studenti.rs home page

VISOKA ZDRAVSTVENO SANITARNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 

„VISAN“

SEMINARSKI RAD

Predmet: Radiološka fizika

Tema: INSTRUMENTI ZA MERENJE ZRAČENJA-

DOZIMETRI

Mentor:

                                                                                                   Student:

Beograd, decembar 2022.

2

SADRŽAJ:

1. UVOD

3

2. RADIJACIJA

4

3. INSTRUMENTI ZA MERENJE ZRAČENJA

5

2.1. Radijacijska oštećenja

5

2.2. Biološko delovanje jonizirajućeg zračenja

7

2.3. Uticaj zračenja na zdravlje

8

4. DOZIMETRI

10

3.1. 

Termoluminiscentni dozimetar (TLD)

10

3.2. 

Filmski dozimetar

11

4. ZAKLJUČAK

14

5. LITERATURA

15

background image

4

2. RADIJACIJA

Radijacija (lat. radiare – zračiti) je način prenosa energije u prostoru. Pri susretu zračenja i 

materije dolazi do uzajamnih dejstava jednog sistema na drugi. Jedan od mogućih fenomena pri 

ovom susretu može biti i jonizacija materije. U prvu grupu spadaju X i gama zraci, a u drugu 

elektroni, protoni, pozitroni, neutroni, deuteroni, tritoni ,helioni (jezgra helijuma – alfa čestice), 

teški joni. Naelektrisane čestice vrše direktno jonizaciju, te se nazivaju direktno jonizujuće 

zračenje, dok su neutroni, elektroneutralne čestice, indirektno jonizujuće zračenje.

Jonizujuće zračenje vrši jonizaciju neposredno ili posredno. Radijaciona energija, alfa, beta ili 

gama zračenja se obično izražava u elektronvoltima (eV). Tako je npr. energija alfa-čestica koje 

emituje   polonijum-214   oko   7,7   MeV.   Beta   čestice   iz   olova   214   koji   se   formira   u   seriji 

urana-238 imaju maksimalnu energiju 1 MeV, a gama zraci koji se pri tome proizvode imaju 

maksimalnu   energiju   od   0,35   MeV.   Njihova   talasna   dužina   određuje   se   otklonom   ili 

difrakcijom pomoću kristalne rešetke nekih hemijskih elemenata, kojima je poznata veličina 

kristalne rešetke. Eksperimentima je utvrđeno da  im se talasne dužine kreću od 0,4 pm do 42,8 

pm. To odgovara frekvencijama od 7×1018 Hz do 7,5×1020 Hz. Kako rendgensko zračenje ima 

talasne dužine od 10 pm do 4930 pm, vidljivo je da se jedan deo područja zračenja preklapa. 

Bitna je razlika je da gama zračenje nastaje iz atomskog jezgra atoma, dok rendgensko zračenje 

nastaje iz elektronskog omotača atoma.(1)

Zračenje nastaje jer jezgra atoma teži ka oslobađanju viška energije. Taj proces se događa usled 

strukture samoga atoma. Naime, sve na kugli zemaljskoj građeno je od atoma. Atom se sastoji 

od jezgra i omotača. U jezgru se nalaze neutroni,  koji su neutralne čestice i protoni, koji su 

pozitivno naelektrisane čestice, a u omotaču se nalaze elektroni, koji su negativno naelektrisane 

čestice   koje   određuju   hemijska   svojstva   određene   supstance.   Ukoliko   su   jezgra   stabilna, 

neutroni i protoni vezani su jakim nuklearnim silama, pa ih ni jedna čestica ne može razdvojiti, 

osim ako je u pitanju spoljni uticaj. Jezgra su uravnotežena i mirna dok nema spoljnih uticaja.  

Ukoliko   su   jezgra   pod   delovanjem   nekog   spoljnog   uticaja,   dolazi   do   uneravnoteženosti 

neutrona,  pa  jezgro  poseduje višak energije i ono  teži prema ravnotežnom stanju. Jezgra će 

osloboditi višak energije u obliku elektromagnetne struje čestica.(2)

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti