Vrsnjačko nasilje i mere prevencije
UVOD
Nasilje medju školskom decom, a u skladu sa tim i vršnjaĉko nasilje, je nesumnjivo vrlostara pojava. Većina odraslih, još iz svojih školskih dana, pamte pojavu ĉestog i kontinuiranoguznemiravanja i napada od strane vršnjaka ili grupe vršnjaka. Malo je onih koji se ne sećaju uĉenika u svom razredu koji su bili odbaĉeni od ostalih, sa kojima niko nije hteo da sedi u klupi,kojima se ceo razred rugao, izazivao ih, pa ĉak i fiziĉki zlostavljao.
Prva sistematizovana istraţivanja fenomena vršnjaĉkog nasilja poĉela su 70-tih godina prošlog veka (Olweus 1973, 1978; citirano kod Popadić, 2009) u Skandinavskim zemljama.
Problematika kojom se Olveus bavio javnosti se nametnula kao izuzetno znaĉajna, kada su trojica deĉaka iz Norveške izvršila samoubistvo zbog nasilništva koje su nad njima vršili
vršnjaci. Norveško Ministarstvo obrazovanja je 1983. godine pokrenulo kampanju na drţavnomnivou za rešavanje problema nasilja meĊu decom, što je oznaĉilo novo razdoblje u bavljenju ipokušajima rešavanja ovog problema. Ono što je takoĊe veoma znaĉajno, je ĉinjenica da se ovimpostupkom problem vršnjaĉkog nasilja “pomerio” sa pozicije pojedinaĉnih i usamljenih nauĉnihradova na pozicije potrebe za interdisciplinarmim pristupom ovoj problematici koja je od širokogdruštvenog interesa.
Ĉinjenica da je nasilništvo medju školskom decom bilo u ekspanziji krajem 80-tih i poĉetkom 90-tih godina prošlog veka, pokrenulo je istraţivanja i u drugim zemljama meĊu
kojima su bili Japan, Engleska, Kanada, SAD i Australija.
Danas, ĉetrdesetak godina nakon prvih istraţivanja vršnjaĉkog nasilja, mnogi struĉnjaci naglašavaju da pojava nasilja u školama i dalje ima tendenciju rasta i u svetu i kod nas. Dakle,
vršnjaĉko nasilje kao oblik manifestovanja agresivnog ponašanja je sve zastupljenije u savremenom društvu. Sa nasiljem u školama i danas se suoĉava veliki broj uĉenika, a samim timi nastavnika i roditelja. Vršnjaĉko nasilje kod dece dovodi do negativnih posledica, kako fiziĉkih tako i psiholoških, koje mogu biti brojne i koje mogu trajati veoma dugo.
Da bi se tendencija porasta vršnjaĉkog nasilja zaustavila, a ovaj fenomen suzbio,
potrebno je angaţovati ĉitavo društvo, ukljuĉujuću uĉenike, nastavnike, roditelje i medijeZbog toga su istraţivanja ovog fenomena od izuzetnog znaĉaja, kako za samo razumevanje
problematike, tako i za koncipiranje preventivnih i interventnih programa koj bi znaĉajno mogli doprineti smanjivanju i suzbijanju pojave vršnjaĉkog nasilja u školama što je i nama bio podstrekza bavljelje navedenom problematikom.
Pojmovno odredjenje nasilja
Nasilje u školama je endemska pojava, poznata svakome ko se školovao. Ispoljavajući se u veoma raznovrsnim oblicima i intenzitetima, nasilje obiĉno postane socijalno vidljivo tek kada pojedinaĉni incidenti zadobiju medijsku paznju. Pokušaj pojmovnog odredjenja nasilja, odnosno njegovog definisanja je veoma znaĉajan, s obzirom da ne postoji jedna opšte prihvaćana definicija.
U Posebnom protokolu za zaštitu dece i uĉenika od zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama nasilje se definiše kao „svaki oblik jedaput uĉinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje za posledicu ima stvarno ili potencijalno ugroţavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva dece/uĉenika“ (Ministarstvo prosvete, 2007, str.8).
Milosavljević (1998) je dao nešto šire odredjenje pojma nasilja, pri ĉemi pod nasiljem podrazimeva „razliĉiti akti, postupci i ponašanja pojedinaca, grupe, društvenih institucija,
organizacija ili društava u odnosima prema ljudima koji ukljuĉuju primenu fiziĉke, psihiĉke, politiĉke ili neke druge sile i kojima se ugroţava integritet ĉoveka i izazivaju razliĉita fiziĉka i
psihiĉka oštećenja i druge neprijatne posledice“ (ibidem, str.33). Nasilje se u ovoj definiciji sagledava dovoljno široko ne suţavajući se samo na fiziĉko, niti ograniĉavajući se samo na
ekstremne forme nasilja. Definicijom se navodi da nasilje mora imati nepovoljne posledice, što, moţe biti suviše široko odredjenje, pogotovo kada se ne eksplicira nuţnost postojanja namere da se takve nepovoljne posledice proizvedu, ali oznaĉavanje da nasilni postupci predstavljaju neku „primenu sile” suţava mogućnost suviše širokog tumaĉenja.
Srna nasilje odredjuje kao „nelegalnu i nemoralnu upotrebu sile kojom se ĉini šteta sebi,
drugima i sredini. Nasilje se vrši sa realnom ili opaţenom namerom da se nanese bol ili povreda drugom” (Srna, 2003, str. 3). Za nasilni akt, su po ovom odredjenju, karakteristiĉne dve stvari: namera i povreda. Ono ugroţava ljudski ţivot, fiziĉki, psihiĉki i socijalni integritet ĉoveka, njegovo zdravlje i razvoj. Za razliku od Milosavljevića, Srna je dala specifiĉnije odreĊenje nasilja, upravo time što je nasilje vezala za povredu odnosno štetu dodajući mu nameru.
Nasilje se definiše i kao “namerno i neopravdano nanošenje štete drugome. Ono što zovemo “nanošenje štete” moţe se posmatrati kao najšira oznaka za negativne efekte ponašanja koje drugi trpi. U skladu sa tim, samo nanošenje štete nije dovoljno da bi se govorilo o nasilju, 19ali je nuţno. Ponašanje kojim se nanosi šteta grubo moţemo razvrstati na verbalno i neverbalno i ono se moţe sastojati u fiziĉkom povreĊivanju, nanošenju materijalne štete ili psihološkom povreĊivanju, kao što je zastrašivanje, sramoćenje, socijalna izolacija i sliĉno” (Popadić, 2009, str. 13).
Okarakterisati neku socijalnu interakciju kao nasilje, pa samim tim i oznaĉiti uloge nasilnika i ţrtve, nuzno zahteva interpretaciju interakcije, za koju je nedovoljno registrovati
opazljivo ponašanje. Neslaganje izmedju nasilnika,zrtve i treće strane oko toga da li je neko ponašanje bilo nasilno ili ne moţe nastati oko razmimoilazenja da li je tim ponašanjem naneta
stvarna, zanemarljiva ili nikakva šteta, ali i neslaganjem da li je to ponašanje bilo opravdano ili barem „normalno“. U školskom kontekstu, ono što se iz jedne perspektive proglašava nasiljem iz perspektive kulture vršnjaka ili šire kulture nekada se opaţa kao normalan pa i poţeljan oblik interakcije. U nekim zemljama se odobravaju ili podstiĉu postupci prema deci koji se u drugimsredinama smatraju nasiljem, kao što je fiziĉko kaţnjavanje.
Više u Psihologija
Psihologija ličnosti
Zlostavljanje i zanemarivanje dece i rad sa zlostavljanom decom
- Psihologija
- UNIVERZITET U BEOGRADU - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju · Beograd
- 19 stranica
Stres na radu
- Psihologija
- 12 stranica
Više u Seminarski radovi
Cena kao instrument marketing miksa
- Marketing
- Visoka ekonomska škola strukovnih studija u Peći sa privremenim sedištem u Leposaviću · Leposavić
- 13 stranica
Rešenje i zaključak u upravnom postupku
- Administrativno i kancelarijsko poslovanje
- Beogradska poslovna škola Visoka škola strukovnih studija · Beograd
- 10 stranica
Zlostavljanje i zanemarivanje dece i rad sa zlostavljanom decom
- Psihologija
- UNIVERZITET U BEOGRADU - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju · Beograd
- 19 stranica