Islam
Muhamed – osnivač Islama
On je rođen 12. aprila 571. godine nove ere, u okolini Meke u plemenu Kurejš. Njegov otac
Abdulah je već ranije umro pa je Muhamed ostao samo sa majkom i dedom. Kao mali, živeo je van
grada u pustinji, kao što je tad bio običaj u Arabiji. Kada je bio šest godina star, majka mu je umrla,
a samo dve godine kasnije umro mu je i deda. Njegov stric, mlađi brat od njegovog oca Abu Talib
ga je onda prihvatio i Muhamed je tada počeo da živi sa njim. S njim je još kao dečak putovao u
Siriju i tamo upozano neke elemente hrišćanske vere. Otprilike u dvadesetoj godini života stupio je
u službu bogate trgovačke udovice Hatidže, pa je s njenim karavanima po svojoj prilici još dva puta
boravio u Siriji. Stupivši u brak sa Hatidžom (koja je bila desetak godina starija od njega),
Muhamed se oslobodio materijalnih briga i mogao se posvetiti dokolici i razmišljanju.
U tom razdoblju on je posinio Aliju, sina svoga strica Abu Taliba, i mladog oslobođenog
roba Zaida ben Harisa, koji je pripadao jednom hrišćanskom arapskom plemenu iz sirijske pustinje.
Muhamed je u vreme kad se približavao svojoj četrdesetoj godine doživeo svoja prva priviđenja.
Činilo mu se da ga doziva glas s neba i naređuje mu da božje ime progovori svome narodu kao
božji prorok.
Svoje doživljaje je poverio samo svojoj ženi Hatidži i ona je smesta poverovala u njegov
proročanski poziv. To ga je ohrabrilo, i on je uskoro za svoja shvatanja pridobio svoje usvojene
sinove Aliju i Zaida kao i nekolicinu drugih najbližih rođaka i prijatelja.
Legenda kaže da je godine 610. Muhameda u pećini blizu Meke posetio Melek. On je tad, po
legendi, počeo da mu ponavlja Božje reči dok ih Muhamed nije zapamtio. Ovo su bile prve sure i
počeci Kurana tako je počeo Islam. Muhamed je brzo počeo da širi Islamsku veru u Meki, gde su
Islam prvo prihvatili siromasi. Međutim, trgovci su se bojali da bi nova vera štetila njihovom
bogatstvu (trgovci su se bogatili na račun vernika koji su dolazili u Kabu da se mole svojim
bogovima) pa su pokušavili da ga isteraju iz Meke. Međutim, dok ga je Abu Talib čuvao niko nije
ništa mogao Muhamedu da uradi. Kad je Abu Talib umro 619. godine, stanje Muslimana
Muhameda u Meki se značajno pogoršava. Muhamed je žestoko osuđivao mnogoboštvo, ali i
gramzljivost bogataša. Pozivao je sve imućne da se odreknu svoga bogatstva i podele ga sirotinji.
Zahtevao je da se svi bez razlike jednako podvrgavaju božijoj volji. Naročito je sukob izbio kada se
dočula Muhamedova priča koju je on počeo širiti, da ga je arhanđel Gavrilo noću čudesnim
načinom uzneo do nebesa, gde je razgovarao sa Adamom, Avramom, Mojsijem i Isusom i od samog
boga primio naredbe o verskim pobožnostima muslimana.
Posle nekoliko kontakata sklopljen je sporazum o preseljenju Muhameda i njegovih
pristalica iz Meke u Jatrib (Medinu). Seoba muslimana (hidžra) počela je 16. juna 622 (1.
muharaam). godine, i taj dan postao je prvi dan u brojanju godina po muslimanskoj veri.
U Jatribu je Muhamed razvio veoma snažnu organizatorsku delatnost. On tu više nije bio
samo prorok nego je postao i politički vođa. Veoma je brzo oko sebe okupio brojnu zajednicu
pristalica. Uži krug su činili „Muhadžiri“, izbeglice iz Meke, a širi krug „Ansari“. Grad Jatrib,
premda je u njemu bila manjina Muhamedovih pristalica koja je prihvatala novu veru, proglašen je
za „Prorokov grad“ (Medinaat at Naabi), pa je na toj osnovi nastalo ime Medina.
Još u prvoj godine nakon preseljenja u Medinu Muhamed je doneo Ustav svoje versko-
političke zajednice pod nazivom „Uma“, odredivši je kao natplemensku organizaciju među sobom
jednakih božijih podanika i sledbenika.
Uskoro u Medinu počinju da pristižu i Mekanski trgovci, pljačkajući stanovnike i vršeći
pljačke po gradu. Tako dolazi do novog obračuna sa Mekom. Prva borba se desila 624. kada su
medinski muslimani pod vođstvom samog Muhameda napali kod El Bedre veliki karavan trgovaca i
mekanske čete, koji su karavanu pritekli u pomoć, nanevši im težak poraz. Muslimani, sa samo 300
vojnika, pobeđuju armiju Meke koja je imala više od 800. Međutim, malo više od godinu kasnije,
Muslimani gube bitku kod Uhuda. U bici je sam Muhamed bio ranjen, a trećina boraca je izgubila
1
život. Dve godine kasnije, Meka šalje 10.000 vojnika na Meku. Ipak, Muslimani pobeđuju u toj bici
zahvaljujući boljoj strateškoj pripremi. U februaru 628. Muhamed je sa velikom vojskom pošao
protiv svoga rodnog grada, ali je pohod okončan sklapanjem desetogodišnjeg mira koji je, uz ostale
odredbe, dopustio muslimanima da naredne godine dođu u Meku i tu nesmetano izvrše verske
obrede.
Kada je u Meki 630. godine bio ubijen jedan musliman, Muhamed se okoristio time i
preduzeo presudni vojni pohod protiv Meke. Do borbe nije ni došlo. Muhamed je priznao Meki
položaj svetog grada, ali je Kaba morala biti proglašena svetilištem jedinoga boga Alaha. Na toj
osnovi došlo je do mirnog zauzeća grada.
Muhamed je preminuo 8. juna 632. godine, u svojoj šezdesettrećoj godini, pošto je završena
objava Kur'ana Časnog. Za manje od deset godina on je ujedinio celo Arabijsko poluostrvo.
Posle Muhamedove a.s. smrti 632. godine njegovi naslednici su se zvali kalifi (arapski:
zamenici), a država kalifat. Kalifat je ukinut 1924. godine.
Osnovne karakteristike
1. Sta znaci rijec "Islam"?
Islam znaci stvaranje mira, predanost i pozrtvovanost. Stvarati mir znaci da vjernik treba u miru
zivjeti sa sobom i sa svojom okolinom. U Qur´anu, muslimanskoj svetoj knjizi, Bog kaze da je On
Islam izabrao kao religiju za ljude.
2. Ko je "Allah"?
Allah je arapska rijec za "jedan Bog" i nije ime nekog privatnog Boga muslimana, vec je Allah
jedini sa pravom obozavani Stvoritelj univerzuma; i arapski hriscani nazivaju Boga Allah.
On je stvorio ljude i kroz Njegove Objave im je pokazao najbolji put na ovom svijetu da bi izbjegli
kaznu na drugom svijetu.
3. Sta znaci izraz "Musliman"?
Musliman se postaje kad se izjavi da nema drugog Boga osim Jednog i da je Muhammed Bozji
Poslanik. Muslimani ne obozavaju ni Muhammeda (s.v.s.) niti i jednog drugog Poslanika.
Muslimani priznaju sve bivse Poslanike, kao Adama(Adem), Noaha(Nuh), Abrahama(Ibrahim),
Davida(Daud), Salomona(Sulejman), Mozesa(Musa), Isusa(Isa) i sve druge. Muslimani veruju da je
Muhammed pečat Poslanika, tj. da je posljednji Bozji Poslanik.
4. Sta kazu muslimani o Isusu?
Muslimani veoma postuju Isa(a.s) i njegovu majku Merjem. Po Kur’anu, nije stavljen na krst, vec
uzdignut na nebo.
5. Ima li u islamu razlicitih pravaca vjerovanja?
U islamu postoje dva glavna pravca: Siiti i Sunniti. Zejednicko za oba pravca je da im je Qur´an i
primjer Muhammeda (s.v.s.)osnova vjere. Oba pravca se pet puta dnevno mole Bogu, poste u
mjesecu Ramadan i idu na Hadz, hodocasce u Mekki. Razlika izmedu ova dva pravca ogleda se u
dva razlicita nacina razmisljanja.
Islam se bazira na pet stubova, iz kojih proizilaze sledece obaveze :
1) Svjedocenje (sehada), da ima samo jedan Bog i da je Muhammad Bozji Poslanik.
2) Namaz (salah), koji je pet puta dnevno propisan.
3) Post(siyam), koji se u mjesecu Ramadan cini.
4) Porez(zakat), obavezni porez za dobre svrhe od imetka imucnijih.
5) Hodocasce u Mekku(hadz), koje svaki musliman najmanje jedanput u zivotu mora da obavi, ako
to u zdravstvenom i materijalnom pogledu moze da podnese.
Svi ovi stubovi vjere trebali bi da imaju istu vaznost za jednog muslimana.
2
