УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

ОДСЈЕК ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

ДОКВАЛИФИКАЦИЈА

Национални стил у музици

(семинарски рад)

У Бањој Луци, децембра 2012. године

1

Садржај

1. Увод

.......................................................................................................3

 

2. Извори и коријени српске музике

..................................................4

3. Стара српска музика

..........................................................................4

4. Народна умjетност

..............................................................................5

5. Црквена музика

...................................................................................6

5. 1. Хиландар

.................................................................................6

5. 2. Црквена умјетност за вријеме Турака

...............................6

6. Претходници Корнелија Станковића

.............................................7

7. Музика у доба Корнелија Станковића

...........................................7

8. Романтизам у Србији

.........................................................................8

8. 1. Јосиф Маринковић (1851-1931)

...........................................8

8. 2. Стеван Стојановић - Мокрањац (1856-1914)

...................9

9. Композитори београдске школе

.....................................................10

10. Композитори између два рата

.......................................................11

11. Савремени композитори

................................................................12

          13. Закључак

...........................................................................................12

Литература

........................................................................................................... 

.13

1. Увод

2

background image

О   коријенима   српске   музике   сазнајемо   преко   остатака   фолклора   и   историјских 

записа. Коријени српске музике потичу још из периода досељавања Старих Словена на 
Балкан. Још од давнина у словенским племенима коришћен је глагол 

„пјети“

 – 

„пјесан“

међутим   најранији   извори   музикалности   Старих   Словена   потичу   још  из   Дарданије. 
Словени су били свирачи и пјевачи на Атилином двору, а као играчи могли су се пронаћи 
на   свим   просторима   од   Византије   па   до  Њемачке.   У   то   доба   Словени   користе   лире, 
китаре, харфе и аулосе. О религији у доба Словена има мало података. Неки пагански 
обреди су се задржали и до данас, као сто су коледарске пјесме, покладне игре, русалке... 
Ове игре су настале укрштањем старо-римских и хеленистичких обичаја. Неке игре и 
пјесме су донијели из своје прадомовине: додолске, лазаричке, крстоношке. Словенског 
поријекла је и нијеми плес – без музике. Било је и радних и породичних пјесама, о којима 
има мало података. 

3. Стара српска музика

У периоду од IX до XII вијeка у Србији је била развијена свјетовна музика. Пошто 

је у војсци Немањића било Нијемаца, Свети Сава нам говори о спилманима – њиховим 
народним глумцима, плесачима и свирачима. Скомраси су били на двору и учествовали 
на   јавним   народним   свечаностима.   Они   су   као   и   спилмани   у   почетку   били   жестоко 
прогањани   од   стране   цркве,   јер   су   сматрани   представницима   ђавола.   Свештенству   и 
монасима било је забрањено да учествују у, или присуствују, забавама скомраха. Ипак 
упркос   строгим   правилима   цркве   скомраси   су   били   популарни   у   народу   и   имали   су 
мјеста гдје су изводили своју музику, која су називали 

„Игриста“

. Касније скомраси, као 

и   спилмани   постају   професионалци   и   раде   на   дворовима   код   српских   и   босанских 
владара. Настају и први оркестри који учествују на приредбама са играњем, пјевањем и 
глумом. Учествују трубачи, фрулаши, гајдаши и бубњари. Из овога сазнајемо нешто о 
употреби инструмената. 

Сем   на   дворовима   музику   налазимо   и   као   саставни   дио   ратних   похода   и 

побједничких свечаности. За ове прилике обично су се користили дувачки инструменти 
јер имају најпродорнији звук, а и лаки су за ношење. 

О   употреби   инструмената   сазнајемо   и   преко   раскошне   српске   средњевјековне 

ликовне умјетности, а нарочито сазнајемо преко фрески из манастира (Призрен, Лесново, 
Дечани,   Студеница)   и   преко   минијатурног   сликарства.   Најзначајнија   збирка   је 
„Минхенски   псалтир“   по   којој   имамо   информације   о   инструментима   нашег   народа   и 
плесним тачкама. 

4. Народна умjетност

4

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti