Odlomak

1. Uvod
Sta čini snagu država danas? Šta definiše njihovu moć? Novac, naoružanje, političke veze ili sposobnost da kontrolišu informacije? Ili nešto drugo? To su pitanja koja su centar diskusije u modernom svetu.

Vojno-političku situaciju u svetu kakva je danas, čini mnogo faktora koji sežu do samog početka prošlog, tj. dvadesetog veka, a koji će biti detaljno razmotreni dalje u radu. Dva najbitnija faktora koja su oblikovala svet kakvim ga danas poznajemo su definitivno vojna moć i politika.

“Snaga oružja” ili drugim rečima uloga vojne sile u politici uglavnom je određena prirodom potencijalnih I realnih oružanih sukoba, zatim vojno-tehničkog progresa i raspoloživih ekonomskih resursa potrebnih za odbranu, kao i ambicije i fobije državnih lidera, vojno-industrijskih kompleksa i njihovih radova u istraživačkim centrima.

Iako se od početka 21. veka globalna vojno-politička slika izmenila, Vojna moć država i dalje određuje mnogo u međudržavnim odnosima, ali to nije dovoljno, ako ne može da nadoknadi slabosti u drugim oblastima.
2. Osvrt na “Hladni rat”
“Hladni rat” je obuhvatao razdoblje od 1945-1990 i pokrenule su ga zemlje u cilju zaustavljanja širenja uticaja SSSR-a i komunizma, tzv. politika “gvozdene zavese”. Hladni rat je vođen, tada, svim mogućim sredstvima, ali globalno nikada nije prerastao u masivni oružani sukob svetskih razmera.
Početak hladnog rata bio je fokusiran na Evropu, jer slabe evropske države čija je ekonomija bila razorena Drugim svetskim ratom su se najviše oslanjale na pomoć svojih saveznika tj. Amerike, čime su gurnute na njihovu stranu. Godine 1949. osnovan je Severoatlantski savez – NATO i osnovni zadatak bio je da spreči prodor Sovjetskog Saveza u zapadnu Evropu. Na istoku, naglim krahom Japana posle bacanja bombi na Hirošimu i Nagasaki, Sovjeti su dobili neočekivan bonus, zauzeli su na brzinu Mandžuriju i 4 japanska ostrva, i kao pandan gvozdenoj zavesi u Evropi na istoku se dizala takozvana „bambus zavesa“.
Godine 1955. SSSR i zemlje istočne Evrope su stvorile Varšavski pakt, dok je 1961. osnovan Pokret nesvrstanih u koji su ušle zemlje koje su balansirale između ta dva bloka. Time je u svetu došlo do bipolarizacije moći sa Amerikom na jednoj strani i SSSR-om na drugoj. Time je hladni rat prebacio svoj evropski fokus.
Uvek je postojala azijska komponenta i uvek je postojala jaka unutrašnja logika nastala kao rezultat sovjetsko-američkog rivalstva koje ga je pretvorilo u pravu globalnu konfrontaciju i ubrzanu trku u naoružavanju.
U političkom, ekonomskom, vojnom i ideološkom aspektu bio je to odraz rivalstva jednog bloka, sa pretenzijama za svesvetskim patronatom komunističke revolucije i drugog, venčanog sa demokratijom, kapitalizmom i slobodnom trgovinom, koji će se završiti posle skoro pola veka.
2.1. NATO

Organizacija Severnoatlantskog ugovora, naziva se još i Severnoatlantski savez, poznatiji po skraćenici NATO (od engleskog naziva North Atlantic Treaty Organisation), međunarodna je organizacija vojno-političke prirode, osnovana je 1949. godine potpisivanjem Severnoatlantskog ugovora (Vašingtonski ugovor) između dvanaest država tadašnjeg zapadnog bloka. Danas ovu organizaciju čini 28 članica, i to: Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal, Velika Britanija, SAD, Grčka, Turska, Nemačka, Španija, Češka, Poljska, Mađarska, Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Hrvatska i Albanija.

Ključna odredba u Severnoatlantskom ugovoru glasi: „Stranke su saglasne da će se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili u Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih“

Osnova Severnoatlantskog saveza Ugovor je država članica, koji je po svojoj prirodi međunarodni ugovor. Ugovor priznaje i podržava njihova pojedinačna prava, kao i njihove međunarodne obaveze u skladu s Poveljom Ujedinjenih naroda. Obavezuje svaku državu članicu da učestvuje u rizicima i odgovornostima, uspostavlja sistem zajedničke odbrane te zahteva od svake od njih da ne prihvata nikakve međunarodne obaveze koje bi mogle biti u suprotnosti s Ugovorom. Političko središte Organizacije i trajno sedište Severnoatlantskog Saveta je u Briselu (Belgija).

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Bezbednost

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese