Подручје рада:

Шумарство и обрада дрвета

Образовни профил:

Шумарски техничар

МАТУРСКИ РАД

TEMA: Штетни шумски инсекти – ред лептира -

LEPIDOPTERA

Чајниче, мај 2020. године

САДРЖАЈ

УВОД...........................................................................................................................................3

1. РЕД ЛЕПТИРА (LEPIDOPTIERA)...............................................................................................4

1.1. ФАМИЛИЈА: ВРБОТОЧЦИ (COSSIDAE)................................................................................5

1.2. ФАМИЛИЈА: САВИЈАЧИ (TORTRICIDAE)..............................................................................6

1.3. ФАМИЛИЈА: ЗЕМЉОМЈЕРКЕ (GEOMETRIDAE)...................................................................8

1.4. ФАМИЛИЈА: КОКОНОПРЕЉЕ (LASIOCAMPIDAЕ)............................................................... 9

1.5. ФАМИЛИЈА: ГУБАРИ (LYMANTRIIDАЕ)..............................................................................10

1.6. ФАМИЛИЈА: ЛИТИЈАШИ (THAUMATOPОEIDAE)...............................................................13

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................15

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................16

1. РЕД ЛЕПТИРА (LEPIDOPTIERA)

Лептири су

општепознати инсекти. Грађа њиховог тијела и општи изглед толико су стални

и особити да их је тешко помијешати са било којим другим инсектима. Ред лептира садржи
многобројне врсте. На свијету их је до сада откривено и описано преко 100.000. Величина тијела
веома им је разнолика. Има сићушних врста дугих свега 2 mm, a и крупних, чије је тијело дуго до
90 mm. Боје и шаре, нарочито на крилима изванредно су разноврсне и често веома лијепе.

Тијело лептира је издужено, покривено длачицама и љуспицама. Глава је мала, пипци

разнолики (код дневних лептира на врху проширени у главицу, код ноћних најчешће чекињасти,
чешљасти, двојно перасти итд.). Усни апарат подешен је за сисање. Сви дијелови су закржљали,
осим доњих вилица које су издужене, изолучене и образују дужу или краћу цијев за сисање; у
миру је ова цијев савијена у спиралу испод главе. Груди су обично снажне и носе два пара
опнастих крила, која су покривена љуспицама. По томе је ред летпира и добио име (Lepidoptera на
грчком значи љуспокрилци). Ове љуспице су врло лијепо обојене, а имају способност да разлажу
свјетлост на дугине боје. Отуда потичу веома лијепе боје и шаре по којима су лептири познати.

Ларве лептира такође су познате. Наш народни назив за њих је гусјеница. Гусјенице имају

издужено, ваљкасто (црволико) тијело, са добро одвојеном главом, три пара грудних (правих) и
два до пет пари лажних трбушних ногу. По томе се гусјенице разликују од ларава других инсеката.
Једино се могу помешати са ларвама осе листаре, које такође имају лажне ноге на, трбуху. Али,
ове ларве, које се иначе називају лажним гусјеницама или пагусјеницама, увијек имају више од
пет пари или мање од два пара трбушних ногу.

Лептири се развијају потпуним преображајем. Из јaja излазе сићушне гусјенице које се

хране,   пресвлаче   и   расту.   Када   потпуно   одрасту   (после   четири   до   пет   пресвлачења),   траже
скровита мјеста, гдје прелазе у стадијум лутке. После одређеног времена из лутака излазе лептири
(одрасли   инсекти)   који   после   парења   поново   полажу   jaja.   Лептири   су   изразито   копнени
организми, али има и врста чије гусјенице живе у води (на воденим биљкама). Одрасли инсекти
хране се сисањем нектара (слатког сока) из цвјетова биљьака, а многи се уошште не хране, јер им
је сисаљка закржљала, Гусјенице највећим дијелом користе као храну различите биљне дијелове,
најчешће лишће и плодове. Има врста које живе у земљи. Оне прегризу младе биљке одмах испод
земље   или   се   хране   корењем   (гусјенице   подгризајyћих   совица).   Међу   лептирима   се   налазе
највеће   штеточине   шума   у   нашој   земљи,   нарочито   лишhaрских.   Овде   спадају   најпознатији
непријатељи шума као што су губар, кукавичија суза, жутотрба, тополин губар, храстови савијачи,
боров савијач, боров четник итд.

Најважније штетне врсте из реда лептира припадају фамилијама као што су савијачи

(Tortricidae), врботочци (Сossidaе), земљомјерке (Geomеiridae), четници (Thaumatoроeidae), губари
(Lymanitridae) и коконопреље (Lasiocampidae). Врсте из поменутих фамилија, с времена на
вријеме, улазе у пренамножења, остављајући, понекад, велике површине шума без лишћа усред
љета. Стога изазивају велике губитке у прирасту, а истовремено слабе стабла и скраћују њихов
вијек.

Према новијој подјели (класификацији), лептири се дијеле на три подреда. Међутим, ми

ћемо се држати старе подјеле, која је за праксу кориснија, а према којој се лептири дијеле на два
подреда. То су мали лептири (Міcrolepidoptera) и велики лептири (Масrolерidoptera). Гусјенице
првих живе у унутрашњости биљних дијелова (лишће, плодови и др.) или у запрецима лишћа
(многи савијачи), а других слободно, најчешhe на лишћу биљака. Гусјенице малих лептира лако се
разликују од гусјеница великих лептира по томе што на табанима трбушних ногу имају потпун
вијенац кукица.

1.1. ФАМИЛИЈА: ВРБОТОЧЦИ (COSSIDAE)

Фамилија врботочаца припада подреду малих лептира (Microlepidoptera), иако су врсте

које овде спадају прилично велике. Њихове гусјенице живе у дрвету, а имају пун вијенац кукица
на трбушним ногама.

То су лептири снажног, издуженог тијела (нарочито издужен трбух). Глава је врло мала,

пипци кратки, код мужјака двојно перасти. Крила су троугласта, снажна, различито обојена.
Лептири лете ноћу. Гусенице су ваљкасте, голе, покривене ријетким длачицама, са три пара
грудних и пет пари трбушних ногу. Глава и вратни штит, као и крај тијела очврсли су и тамније
обојени. Лутке су јако издужене, полуслободне (последња трeћина крила, ногу, пипака, одвојена
је од тијела). На трбушним сегментима налазе се вијенци уназад окренутих трнчића.

Дрвесница (Zauzera pyrina L.) je доста крупан лептир. Распон крила женки износи до 70

mm, мужјака до 50 mm . Цијело тијело обрасло је бијелим длачицама. Оба пара крила су бијела,
са метално плавим пјегама (тачкицама) које су нарочито упадљиве ва предњим крилима. Груди и
трбух такође имају метално плаве пјеге. Гусјенице но 50 mm, жуте као восак, са црносмеђом
главом, вратним штитом и крајем тијела, на тијелу имају правилно распоређене тамније пјегице.
Лутка је смеђежута, јако издужена. Гусјенице живе на јавору, јасену, бријесту, брези, тополи итд.

За развиће једне генерације дрвесници су потребне двије године. Лептири се јављају у

јуну и јулу. Преко дана мирују на гранама и стаблима, преко ноћи лете, паре се и полажу jaja.
Женке су врло плодне (полажу око 1 000 jaja). Jaja полажу на петељке лишћа или на тање
гранчице. Гусјенице најприје живе у танким гранчицама чију срж изгризају. Затим прелазе у нешто
дебље гране и ту презиме први пут. Идућег прољећа продиру у дебље гране и гризу њихову
унутрањост све до средине или краја љета. Тада се спуштају према основи круне и граде ходник у
дебелим гранама или у самом стаблу. У овом ходнику презиме други пут. У прољећe настављају
да се хране све до почетка јуна. Тада се чауре на врху ходника. После двије недеље лутка се креће,
увијајyћи тело према улазном отвору, из кога се избацује до половине. Ускоро после тога излази
лептир.

Дрвесница, бушећи ходнике у танким гранама и гранчицама, изазива њихово сушење.

Тако се круна, у току вишегодишњих јачих напада, све више смањује и суши. Гусјенице које се
последње године свога развића убушују у стабла наносе озбиљну техничку штету. Њихови
ходници су округли, чисти од црвоточине, а на улазни отвор гусјенице избацују крупан измет боје