BEZBEDNOST I KRIMINALISTIKA
SEMINARSKI
RAD
:
UVIĐAJ I PRETRESANJE KAO DOKAZNE RADNJE
PREDMET :
KRIMINALISTIKA
MENTOR STUDENT
Novi Sad, Decembar, 2018
1.)
UVIĐAJ
1.1. Uvodne napomene
Novi Zakonik o krivičnom postupku, pored već poznatih dokaznih radnji kao što su saslušanje
okrivljenog, ispitivanje svedoka, veštačenje, uviđaj, rekonstrukcija događaja, provera računa i sumnjivih
transakcija, privremeno oduzimanje predmeta i pretresanje, uvodi dve nove dokazne radnje i to: dokazivanje
ispravom i uzimanje uzoraka (uzimanja biometrijskih uzoraka,uzoraka biološkog porekla i uzoraka za
forenzičko-genetičku analizu). Međutim, i pored značaja novih metoda i tehnika u prikupljanju materijalnih
dokaza, uviđaj zaslužuje posebnu pažnju kao dokazna radnja. Naime, uviđaj se u najvećem broju slučajeva
vrši u predistražnom postupku, neposredno posle izvršenja krivičnog dela, zbog postojanja opasnosti od
odlaganja, bilo da se radi o poznatom ili nepoznatom učiniocu krivičnog dela, sa ciljem da se otkriju,
obezbede i fiksiraju predmeti i tragovi krivičnog dela, kao i druge činjenice i okolnosti koje mogu da budu
od značaja za rasvetljavanje krivičnog dela, jer ono što se propusti na uviđaju, kasnije se teško može
nadoknaditi. Uviđaj predstavlja veoma složenu delatnost, jer se problematika neposrednog opažanja
kombinuje sa kriminalističkim metodama. Neposredno opažanje se dopunjuje primenom metoda merenja i
brojanja, upoređivanja i eksperimentisanja, fiksiranja, zatim pronalaženja, obezbjeđivanja i snimanja
pronađenih tragova idr.Krivičnoprocesno definisanje uviđaja svodi se na zakonsko određenje uviđaja kao
neposredno, čulno opažanje, dok je kriminalističko definisanje uviđaja znatno kompleksnije i složenije, jer
sasvim izvesno, uviđaj nije samo opažanje. Naime, uviđaj predstavlja sistem raznovrsnih kriminalističkih
radnji, kojima se, na osnovu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, na mestu događaja opažaju
(neposredno ili posredno, uz učešće stručnih lica ili upotrebom specijalnih instrumenata kriminalističke
tehnike), sve bitne okolnosti nastalih događaja, te pronalaze i u skladu sa kriminalističko-tehničkim
pravilima stručno obrađuju tragovi i predmeti krivičnog djela, uz misaonu rekonstrukciju krivičnog
događaja, a u cilju prikupljanja i registrovanja (kroz zapisnik i njegove kriminalističke priloge – skice,
fotografije, video snimke itd.), svih relevantnih informacija, radi razjašnjenja krivičnog djela i prikupljanja
svih dostupnih dokaza. Stoga s pravom pojedini autori konstatuju da se interesovanje procesualista prilikom
definisanja uviđaja, po pravilu, svodi na analizu važećih krivično-procesnih odredaba i sagledavanja uviđaja
kao dokaznog sredstva, dok se njegova kriminalistička dimenzija uopšte ne razmatra ili se to čini na površan
način.
1.2. Pojam i ciljevi uviđaja
Uviđaj se preduzima kada je utvrđivanje ili razjašnjenje neke važne činjenice u postupku potrebno
neposredno opažanje organa postupka. Utvrđivanje predstavlja stvaranje uverenja o postojanju ili
nepostojanju neke činjenice u postupku, s druge strane razjašnjenje predstavlja otklanjanje nejasnoća u vezi
sa postojanjem ili nepostojanjem određene činjenice. Organ postupka je javni tužilac, sud ili drugi državni
organ pred kojim se vodi postupak.Predmet uviđaja može biti lice, stvar ili mesto. Prilikom preduzimanja
uviđaja organ postupka će po pravili zatražiti pomoć stručnog lica, forenzičke, saobraćajne I medicinske ili
druge struke, koje će, po potrebi, preduzeti i pronalaženje, obezbeđivanje ili opisivanje tragova, izvršiti
potrebna merenja I snimanja, sačiniti skice, uzeti potrebne uzorke radi analize ili prikupiti druge
podatke.Osim stručnog lica i veštaka, I druga lica mogu da učestvuju u uviđaju. On se vrši uz primenu
kriminalističko-taktičkih I tehničkih metoda I sredstava, s ciljem pronalaženja I fiksiranja tragova I predmeta
koji su u vezi sa krivičnim delom I utvrđivanja relevantnih okolnosti od značaja za razjašnjavanje
kriminalnog događaja. Uviđaj se vrši na mestu izvršenja krivičnog dela koje obuhvata bližu I dalju okolinu,
odnosno sva ona mesta na kojima se mogu naći tragovi I predmeti u vezi sa izvršenim krivičnim delom.
1
1
Skakavac Zdravko, Mićo Bošković, Kriminalistika, FLV, Novi Sad 2016.
2
2. UVOD U PRETRESANJE
Kriminalistička obrada mesta krivičnog događaja predstavlja sistem mera i radnji koje se, primenom
adekvatnih kriminalističko-taktičkih, kriminalističko-tehničkih, ali i drugih naučnih metoda i sredstava,
preduzimaju na mestu krivičnog događaja u cilju što kvalitetnijeg očuvanja i fiksiranja zatečenog stanja,
odnosno utvrđivanja što je moguće većeg broja pouzdanih odgovora na zlatna pitanja kriminalistike. Od
samog polaska na lice mesta izvršenja krivičnog dela, počinju teći osnovi sumnje da je izvršeno krivično
delo, a dalji rad na rasvjetljavanju konkretnog krivičnog dela obuhvata set radnji i mera koje preduzimaju
organi gonjenja u prethodnom, a kasnije i u delovima glavnog krivičnog postupka.Jedna od bitnih radnji,
koja spada u istražne radnje, jeste i radnja pretresanja stana i drugih prostorija ili lica, kojom se obezbeđuje
dokaz za kasnije vođenje krivičnog postupka. Ako pretresanje nije preduzeo javni tužilac, niti je njemu
prisustvovao, organ koji je izvršio pretresanje će odmah o tome obavestiti javnog tužioca. Ako se prilikom
pretresanja nađu predmeti koji nisu u vezi sa krivičnim delom zbog koga je pretresanje preduzeto, ali koji
ukazuju na drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, oni će se opisati u zapisniku I
privremeno oduzeti, a o oduzimanju će se odmah izdati potvrda. . Ti će se predmeti odmah vratiti ako tužilac
ustanovi da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka, a ne postoji neki drugi zakonski osnov po kojem
bi se ti predmeti imali oduzeti. Postupak sa ovim predmetima je takođe regulisan. Dakle, radi se o veoma
bitnoj istražnoj radnji, koju kod nas reguliše Zakon o krivičnom postupku Republike Srbije.
2.1. Pojam, cilj i vrste
Pretresanje je radnja dokazivanja (istražna radnja) koja se preduzima prevenstveno u cilju pronalaženja
predmeta, tragova i lica, odnosno izvršilaca krivičnih dela. Pretresanjem se mogu pronaći i druga lica (npr.
žrtve krivičnog dela, nestala lica i dr.) i predmeti (predmeti pogodni za napad, samopovređivanje i tajno
sporazumevanje), kao i leševi, odnosno delovi leševa. Kriminalistička praksa je pokazala da se pretresanjem
najčešće traže predmeti:
-
pripremljeni za izvršenje ili korišćeni prilikom izvršenja krivičnog dela (to mogu biti specijalno
izrađeni alati, predmeti za svakodnevnu upotrebu, razna oruđa, materijali uzeti iz prirode i sl.);
-
pribavljeni krivičnim delom (ukradene stvari, novac, zlatni nakit, vrednosti koje je lice proneverilo ili
primilo na mito i sl.);
-
nastali krivičnim delom (razni oblici falsifikata, narkotici i sl.);
4
-
na kojima se nalaze tragovi krivičnih dela (odeća, obuća i sl.);
-
koji ukazuju na vezu lica sa učinjenim krivičnim delom, odnosno na njegove navike, sklonosti,
aktivnosti i sl.
Razvrstavanje različitih oblika pretresanja je moguće obaviti na osnovu više kriterijuma. Prema zakonskom
osnovu razlikuju se pretresanja koja se vrše po naredbi i bez naredbe suda. Pretresanje po naredbi sudije za
prethodni postupak je redovna forma, dok je bez naredbe sudije za prethodni postupak zakonom
predvbiđeno samo izuzetno. Međutim, praktične potrebe suzbijanja kriminaliteta zahtevaju, veoma često,
hitno i blagovremeno preduzimanje ove radnje da bi se pronašli i obezbedili materijalni dokazi (traženi
predmeti i tragovi krivičnog dela, leševi ili delovi leša i dr.), ili uhvatio učinilac krivičnog dela koji se
sklonio u stan ili drugu prostoriju. S obzirom na objekt pretresanja, izdvajaju se pretresanje stana i drugih
prostorija (pomoćne prostorije, vikendice, prateći objekti, kancelarije, podrumi, restorani, hoteleske sobe i
dr.), pretresanje lica, pretresanje vozila i pretresanje otvorenog prostora.
2.2. Zakonska regulativa pretresanja
Pretresanje stana i ostalih prostorija osumnjičenog, odnosno optuženog i drugih lica, kao i njihovih
pokretnih stvari van stana može se preduzeti samo onda ako ima dovoljno osnova za sumnju da se kod njih
nalaze učinilac, saučesnik, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak. Pretresanje pokretnih stvari
u navedenom smislu obuhvata i pretresanje kompjuterskih sistema, uređaja za skladištenje kompjuterskih i
elektronskih podataka, kao i mobilnih telefonskih aparata. Lica koja se koriste ovim uređajima dužna su da
omoguće pristup, predaju uređaje na kome su sačuvani podaci, te pruže potrebna obaveštenja za upotrebu tih
uređaja. Sud može izdati naredbu za pretresanje pod uslovima propisanim ovim zakonom. Naredbu za
pretresanje može izdati sud na predlog tužioca ili na predlog ovlašćenih službenih lica koja su dobila
odobrenje od tužioca. Zahtev za izdavanje naredbe za pretresanje može se podneti u pismenoj ili usmenoj
formi. Ako se zahtev podnosi u pismenoj formi, mora biti sastavljen, potpisan i overen na način kako je to
određeno zakonom.
Naredba o pretresanju sadrži:
1. Naziv suda koji je naredio pretresanje,
2. Označenje predmeta pretresanja,
3. Razlog pretresanja,
5
