правни оквир за предузимање процесних активности суда и странака у парници.
Предузимање радњи које превазилазе границе постављеног оквира није допуштено.
Неопходно је истаћи и да се структура првостепеног поступка разликује од
поступка по редовним правним лековима, односно од поступка по ванредним
правним лековима.

У оквиру овог поглавља биће појединачно приказана структура

првостепеног поступка, структура поступка по редовним правним лековима и, на
крају, структура поступка по ванредним правним лековима.

За првостепени парнични поступак можемо рећи да је подељен на два дела:



припремање главне расправе и



главна расправа.
Што се тиче припремања главне расправе, овај стадијум се спроводи како

би се утврдило да ли постоје процесне претпоставке. У случају да оне не постоје
тужба се одбацује или се приступа откљањању уоченог процесног недостатка како
у каснијим процесним активностима не би долазило до додатних и непотребних
трошкова. У оквиру припремања главне расправе се још и:



„укључује и страна која је тужена и којој се пружа прилика да се изјасни
поводом захтева тужбе,



раздвајају се битне чињенице од оних које су небитне,



раздвајају се спорна питања и неспорна са циљем да главна расправа буде
брза и ефикасна“.

Други стадијум првостепеног парничног поступка је главна расправа која

подразумева одржавање низа рочишта која су међусобно повезана и која имају за
циљ да се усменим, непосредним и јавним расправљањем утврди чињенично стање
које је потребно како би се донела одлука о захтевима израженим у тужби. У оквиру
ове фазе парничног поступка, странке могу да располажу тужбеним захтевом и да
закључе судско поравнање. У случају да постоји недостатак процесних
претпоставки, суд може да донесе одлуку о одбачају тужбе. Након што се утврди
чињенично стање главна расправа се закључује решењем и доноси се пресуда.

Да би првостепени поступак био пренет у поступак по жалби (поступак по

редовним правним лековима), неопходно је да постоји иницијатива процесних
странака или лица која су за то посебно овлашћена. У једном делу, овај поступак
одвија се пред судом који је донео пресуду која се побија, а када исти утврди
основаност правног лека, други део поступка се одвија пред другостепеног суда.

Код поступка по тужби могу да постоје два вида: нејавна седница и

одржавање другостепене расправе која пре представља изузетак него правило. Ово
је из разлога што код поступка пред другостепеним судом усмено, непосредни и
јавно расорављање губи значај.

Сама структура парничног поступка по ванредним правним лековима

зависи од тога каква је сама природа одређеног ванредног правног лека. Ипак,

Ковачевић Куштримовић, Р., Лазић, Р.,

Увод у грађанско право

, Пунта, Ниш, 2008, стр. 28.

Кеча, Р.,

Грађанско процесно право,

Службени гласник, Београд, 2009, стр. 50.

Исто, стр. 51.

заједничко за све поступке по ванредним правним лековима је да до њиховог
покретања долази након правоснажности пресуде која се побија.

Исто као и код парничног поступка по редовним правним лековима, и

парнични поступак по ванредним правним лековима се делом одвија пред судом
који је донео одлуку која се побија, а делом пред надлежним судом чије су
надлежности ограничене само на правна питања, дакле не обухватају и чињенична
питања.

Имајући претходно наведено у виду, може се закључити да код парничног

поступка по ванредним правним лековимa нема отварања расправе, и да, као и код
поступка по редовним правним лековима, усменост, непосредност и јавности губе
значај.

Када се поступа по „жалби са предлогом за ревизијско одлучивање и по

предлогу за понављање поступка, након што се утврди допуштеност правног лека и
изда сагласност противне странке, Врховни касациони суд Србије доноси одлуку о
прихватању иницијативе да се по правном леку поступи као по ревизији.“

Ову

одлуку доноси веће које чине три судије.

Одлучивање представља парничну радњу суда и као последица тога се

појављује одлука. Припреми, доношењу и спровођењу служе и остале радње суда.
Одлучити обухвата без сумње и ауторитативно решење неких спорних питања.
Одлучивати значи мисаону операцију, или акт воље којом се изражава воља
зконодавца која је елемент правила која треба применити у некој ситуацији. Одлука
представља било коју изјаву суда која се учини у циљу производње правног дејства.
У неким ситуацијама се доноси и без посебне форме као што је случај са
допуштеношћу мешања, отварању поступка и слично.

Одлуке могу бити подељене на:



пресуде – према правилу, о тужебном захтеву, у писаној су форми и



решења – доносе се увек кад суд не одлучује пресудом (ставови о процесном
питању, а изузетно суд може и мериторно одлучити решењем).
На основу циља одлуке се деле на:



припремне (стварају се претпоставке за одлучивање о главном питању) и



коначне (кад се завршава поступак пред судом одређеног састава или судом
генерално – пресуда, решење о обустављању поступка).
Судске одлуке су акти суда у вршењу власти и имају двоструки циљ.

Судским одлукама се, с једне стране, уређује одређена материјалноправна или
процесна ситуација, док се, с друге стране, налаже субјектима у поступку одређено
понашање.

Пресуде у процесној литератури и у праву разврставају се према

различитим критеријумима. Главна класификација судских одлука је подела на
пресуде и одлуке. Тако се у процесном праву одлука дефинише као одлука којом се
(увек) решава нека радња, а одлука се дефинише као судска одлука коју не доноси
суд.

Пресуда је најважнији и најсвеобухватнији акт суда, са јасно дефинисаним

садржајем и формом, без обзира на природу пресуде. Писана одлука мора да садржи
увод, наредбу и образложење. Садржајно, увод је константан, а делови и

Рајовић, В.

Грађанско процесно право,

Пројурис, Београд, 2014, стр. 28.

Кеча, Р.

Грађанско процесно право,

Службени гласник, Београд, 2009, стр. 52.

Старовић, Б. – Кеча, Р. –

Грађанско процесно право

, Правни факултет, Нови Сад, 1998, стр. 347.

Станковић, Г.

Грађанско процесно право

, Јустинијан, Београд, 2004, стр. 424.