Zloupotreba interneta

1.    Uvod

Poslednjih nekoliko godina, Internet je doživeo veliku ekspanziju. Internet je najnovije i s mnogih gledišta najmoćnije sredstvo komunikacija. Njegov je uticaj na pojedinca, narode i međunarodnu zajednicu ogroman i raste iz dana u dan. Internet ima mnoge pozitivne primene i dobre strane, no njegovim se neprimerenim korišćenjem može počiniti i mnogo štete. Hoće li se koristiti za dobro ili na štetu zavisi će u velikoj meri o pristupu.
Ne postoji samo dobra ili samo loša tehnologija. U najvećem broju slučajeva, Internet se koristi za poslovanje, zabavu ili edukaciju, ali jednako nudi i neslućene mogućnosti za distribuiranje nelegalnog materijala ili sprovođenje nelegalnih aktivnosti.
Širenje Interneta pokreće brojna etička pitanja kao što su pravo na privatnost, tajnost, sigurnost i poverljivost podataka, pravo na intelektualno vlasništvo i autorska prava, zatim pitanja pornografije, web stranica koje potiču mržnju, širenje glasina i kleveta i mnoga druga.
Internet je, neformalan, te na njemu ne postoje zakoni. Postoje samo preporuke koje zvanično nemaju obavezujuću ulogu, ali u praksi ih se svi u manjoj ili većoj meri pridržavaju.
Ove preporuke su distribuirane u obliku RFC dokumenata, no njih ima mnogo i pokrivaju sve aspekte Interneta počev od najosnovnije tehničke dokumentacije, pa do kodeksa ponašanja.
RFC1855 – Netiquete Guidelines, predstavlja dokument koji navodi pravila pristojnog ponašanja na Internetu, koji je nastao u vreme samoregulacije, kada je bilo dovoljno apelovati na svest korisnika Interneta.
Sve je više ljudi koji slobodu koju u svakom pogledu pruža Internet pogrešno tumače. Oni Internet servise koriste na taj način da nanose štetu, kako drugim pojedincima tako i firmama i raznim organizacijama.
U ovom seminarskom radu ću se osvrnuti, (pored širenja računarskih virusa), na dva najmasovnija vida zloupotrebe Interneta:

•     Zloupotreba  Interneta od strane zaposlenih i
•     “Bombardovanje” SPAM e-mail porukama.

2.    Etika i moral

Reč etika potiče od grčke reči ethos (što znači – običaj, značaj, ćud). U suštini etika predstavlja nauku o moralu i ima zadatak, ne samo da nas upozna sa tim: šta je moral, koje su njegove osnovne komponente, nego i da zauzme kritičko stanovište prema postojećoj moralnoj praksi. Zadatak etike nije samo u tome da ukaže na sva različita gledanja ljudi, nego i da izvrši vrednosnu ocenu i da ukaže na prave istinske vrednosti.
Reč moral obrazovana je prema latinskom prevodu (mos, genitiv – moris, moralis) izvornog grčkog termina ethos koji označava ono što se u ljudskom ponašanju i običajima odobrava ili prihvata kao valjano ili dobro, odatle je izvedena opšta odredba morala kao skupa ili sistema normi ljudskog ponašanja.
Etiku možemo definisati kao discilinu koja se bavi sistematizacijom, utvrđivanjem i preporučivanjem koncepata dobrog i lošeg ponašanja. Etika se takođe naziva i filozofija morala.

 
Kakva je uloga etike?

•     Učenje razlikovanja šta je dobro, a šta loše, šta je ispravno, a šta pogrešno u postupcima ljudi u njihovoj svakodnevnici.
•     Osveštava pojedinca, grupe, društvo prema usvojenim društvenim vrednostima, idealima koji su obično navedeni u ustavu nacionalne države, odnosno u kodeksu ponašanja preduzeća i organizacija.
•     Uči pojedince, grupe i društvo u celini normama i poželjnom ponašanju (stvara društveni karakter).
•     Prilagođava ljude i društvo promenama do kojih tokom razvoja dolazi u odnosima poželjnog ponašanja.
•     Integriše, udružuje, uklapa pojedine grupe, nacije u određenu društvenu zajednicu kojoj teže.