Virusi

Virusi (na latinskom jeziku, živi otrovi) predstavljaju acelularne, ili, subcelularne
organizme, ako se mogu nazvati organizmima. Nemaju ćeliju, ćelijske organele, apsolutno su inertni: ne hrane se, ne obavljaju respiraciju, ekskreciju i cirkulaciju, ne vrše lokomociju i koordinaciju i ne reprodukuju se, bar ne van živog domaćina. Zbog svih ovih osobina, ili bolje rečeno, zbog odsustva istih, virusi imaju čitav niz specifičnih odlika i adaptacija na parazitski način života, koje ih izdvajaju od svih ostalih grupa ,,pravih organizama’’ i ćelija. Samim time, virusi su stekli najrazličitije forme, strukture i oblike, te imaju veoma bogato ,,rodoslovno stablo’’.  U opšte osobine virusa, spadaju: veličina, simetrija, prisustvo ili odsustvo zaštitnih
omotača i tip nukleinske kiseline koju poseduju. Od svih ovih parametara, kasnije, zavisi i klasifikacija virusa, ali o ovome pitanju, više u narednom poglavlju. Veličina virusa se kreće u granicama od oko 10, pa do nekoliko stotina
nanometara/nanomikrona (1 nm=10^-9 m). Upravo zbog svoje sićušnosti, otkriveni su, relativno skoro, tek krajem prošlog veka (1892.), a detaljnija proučavanja i analize kreću primenom elektronskih i drugih mikroskopija i ista se nastavljaju u današnjici, a mnoga pitanja vezana za njihovo lečenje i suzbijanje, još uvek ostaju misterija i zagonetka za naučnike širom planete. Iako su izuzetno sitni (veličine nekih makromolekula i makromolekulskih kompleksa),