ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ
НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА: СОЦИОЛОШКИ ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ
ТЕМА: ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНИХ РАТОВA
Водитељ: Студент:
Мр Милан Живојиновић Анастасија Симић
2001/17
НИШ
Децембар 2017/18 г.
2
Садржај:
1.Појам рата.............................................................................3
2.Најважније класификације ратова.....................................5
2.1.Међународни и грађански ратови................................5
2.2.Конвенционални и неконвеционални ратови.............6
2.2.1.Герилски (партизански рат).................................7
2.2.2.Асиметрични рат..................................................9
2.2.3.Еколошки рат........................................................9
2.2.4.АБХ рат................................................................10
3.Посебне врсте ратова.........................................................11
3.1.Верски и етнички ратови............................................11
3.2.Хладни рат....................................................................13
3.3.Специјални рат.............................................................16
3.4.Царински и економски рат..........................................21
4.Резиме.................................................................................22
5.Литература..........................................................................23
4
оружаних сукоба држава који из неког разлога то нису
(гранични
инцидент, мањи окршај ратних бродова или ваздухоплова
и сл.). Није редак случај да супротстављене стране исти
сукоб означавају свака на свој начин – једна као рат, а
друга као нешто друго (хуманитарну интервенцију,
кампању и сл.). Иако се подаци, зависно од извора,
разликују (што не треба да чуди, јер је ове појаве тешко у
потпуности пратити и документовати, посебно када је реч
о броју жртава), рат је једно од најгорих зала која могу
да задесе човека, а за које је искључиви кривац управо он.
Уз рат иду и остале недаће – ратни злочини, глад, боле-
сти, уништење природе, драстичан пад стандарда и друго.
5
2. Најважније класификације ратова
У зависности од одабраног критеријума, ратови се, као
сложене друштвене појаве, могу поделити на више
начина. Неке од најчешћих подела су с обзиром на
карактер (међународни или унутрашњи), врсту средстава
и метода ратовања, број укључених страна, и друге.
2.1. Међународни и грађански ратови
1.Основ поделе.
Међународни или ратови у ужем смислу су оружани
сукоби између две или више држава. У ширем смислу у
ратове се, поред међународних, убрајају и грађански
ратови. Најкраће речено, грађански рат је оружани сукоб
већих размера који се из неког разлога (због верске или
етничке нетрпељивости, ради обарања једног и успо-
стављања другог режима и сл.) води унутар неке државе
између њених држављана (грађана). Пошто се води у
границама једне земље, назива се и унутрашњим ратом.
Грађански ратови прате човечанство још од првих
организованих
друштвених заједница. У античким државама се тако могу
оквалификовати сукоби између вла-дајуће класе и робова,
крвави унутрашњи сукоби у борби за власт који су вођени
између великих политичких група унутар владајуће класе,
као и ратови између вла-дајућих и потчињених народа. У
основи, по много чему сличне врсте грађанских ратова
7
гледајући, даље се деле на герилске, психолошке,
биолошке, хемијске, космичке, нуклеарне итд.
2.2.1.Герилски (партизански рат)
Tако се назива начин вођења војних операција који се
састоји у
изненадним ударима и брзом повлачењу углавном малих
и лако
наоружаних, али зато довољно снажних и веома
покретљивих јединица. Карактеришу га избегавање
фронталног сукоба; ослањање на предности које пружа
добро познавање терена; вешто коришћење заседа,
препада, диверзија и слично. По правилу се одвија у
позадини непријатеља или на окупираној територији и
најчешће нема за циљ освајање и чување територије, већ
стални притисак на непријатеља ради његове
деморализације и дезорганизације.Први подаци о овом
начину ратовања сежу у далеку прошлост. То је и разу-
мљиво, пошто се он нужно јавља већ од појаве самог рата,
као природан и у већини случајева једини могући начин
оружаног отпора знатно јачем освајачу, против кога би
директан окршај значио сигурну пропаст. Међу
примерима партизанског начина ратовања древних народа
познати су одбрамбени ратови Сумераца против Акађана
(око 2300. пре н. е.), Египћана против Хикса (XVIII–XVI
в. пре н. е.), Скита против Персијанаца (VI в. пре н. е.),
Парћана против Рима (у тзв. парћанским ратовима
вођеним од 54. пре н. е. до 218. н. е.), и други. У новије
