Univerzitet „Bijeljina“

FARMACEUTSKI FAKULTET

DEZOKSIRIBONUKLEINSKE KISELINE – DNK I RNK

Predmetni profesor:

Duško Blagojević

Student: Aleksandra

Mirkov

Broj indeksa:

1135/22

Bijeljina, novembar 2022.

SADRŽAJ

2.1. HROMATIN.......................................................................................................................4
2.2. HROMOZOMI...................................................................................................................4
2.3. GENI...................................................................................................................................5

3. NUKLEINSKE KISELINE: DNK i RNK......................................................................................7
4. STRUKTURA, OSOBINE I FUNKCIJA DNK...........................................................................13

4.1. STRUKTURA DNK - KAO MOLEKULSKA OSNOVA ZA OČUVANJE I PRENOŠENJE
GENETSKE INFORMACIJE......................................................................................................15

4.2. STRUKTURA I FUNKCIJA RNK........................................................................................18

5. ZAKLJUČAK.............................................................................................................................21

5.1. ZNAČAJ I UPOTREBA DNK.............................................................................................21

6. LITERATURA...........................................................................................................................23

1. UVOD

Slika 1.

Genetika je nauka koja proučava nasjedni materijal,procese i zakonitosti

biološkog

nasleđivanja.

Zahvaljujući nasleđivanju i promenljivosti javljaju se sličnosti i razlike osobina

u potomstvu u odnosu na roditelje i dalje pretke. Rasvetljavanje uzroka tih

sličnosti i razlika u potomstvu jeste osnovni cilj genetike kako bi ona u

doglednoj budućnosti mogla da upravlja procesima nasleđivanja i

promenljivosti.

Pod biološkim nasleđivanjem podrazumeva se proces razvića novih živih bića-

organizama sličnih roditeljima i daljim precima. Potomstvo liči na roditelje

zbog sličnosti materijalnih osnova nasleđivanja u polnim ćelijama,koje

učestvuju u procesu oplođenja i zato što se u toku razvića jedinke delom

ponavlja istorijski razvoj vrste. Razlike između roditelja i potomaka mogu da

budu uslovljene naslednom promenljivošću(novim kombinacijama postojećih

naslednih činilaca i promenama u naslednoj supstanci) i sredinom koja se

neprekidno menja u toku razvića jedinke. Biološko nasleđivanje i

promenljivost tesno su povezani sa procesima razmnožavanja i razvića

jedinke.

Nasleđivanje i promenljivost su dve osnovne katakteristike živih

bića,međusobno suprotne ,ali nerazdvojno povezane. Pošto jedinke stare i

umiru, priroda obezbeđuje neprekidnost života putem razmnožavanja i

prenošenja naslednih činilaca na nove jedinke-potomstvo.

U nasledni materijal spadaju: hromatin, hromozom, DNK i gen.

2. GENETIKA I NASLEDNI MATERIJAL

2.1. HROMATIN

Hromatin je supstanca jedra koja sadrži dezoksiribonukleinske kiseline i

proteine.

Tačnije u hromatinu je došlo do uvijanja DNK oko proteina, zato ga još i

zovemo nukleoprotein. Hromatin se uočava u interfaznom jedru (to je jedro
ćelije koja nije

u deobi, već se nalazi u interfazi). On je u obliku

hromatinskih vlakana koja kondenzovanjem (u toku ćelijske diobe)

postaju samostalna telašca – hromozomi.

2.2. HROMOZOMI

Proučavajući ćelijsku deobu, naučnik Štrasburger je 1875.godine zapazio

končaste tvorevine koje lako primaju boju,pa ih je nazvao hromozomi

(grčki chroma =

boja, soma =

tijelo).

Hromozomi čine sastavni deo jedra. Vidljivi su pod mikroskopom obično u

toku deobe ćelije. Hromozomi su izgrađeni od dezoksiribonukleinskih kiselina,

ribonukleinskih kiselina i belančevina. Nasledni genetički

materijal

hromozoma

sačinjavaju

dezoksiribonukleinsle

kiseline.

Hromozomi mogu da se reprodukuju,pa pri deobi jedra osiguravaju

neprekidnost prenošenja naslednih (genetičkih) informacija iz generacije u

generaciju. Hromozomi imaju vodeću ulogu u procesima nasleđvanja i

promenljivosti.

Oblik, veličina, građa i broj hromozoma stalni su i karakteristični za određenu

vrstu i poznati pod imenom kariotip (formula vrste).

Hromozomi se po veličini jako razlikuju u zavisnosti od vrste organizma.

Unutrašnja građa hromozoma je složena i najbolje se može uočiti na početku

ćelijske diobe. Tada se svaki hromozom sastoji iz dva kćerinska vlakna

(hromatide) koja su povezana centromerom. U zavisnosti od položaja

centromere,tipovi hromozoma su: metacentričan, submetacentričan,

subtelocentričan

telocentričan.

Kod biljaka i životinja koje se polno razmnožavaju različit je broj hromozoma

u telesnim (somatskim) i u polnim ćelijama (gametima). Gameti sadrže

jednostruk-haploidan (n) broj hromozoma, a somatične ćelije dvostruk-

diploidan (2n). Haploidnni hromozomi sačinjavaju haploidnu garnituru ili

Slika 3.

Gen je određen količinom materijala u hromozomu koja se može odvojiti od

njega i zameniti odgovarajućim delom (ali nijednim drugim) homolognog

hromozoma.

Dezoksiribonukleinske kiseline – DNK i RNK

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Više u Biologija

Epiduralni hematom – etiologija, klinička slika, inicijalni tretman

Najvažniji štetnici dekorativnih i cvjetajućih sobnih biljaka

Medonosne pčele :kratka biologija poznatih vrsta