Živa: osobine, zastupljenost i trovanje
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
- ЖИВА –
СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
САДРЖАЈ
2

1.
Историја
Алхемијски симбол за живу
Жива је позната најмање из времена антике. Тако на пример споменута је већ у
делима Аристотела, Теофраста из Ерозоса, Плинија Старијег и других античких
писаца. У средњем веку користила је и као лековито средство (мада је због своје
отровности деловала супротно). У то време жива се добијала утрљавањем
цинабарита у сирће или загревањем цинабарита преко процеса сублимације.
Витрувије је познавао легуре живе и злата. То се користило за позлаћивање
предмета при чему је жива испаравала. У 5. веку спознало се да је сублимат
жива(II) хлорида заправо живино једињење. Парацелсус је био први лекар који је
израдио базне живине соли и комплексе и њих користио као лековито средство. Од
16. века жива постаје све значајнија, јер је била неопходна за добијање сребра из
сребрених руда због стварања амалгамских једињења. Холандски физичар Хејке
Камерлинг Онес открио је 1911. године по први пут феномен суперпроводљивости
код живе.
Na температури од 4,2 K (-268,9°C) потпуно нестаје електрични отпор
живе.
У грчкој антици живу је симболизовало божанство Хермес, који је такође био
задужен
и за планету Меркур. Ту митологију су преузели Римљани и алхемичари,
те су створили свој пандан у облику божанства Меркура. Стога енглески назив
mercury
и данас означава оба појма: живу и планету Меркур. Као алтернативни
назив за живу у енглеском језику користи се и реч
Quicksilver
. За средњовековне
алхемичаре, жива, сумпор и кухињска со су била три основна елемента.
Митолошка животиња једнорог је симболисала живу.
4
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti