SLENG KAO IZRAZ PODKULTURE
U dvadesetom veku, u doba tehnologije i uspona, društvo teži da očuva svoj
identitet i individualnost. Pretežno mladi, ali i stariji žele slobodno da pokažu svoj
stav suprotstavljajući se mainstreamu, stvarajući na taj način varijacije na
postojeću, dominantnu kuluru, koje se nazivaju potkulturama. Ono što karakteriše
svaku zasebnu potkulturu jesu stil (odevanje), muzika, sleng i ritual. Kao jedna od
bitnih karakteristika nameće se sleng, jer se neprestano obogaćuje, a samim tim i
standardni jezik. Mnoge reči vremenom gube status slenga i postaju razumljive za
sve. Iz tog razloga pripadnici potkultura stvaraju nove reči kako bi istakli svoju
jedinstvenost. Upotreba ovakvog, neformalnog govora karakteristična je za mlade
današnjeg doba, koji ga koriste kako bi sakrili neke informacije (npr. narkomani),
ali i kako bi istakli i povećali jaz izmedju njihove i starijih generacija.
Potkultura
Pojam kulture
Kultura je jedna od najbitnijih, ako ne i najbitnija karakteristika čoveka i ljuskog
društva uopšte, jer nijedna druga vrsta ne poseduje kulturu. Isto tako, kulture izvan
društva nema, odnosno ona može da dodje do izražaja tek onda kada se posmatra u
odnosu na društvenu sredinu, tj. kroz njihovu uzajamnu interakciju.
Kultura je veoma složena kategorija. Kroz vekovnu upotrebu ona je stekla mnogo
različitih, često kontradiktornih značenja. U "Leksikonu stranih reči i izraza"
Milana Vujaklije kultura se definiše kao obradjivanje, gajenje, razvijanje,
obrazovaje itd. Ipak, tokom vremena, uspele su se nametnuti dve definicije kulture
kao osnovne. Prva, klasična i konzervativna, predstavlja kulturu kao standard
estetskog savršenstva i proistekla je iz uvažavanje klasične estetske forme (opera,
balet, drama, književnost...). Druga je imala korene u antropologiji i održala se još
od 18. veka. Tu se termin "kultura" odnosi na ".odredjeni način života koji izražava
izvesna značenja i vrednosti, ne samo u umetnosti i znanju, već i u institucijama i
običnom ponašanju" (Vilijems, 1965).
Svaka posebna-nacionalna kultura predsavlja organizovanu celinu sastavljenu od
slećih elemenata:
• pogleda na svet-koji podrazumeva odgovore na pitanja o svetu i životu, koje
postavlja čovek
• vrednosnih sistema i orijentacija-intelektualnih, moralnih, estetskih i religijskih
• institucije-unutar kojih se odvijaju kulturni procesi (škole, pozorišta, muzeji... )
• jezika-kao oblika medjuljudske komunikacije
• materijalne oblasti-tehnologija, orudje, proizvodnja dobara.
Pojam potkulture
Unutar jedne nacionalne kulture, mogu se uočiti i druge izdvojene društvene grupe
(slojevi, profesije), čije se ponašanje odlikuje nekim posebnostima. Njihova
posebnost sadrži sve opšte odlike nacionalne kulture koja ih ujedinjuje. Prvi koji su
proučavali ovakve pojave u sociologiji bili su pripadnici Čikaške škole, a sociolog
Albert Koen je prvi za te izdvojene grupe uveo termin potkultura, odnosno
supkultura, kako bi objasnio njihova zasebna ponašanja. Specifičnost ovih grupa
odlikuje se neznatnim promenama osnovnog modela kulture (npr. način oblačenja).
Tako delujući, supkulturni pokreti imaju pozitivan karakter, jer doprinose daljem
razvoju kulture, obogaćuju je (npr. revolucijom ukusa, napretkom u jeziku...).
Medjutim, u drugoj polovini 60-ih godina, sa pojavom ovakvih i mnogih drugih
društvenih pokreta pojavili su se i oni pokreti, koji su imali radikalno negativan
karakter, pa su nazvani kontrakultura, odnosno protivkultura. Dakle, postoje dva
aspekta potkulturnih pojava:
- one koje su izraz revolucionarnih nastojanja da se postojeći društveni i kulturni
sistem radikalno promeni u pravcu humanijeg života (npr.
hipici)
- destruktivni pokreti čiji je cilj razaranje važnih duhovnih vrednosti (narkomanija,
delikvencija...).
Prema ovome, potkultura se može definisati kao skup normi, vrednosti i obrazaca
ponašanja, koji razlikuje jednu grupu ljudi od kulture šire zajednice kojoj pripada.
Potkultura ili supkultura se izražava kroz simboličke oblike otpora, neprihvatanja
konvencija u razmišljanju, ponašanju, pa i u načinu oblačenja. Prema nekim
istraživanjima «nova generacija» (mladi) je tolerantnija, politički osvešćenija i
samostalnija, a to je ujedno i razlog što je potkultura najrazvijenija upravo medju
mladjim generacijama. Na ovaj način mladi mogu da razviju svoj odabrani identitet
i da na taj način nekom vrstom neverbalne komunikacije saopšte okruženju svoje
stavove.
Iako svaka supkulturna grupacija ima svoje simbole i pravila u oblačenju, u
savremenom društvu oni se brzo obesmisle, tačnije postanu frekventni i globalni.
Samim tim oni gube svoje izvorno značenje i postaju običan proizvod udaljen od
bilo kakve ideološke orijentacije.
Potkulturnih stilova ima gotovo u svim društvenim oblastima. Od sporta, preko
muzike, pa do ideološko-političkih orijentacija.
Potkultura hipika
Hipici
(engl.
Hippie
-opsednut)
su
omladinski pokret koji se pojavio šezdesetih
godina u SAD
. Hipici su se zalagali za mir i ljubav i borili se protiv američkog
potrošačkog društva.
Šezdesetih godina javljaju se mnogi faktori koji utiču na stvaranje i razvoj novog
pokreta.
• 1956. pojavljuje se pilula dr Pinkusa
• 1958. prekidaju se nuklearne probe od strane SSSR-a, a kasnije i SAD
• 1960. nastaje francuska atomska bomba; odobrena je slobodna prodaja
