VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
OSNOVE MENADŽMENTA
Seminarski rad
Klasična škola menadžmenta
(Teorija naučnog upravljanja)
Predmetni nastavnik:
prof. dr Milko Cupara dipl. ek.
Student:
Vladimir Stanković 24/09
Datum predaje:
17.11.2010.
Klasična škola menadžmenta
Vladimir Stanković 24/09
2 / 12
Sadržaj teme
Tema ovog seminarskog rada je jedan od pravaca Klasične škole menadžmenta koji se naziva
Teorija naučnog upravljanja. Radi potpunijeg objašnjenja pomenutog pravca u radu će biti reči
i o istorijskom razvoju menadžmenta, podeli osnovnih pravaca u menadžmentu, gde će
poseban akcenat biti na prvoj školi odnosno prvom pristupu proučavanja problematike iz
domena menadžmenta, dakle o teoriji naučnog upravljanja.
Ključne reči
Menadžment, Upravljanje, Klasična škola menadžmenta, Teorija naučnog upravljanja
Klasična škola menadžmenta
Vladimir Stanković 24/09
4 / 12
Uvod
Ljudi su od početka svog postojanja imali potrebu za planiranjem, organizovanjem, vođenjem i
kontrolom. Egipatske piramide i Kineski zid predstavljaju primere velikih projekata iz drevne
prošlosti na kojima je bilo angažovano desetine hiljada ljudi. Egipatske piramide su posebno
interesantan primer zbog toga što je izgradnja samo jedne zahtevala angažovanje više od
100.000 ljudi. Ko je bio taj koji je svakom radniku određivao šta treba da radi? Ko je
obezbeđivao potrebnu količinu materijala, odnosno kamenih blokova, kako bi radnici bili
zaposleni? Bez sumnje, u pitanju su menadžeri, bez obzira na to kako su se oni tada nazivali.
Neko je morao da planira šta će biti urađeno, da organizuje ljude i raspoređuje materijal, da
vodi i usmerava radnike i da vrši kontrolu ne bi li se sve odvijalo po planu. Još od tih, drevnih
dana, pa do danas menadžment spada u nauku koja će uvek morati da bude prisutna u
razvijenom društvu. To dokazuje i činjenica da su prvi pisani tragovi o menadžmentu upravo
bili vezani za upravljanje javnim radovima, određenim državnim ili vojnim, odnosno crkvenim
delatnostima.
Klasična škola menadžmenta spada u prvi osnovni pravac iz domena menadžmenta. Njene
korene, koje su postavili brojnim naučnim istraživanjima Frederik Tejlor, Henri Fajol, Maks
Veber i njohovi sledbenici predstavlja odličan temelj za dalje razvijanje menadžmenta koji je
danas prisutan gotovo u svim društvenim segmentima.
