Антигона и Креонт између Бога и закона
Антигона се фокуира на конфликт између људског закона и закона богова
што се чини немогућим за постићи.Антигона жели да испоштује богове тако
што ће сахранити свог брата, али Креонтов закон забрањује његово
сахрањивање јер је он издајник државе.
Антигона је одлучила да схрани свог брат како то њена традиција и вјера
налаже, као и одговорност као његове сестре.Антигона знајући посљедице
кршења Креонтовог закона ипак дјелује по своји принципима и
вјеровањима .Према њој сва људска бића су несавршена , па и сам закон
донесен од стране краља може бити такав; само су Божији закони
савршени.Она је одлучна да сахрани свог мртвог брата чак и ако ће тако
осигурати властиту смрт.
Политички Креонт је у праву, јер је као стратегија људског закона циљ да се
спријечи покоп издајника, истовремено Антигона је такође у праву јер је
њена вјеска дужност да покопа свог брата.Антигона има моралну и етичку
моћ као индивидуа, док Креонт има политичку моћ као краљ.
Како се повећавала Креонтова тиранија, тако се повећавала и Антигонина
тврдоглавост.
Иако је Антигона затборена и починила је убиство, Креонт не дјелује као
побједник.Морално и етички побједила га је Антигона, мада ју је побједио
политички.
Он је у непоправљивом губитку јер је ишао против ријечи Божије.Креотов
понос га тјера занемари све савјете чак и ако би му били од помоћи.
На овај начин увиђамо равнотежу између вјере (Антигоне) и скептицизма
(Креонтова богохуљења).
Овдје на крају нема побједника.Антигона је изгубила свој живот због свог
вјеровања у божији закон, док је Креонт изгубио сина и жена му је починила
самоубиство.Антигона је одличила да ће умрјети под својим условима не
узимајући у обзир штету који је начинила људима око себе (Креонтов син
Хемон који је себи одузео живот).Моћ не само да је покварила Креонта већ
је одузела и његове вољене од њега.Обоје су требали сагледати ствари мало
боље из перспективе оног другог.
