Zadaci i vrste redovnih i specijalnih bilansa

UVOD

Reč bilans potiče od latinske reči bilanx libra – vaga sa dva tasa. Najširu upotrebu reč “bilans” ima u računovodstvu. Računovodstveno-tehnički gledano bilans je pregled u vidu dvostranog računa koji iskazuje stanje ili uspeh preduzeća na određeni dan. Računovodstvo tradicionalno koristi bilans stanja i bilans uspeha. Gledište da je bilans trenutna slika, izrađena u vidu pregleda u obliku dvostranog računa, naziva se statikom bilansa. Dinamika bilansa ukazuje na stvarna privredna zbivanja u preduzećima kao i na njihovu međusobnu povezanost i uslovljenost. Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica. Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima. Interni korisnik je sam menadžment preduzeća čiji je zadatak da preduzeće bude likvidno i da posluje rentabilno.

Ekonomska situacija preduzeća se ogleda u veličini i strukturi njegovih sredstava i izvora sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzeća, potrebno je da se ona i formalno prikaže. U tu svrhu koristi se bilans, koji suštinski i nije ništa drugo do formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeću. U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila. Bilansi se međusobno razlikuju po formi i sadržini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala.

Prema redovnosti sastavljanja bilansi se dele na redovne ili tekuće i specijalne, posebne ili povremene bilanse. Redovni bilansi se sastavaljaju u unapred određenim ili na duži rok ponavljanim vremenskim intervalima. Rok ili vreme sastavljanja određeni su zakonskim propisima konkretne zemlje ili internim pravilima konkretnog preduzeća. Po našim propisima godišnji bilans se sastoji od

• bilansa stanja,
• bilansa uspeha,
• aneksa,
• bilansa tokova gotovine
• izveštaja o poslovanju,
• međubilans – polugodišnji bilans koji se sastoji od bilansa stanja, bilansa uspeha i izveštaja o poslovanju.

Specijalni bilansi nastaju u tačno određenim prilikama kao posledica specijalnih ciljeva. U razvijenim tržišnim privredama javljaju se:

• bilans osnivanja
• bilans razdvajanja
• bilans fuzije
• sanacioni bilans
• likvidacioni bilans
• stečajni bilans