJER: PODUZETNIČKI MENADŽMENT

„ VALUTNI RIZIK „

SEMINARSKI RAD

IZJAVA: Ja, , student Sveučilišta/Univerziteta „Vitez“ Vitez, index

broj:0600-16/DEPM, odgovorno i uz moralnu i akademsku odgovornost
izjavljujem da sam ovaj rad izradio potpuno samostalno uz korištenje citirane
literature i pomoć profesora, odnosno asistenta.

PREDMET : Bankarstvo
PROFESOR :
ASISTENT :
STUDENT :

Travnik, oktobar 2019.godine

UVOD

Valutni (devizni) rizik je vid tržišnog rizika i predstavlja rizik da će subjekt ostvariti
gubitke u svom poslovanju usled promene u deviznim kursevima. Valutni rizik nastaje
usled promene deviznog kursa, ukoliko banke imaju neravnotežu devizne aktive i pasive.
U savremenom bankarstvu valutni rizik je znatno porastao iz dva razloga:



zato što su banke danas sve više uključene u devizne transakcije i time su
višedevizno izložene,



u današnjem sistemu promenljivih deviznih kurseva stalno dolazi do oscilacija što
se onda prenosi na devizne pozicije u bankarskim bilansima.

Takođe i preduzeća u sve većoj meri bivaju izlošena ovom riziku i to u trenucima:



kada poseduju novčana sredstva u jednoj valuti i očekuje da izvrše konverziju u
drugu valutu, da bi se realizovalo profit;



kada su potraživanja denominirana u jednoj valuti, koja mora biti konkretizovana
u drugu, po nekoj očekivanoj vrednosti;



kada poseduju novčana sredstva u nekoj valuti, i u trenutku vraćanja moraju
izvršiti konverziju vlastite valute u stranu, da bi se dug vratio;



kada kupuju robu u jednoj valuti, prodaje u drugoj, a ostvareni prihod treba
konvertovati u treću, da bi ostvarilo planirani profit.

Sve ovo prethodno navedeno, nas upućuje na shvatanje da je valutni rizik jedan fenomen
u ekonomiji kojem se mora ozbiljno pristupiti. Jednostavno, ne postoji skoro ni jedan
sektor prevrede koji njim ne može biti pogođen. Svi subjekti, eksterno orijentisani moraju
biti spremni da na to da ih ovaj rizik očekuje. Zato njim, baš kao i svakim rizikom treba
znati upravljati. Na bankama i preduzećima je da uspostave adekvatne politike i
procedure, da osposobe visoko kvalifikovane kadrove, kako bi ovaj rizik bio sveden na
što niži nivo i kako bi gubici po ovom osnovu bili minimizirani.

Kroz rad ćemo se prvo upoznati sa osnovnim pojmovima, vezanim za nastanak i
ponašanje valutnog rizika, kao i faktora koji dovode do njegovog nastanka. Zatim sledi
upoznavanje za načinom upravljanja ovim rizikom, kako teoretski tako i kroz primeri. I
na kraju ćemo videti kako se poslovni subjetki nose sa ovim fenomenom u našoj zemlji i
zemljama okruženja.

1. TEORETSKI ASPEKTI VALUTNOG RIZIKA

Rizik je određena verovatnoća da bi se opasnosti koje prete preduzeću ostvarile i time
prouzrokovale smetnje na raznim segmentima poslovanja preduzeća, tj. svako odstupanje
od očekivanog rezultata poslovanja preduzeća nastalo usled različitih promena u
okruženju. Valutu jedne države je moguće u svakom trenutku zameniti za drugu valutu
(devizni kurs se menja neprestano,u veoma kratkom vremenskom roku). Ako nastale
promene deviznih kurseva utiču pozitivno na poslovanje preduzeća onda je to kratkoročni
izvor zarade, ali u mnogim slučajevima promene deviznih kurseva utiču negativno na
rezultate poslovanja. Preduzeće je izloženo valutnom riziku u trenutku kada deo njegovog
poslovanja postane direktno ili indirektno povezan sa inostranim sredstvima plaćanja.
Valutni rizik nije poznat unapred, jer predstvalja mogućnost buduće promene vrednosti
jedne valute u poređenju sa drugom.

1.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VALUTE

Uspešnost akcije ekonomske politike se između ostalog ogleda i u stabilnosti deviznog
kursa nacionalne valute. Devizni kurs je cena inostrane valute obračunata u domaćem
novcu. Pojam valuta podrazumeva efektivan novac i novčane znake koji se nalaze u
opticaju u jednoj zemlji, tj. novčanu jedinicu koja je osnova monetarnog sistema
zemlje.Valuta je osnovna novčana jedinica koja predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u
unutrašnjim finansijskim transakcijama. Ona predstavlja osnovno merilo vrednosti u
svakoj zemlji.

1.1.1. Pojam i podela valuta

Valute su sve vrste stranog novca, sem kovanog zlata, koji u nekoj zemlji predstavljaju
zakonsko sredstvo plaćanja. Valuta nije isto što i deviza, jer devize predstavljaju sva
kratkoročna potraživanja prema inostranstvu u stranoj valuti. Devize predstavljaju širi
pojam jer obuhvataju i efektivne valute, odnosno gotov novac, pa čak i zlato. Razlika
između valute i devize je u tome što je deviza žiralni novac, a valuta efektivni novac.

Kada je u pitanju razmatrenje valuta, neophodno je upoznati se i terminima valutni paritet
i intervalutarni odnos. Valutni paritet je vrednosni iznos jedne valute prema zlatu ili
prema nekoj drugoj valuti i koji je određen zakonom ili nekim drugim propisom.
Intervalutarni odnos je međusobni odnos dve nacionalne valute i formira se na berzi.

Valuta se u praksi prepoznaje po dva segmenta, kao kurentna valuta i egzotična valuta.
Kurentne valute se nalaze u svakodnevnom opticaju u određenoj zemlji ( valute te
zemlje), banke ih otkupljuju od komitenata i istovremeno isplaćuju njihovu
protivvrednost u domaćem novcu. Egzotične valute su praktično tzv. “nepoznate valute”,

se trguje valutama i valutnim parovima što je postalo jedno od vodećih poslova u svetu
zahvaljujući visokom stepenu profitabilnosti. Ono što je jedan od preduslova za
funkcionisanje ovakvog tržišta je neophodna likvidnost valuta i free-floating sistem,
odnosno, da svaka valuta ima slobodno plutajuće kretanje na tržištu, a prema zakonima
tog tržišta.

1.1.3. Model kvaliteta valute

Model indikatora kvaliteta valute izradili su T. Padoa – Šiopa i F. Papadia. Ključna teza
ovih autora je sledeća: Grešemov zakon – lošija valuta isključuje u prometu onu bolju i
deluje samo na unutrašnjem planu dok na međunarodnom planu kvalitetnije valute
isključuju one lošije. Dakle, zaključak je – viši kvalitet, viša predvidivost, veća stabilnost
inflacije, novčane mase, kamate i deviznog kursa. Ovaj model autori temelje na sledećoj
pretpostavci:



Kvalitet valute: mera kvaliteta valute je njeno korišćenje u svetu, a tu se može
poći od sledećeg odnosa:

Udeo valute u svetskim rezervama – svetske monetarne rezerve

ND zemlje – svetski ND

Višak korišćenja valute je odraz njenog kvaliteta: nadprosečno korišćenje valute vezano
je za nadprosečni kvalitet.

Tabela br. 1.Popis valuta po državama

Entitet

ili