Универзитет у Београду
Филозофски факултет
Одељење за историју
Дипломски рад
Тема:
Дипломатска делатност Светог Саве
Ментор:
Студент:
проф. др Ђорђе Бубало
Јефимија Дуканић ИС 13/25
Београд, септембар 2018
.
2
Расткова младост
Према казивању Савиних биографа, велики жупан Стефан Немања, господар
српски и његова супруга Ана, када су већ зашли у позне године, зажелели су да добију још
једно мушко дете. Бог услиши њихове молитве и роди им се син, изданак од доброга
корена, коме су дали име Растко.
3
Растко је, у складу са именом, ,,узрастао божанственим
врлинама''. Пошто је био дарован као дар Божији, према сведочењу животописаца, био је
мезимац и родитеља и околине, васпитан у љубави и научен светим књигама, предодређен
да настави и доврши њихово дело.
4
Рођен је око 1175. године. Око 1190. године, велики жупан доделио је својим
синовима земљу на управу, па је тако Растко, са навршених петнаест година, послат у
Захумље.
5
Међутим, Растко као да је од почетка био предодређен за другачији живот, а не
онај какав су му наменили. Од дворских забава са велможама и вршњацима више га је
интересовало да време проводи у посту, стајању на служби и проучавању књига.
6
Од
бројних монаха који су посећивали двор његовог оца, слушао је приче о животу на Светој
Гори, о бројним манастирима, монасима који су напустили свет и све материјално како би
живели усамљенички у сталном посту и молитви. Опчињен и занесен тим причама, и сам
се опредељује за такав живот.
7
3
Доментијан,
Житије Светог Саве,
прир. Љ. Јухас-Георгиевска, Т. Јовановић, СКЗ, Београд 2001, 5-7;
Теодосије,
Живот Светога Саве,
прев. М. Башић, у: Старе српске биографије, СКЗ, Београд 1924, 81-82.
4
Доментијан,
нав. дело,
5-7.
5
Д. Оболенски,
Шест византијских портрета. Сава Српски,
СКЗ, Београд 1991, 127.
6
Теодосије,
нав. дело,
83.
7
Станојевић,
нав. дело,
10.
3
Савин живот до очевог доласка на Атос
У Захумљу се Растко није дуго задржао. Када је напунио седамнаест година, његови
родитељи спремали су га за женидбу. Он је, пак, жудео за нечим другим. Упознавши се са
причама о Светој Гори од бројних монаха који су свраћали на двор његовог оца, а знајући
каква улога му је намењена, одлучио се за бег. Саставши се насамо са једним руским
калуђером са Свете Горе, договорио се са њим да му овај помогне и одведе га тамо. Од
родитеља је затражио отпуст да оде у лов и, под окриљем ноћи, заједно са калуђером,
пошао је за Свету Гору.
8
То се збило најкасније 1192. године.
9
Када је до Расткових родитеља стигла вест о његовом бекству, велики жупан одмах
сакупи људе који ће поћи у потеру за њим. Обавестио је и намесника Солуна, од кога је
тражио да интервенише код протата Свете Горе, уколико им дође син рашког великог
жупана, да га одмах пошаљу назад. У супротном, међу њима ће ,,завладати
непријатељство''.
10
Потера га је нашла у руском манастиру Светог Пантелејмона. Након
што су стали да одморе коње, и након трпезе коју им је припремио Растко, они су, уморни,
заспали. Он се, у договору са игуманом, замонашио током ноћи и добио име Сава. Својим
родитељима послао је, као доказ да га је потера пронашла, своју хаљину и пострижене
власи, као и писмо са речима утехе.
11
Сава се, након седам година боравка у руском манастиру, преселио у грчки
манастир Ватопед.
12
Током тих година, време је проводио обилазећи светогорске
манастире и њене испоснике. На тим обиласцима, сусретао се са разним неприликама,
ослобађао се од разбојника тако што је изводио чуда и исте преображавао.
13
Сада већ као светогорски монах, Сава у писму позива свога оца да му се придружи
у манастиру. Сматрајући да је Стефан Немања завршио своју овоземаљску мисију,
8
Теодосије,
нав. дело,
83-86.
9
Ђ. Бубало,
Српска земља и поморска у доба владавине Немањића. Књига 1. Од сабора у Расу до сабора у
Дежеву,
Филип Вишњић, Београд 2016, 73.
10
Теодосије,
нав. дело,
87; Доментијан,
нав.дело,
15.
11
Теодосије,
нав. дело,
88-93.
12
Оболенски,
нав. дело,
130.
13
Теодосије,
нав. дело,
101-102.
5
Оснивање Хиландара
За време боравка на Светој Гори, Симеон и Сава су дошли на замисао, или
прихватили савет о потреби оснивања српског манастира. Узор су пронашли у грузијском
Ивирону, бугарском Зографу, Амалфитанском манастиру монаха из јужне Италије и
другим. Прво је требало наћи одговарајуће место – за то се побринуо монах Симеон,
предузевши још једно путовање по Атосу, сада већ на носилима због старости. Одабрао је
место некадашњег манастира Хиландара, опустелог и разрушеног од гусара.
19
Како наводи
Доментијан, један монах обратио се Сави речима о потреби изградње манастира, не само
за његове и очеве потребе, већ да буде ,,прибежиште твоме отачаству'', за све оне који
потраже спасење.
20
Прилика се указала почетком 1198. године. Сава је био послат од стране игумана
Ватопеда у Цариград, цару Алексију III Анђелу како би обавио неке манастирске послове.
Овај пријем код цара искористио је како би затражио запустели манастир који је Симеон
претходно одабрао. Намеравао је да га, заједно са оцем, обнови и приложи Ватопеду.
Византијски цар му је изашао у сусрет, услишио је и молбе ватопедског игумана и Савину
и ту одлуку потврдио је издавањем царског писма.
21
Радови су убрзо започели и Симеон се
средином године преселио у нови манастир.
22
Недуго након тога, уз посредовање протата Свете Горе и представника двадесет
четири светогорске обитељи, византијски цар преиначио је своју одлуку. Издао је
хрисовуљу којом укида претходне одредбе о потчињености Хиландара Ватопеду и предаје
га у руке Србима.
23
Протат Свете Горе одлучио се на овакав чин вероватно у договору са
двојицом српских монаха. Хрисовуља, којом је Хиландар дат ,,под власт и управу'' Сави и
Симеону, издата је у јуну 1198. године. Хиландар неће бити потчињен ни протату, ни
Ватопеду, већ ће бити самосталан и имаће исте повластице попут осталих, већ поменутих
негрчких манастира на Атосу. Симеон је написао оснивачку повељу 1198. године, у чијем
19
ИСН
I, 264 (Сима Ћирковић).
20
Доментијан,
нав. дело,
87.
21
Миљковић,
Житија Светог Саве,
81.
22
Оболенски,
нав. дело,
134.
23
Бубало,
нав. дело,
75.
