Висока здравствено – санитарна школа
струковних студија „ВИСАН“, Београд
Семинарски рад
Здравствена нега
СЕСТРИНСТВО, ПРОФЕСИЈА И ВОКАЦИЈА
Професор:
Студент:
Др сци Александра Крстић Валентина Анђеловић
56-II/202
болницама рањеници су лежали у прљавштини, болест се лечила
чајевима, температура мерила руком, а превијање рана је било
нестерилно. У Римском царству, удовице и неудате угледније жене су се
посвећивале добротворном раду и брнуле се за болесне и сиромашне.
Флоренс Најтингејл је једна од најзначајнијих жена у историји
сестринства, са њом почиње развој
сестринства као професије. Њен допринос је
кључан за развој професионалне неге какву
данас познајемо. Бавећи се сестринским
позивом, радила је као неговатељица,
организатор, истраживач, реформатор,
писац и учитељ. Основала је прву болнцу за
болничарке.
2. Флоренс Најтингејл
Флоренс Најтингејл је рођена 12. маја 1980. године у италијанском граду
Фиренци. Пореклом је из богате породице, те је имала могућности да се
образује и путује [1]. Још као дете показвала је заинтересованост за
сестринство, неговала је рођаке, послугу, комшије и заједно са мајком
обилазила сиромашне. У шеснестој години доживела је чудан осећај,
схвативши га као „божји позив“, који ће касније постати њена
конкретна животна мисија – сестрински позив.
Иако се њена породица противила тој жељи, она је остала упорна у тој
намери. Путовања на која су је родитељи
слали користила је да обилази болнице и
разговара са разним стручњацима који су у
2
Слика 1. Флоренс Најтингејл,
фотографија
Вилијама
Едварда Килберна 1856.
њима радили. Стицајући разно искуство, схватила је да је да у једној
здравственој установи мора постојати ред и дисциплина. Управо време
Кримског рата обележило је њено дело. 1854. године позвана је да са
грпом медицинских сестара оде у Скадар, где је била оформљена
болница за лечење болесних и рањених. Пратећи стање рањених и
болесника, долази на идеју да изради мапу по којој осликава и бележи
податке о смртности, која је јасно показала различите узроке. На тај
начин је приказала да су нехигијена и разне заразне болести изазивале
већу смртност од самог рањавања [2]. Флоренс је сама купила четке за
рибање и сапуне, и све сестре и мање повређени су имали задатак да
оперу болницу од пода до плафона. Сваки тренутак је порводила
бринући за пацијенте, чак је и ноћне визите обављала уз светлост лампе,
па су је често звали „ Дама са лапмом“ или „ Анђео Крима“. У самој
болници је органзовала кухињу, вешерницу и отворила малу билиотеку
како би олакшала опоравак болесника. Постало је више него јасно да
побољшање санитарних услова смањује смртност. Најтингејл је успела
да у болнице уведе воду и од сопествених прихода и од породичног
наслеђа, обезбеђивала свеже воће и поврће, опрему и стерилне услове
где год је било могуће. До пролећа следеће године, стопа смртност је пала
на
2.2%.
На њеном дијаграму је приказан пад смртности у болницама након
увођења њених препорука, током Кримског рата. Обуздала је харање
заразних болести. Према њеном истраживању, да се наставило по
старом начину рада у војним болницама и да није
долазило до смене
војске, само би заразне болести убиле целокупну британску војску у
Турској
[3].
3
