Seminarski rad
Osnovi bezbednosti
Vojno-politička situacija u svetu
Mentor:
Student:
Prof. dr. Milan Daničić
Bojan Perić
Br. indexa 37/12
Novi Sad, novembar 2013.
2. Osvrt na “Hladni rat”
“Hladni rat”
1
je obuhvatao razdoblje od 1945-1990 i pokrenule su ga zemlje u
cilju zaustavljanja širenja uticaja SSSR-a i komunizma, tzv. politika “gvozdene zavese”.
Hladni rat je vođen, tada, svim mogućim sredstvima, ali globalno nikada nije prerastao u
masivni oružani sukob svetskih razmera.
Početak hladnog rata bio je fokusiran na Evropu, jer slabe evropske države čija je
ekonomija bila razorena Drugim svetskim ratom su se najviše oslanjale na pomoć svojih
saveznika tj. Amerike, čime su gurnute na njihovu stranu. Godine 1949. osnovan je
Severoatlantski savez – NATO i osnovni zadatak bio je da spreči prodor Sovjetskog
Saveza u zapadnu Evropu. Na istoku, naglim krahom Japana posle bacanja bombi na
Hirošimu i Nagasaki, Sovjeti su dobili neočekivan bonus, zauzeli su na brzinu
Mandžuriju i 4 japanska ostrva, i kao pandan gvozdenoj zavesi u Evropi na istoku se
dizala takozvana „bambus zavesa“.
Godine 1955. SSSR i zemlje istočne Evrope su stvorile Varšavski pakt, dok je
1961. osnovan Pokret nesvrstanih u koji su ušle zemlje koje su balansirale između ta dva
bloka. Time je u svetu došlo do bipolarizacije moći sa Amerikom na jednoj strani i
SSSR-om na drugoj. Time je hladni rat prebacio svoj evropski fokus.
Uvek je postojala azijska komponenta i uvek je postojala jaka unutrašnja logika nastala
kao rezultat sovjetsko-američkog rivalstva koje ga je pretvorilo u pravu globalnu
konfrontaciju i ubrzanu trku u naoružavanju.
U političkom, ekonomskom, vojnom i ideološkom aspektu bio je to odraz
rivalstva jednog bloka, sa pretenzijama za svesvetskim patronatom komunističke
revolucije i drugog, venčanog sa demokratijom, kapitalizmom i slobodnom trgovinom,
koji će se završiti posle skoro pola veka.
1
John Lewis Gaddis, Russia, the Soviet Union, and the United States An Interpretive History. 1990., str. 57
Strana 4
2.1. NATO
Organizacija Severnoatlantskog ugovora, naziva se još i Severnoatlantski savez,
poznatiji po skraćenici NATO
2
(od engleskog naziva North Atlantic Treaty
Organisation), međunarodna je organizacija vojno-političke prirode, osnovana je 1949.
godine potpisivanjem Severnoatlantskog ugovora (Vašingtonski ugovor) između
dvanaest država tadašnjeg zapadnog bloka. Danas ovu organizaciju čini 28 članica, i to:
Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška,
Portugal, Velika Britanija, SAD, Grčka, Turska, Nemačka, Španija, Češka, Poljska,
Mađarska, Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, Slovenija,
Hrvatska i Albanija.
Ključna odredba u Severnoatlantskom ugovoru glasi: „Stranke su saglasne da će
se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili u Severnoj Americi smatrati napadom
na sve njih“
Osnova Severnoatlantskog saveza Ugovor je država članica, koji je po svojoj
prirodi međunarodni ugovor. Ugovor priznaje i podržava njihova pojedinačna prava, kao
i njihove međunarodne obaveze u skladu s Poveljom Ujedinjenih naroda. Obavezuje
svaku državu članicu da učestvuje u rizicima i odgovornostima, uspostavlja sistem
zajedničke odbrane te zahteva od svake od njih da ne prihvata nikakve međunarodne
obaveze koje bi mogle biti u suprotnosti s Ugovorom. Političko središte Organizacije i
trajno sedište Severnoatlantskog Saveta je u Briselu (Belgija).
2
Isby, David C.; Kamps Jr., Charles., A
rmies of NATO's Central Front. 1985., str. 13-15
Strana 5
