Oplovljavanje Afrike

Suecki kanal

Kad je Napoleon

1798

. zauzeo Egipat, san mu je bio da izgradi

kanal   koji   će   povezivati   Mediteran   i   Crveno   more.   Međutim,
njegovi savetnici su tvrdili da je to izuzetno opasno i da bi, ako se
taj   projekat   završi,   delta   Nila   bila   preplavljena   morskom   vodom.
Napoleonovi   inženjeri   su   pogrešno   izračunali   visinu   dva   mora,
zaključujući   da   je   Crveno   more   nekoliko   metara   više   od
Mediterana.
          Izgleda   da   drevni   Egipćani   nisu   bili   mnogo   opterećeni   tim
problemima.   Dogodilo   se   da   su   persijskog   imperatora   Darija,   koji
je vladao Egiptom između

521

. i

486

. g. Pre n.e., neki od savetnika

upozorili su na istu opasnost kao i Napoleona. Ali Darijevi
graditelji su ipak prokopali kanal, kao što znamo iz više zapisa
koji ponosno opisuju njegovu konstrukciju. U jednom od njih piše:

''Naložio sam da se ovaj kanal prokopa od reke Nil, koja teče kroz
Egipat, do mora koje dolazi iz Persije, što je i bila moja želja.''

        Možemo   samo   da   zaključimo   da   su,   bar   u   tome,   geografska   i
graditeljska   saznanja   drevnih   Egipćana   bila   mnogo   veća   nego   u
Napoleonovo vreme. Darijev kanal je bio dovoljno širok da se dve
velike   galije   nesmetano   mimoiđu.   U   prvom   delu   svog   toka,   od
Crvenog   mora  ka   severu,   on   je   uglavnom   sledio   istu   putanju   kao   i
današnji   Suecki   kanal,   ali   se   u   drugom   delu   odvajao   ka   zapadu,
koristeći   prirodni   vodeni   put,   pa   i   reku   Nil,   da   bi   završio   u
Mediteranu.
Ipak   ne   treba   sve   pripisati   Dariju.   Izgleda   da   su   njegovi   radnici
samo   završavali   i   popravljali   radove   mnogo   ranijih   kraljeva.   Sami
Egipćani   su   govorili   da   je   prvi   kanal   izgradio   veliki   zavojevač
Sezostris,   legendarna   osoba   čiji   su   identitet   i   vreme   vreme   života
nepoznati.   Međutim   znamo   da   je   do   1470.   g.   Pre   n.e.   ovakav
vodeni   put   već   postojao.   Kraljica

Hatšepsut

je u to vreme poslala

ekspediciju   u   misterioznu   zemlju   Punt   na   istočnoj   obali   Afrike.
Fantastični   reljefi   na   njenom   hramu   u   Der   el-bahri   (Teba)
prikazuju   to   putovanje   i   pružaju   dokaz   da   je   njena   mornarica
mogla da predje ceo put od Nila do crvenog mora bez prekida.

Vremenom je pomeranje pustinjskog peska počelo da zatrpava
veštački vodeni put. Veliki graditelj, faraon Ramzes II, vršio je

oko   1250.   g.   pre   n.e.   popravke,   a   sledeći   koji   je   preuzeo   projekat
bio   je   Neho   (610-595.g.   pre   n.e.),   jedan   od   poslednjih   velikih
vladara   Egipta.   On   je   bio   izuzetno   ambiciozan   vladar   koji   je
izvukao   Egipat   iz   letargije   i   još   jednom   ga   pretvorio   u   veliku
međunarodnu   silu.   Prvi   je   poslao   mornaricu   da   oplovi   afrički
kontinent.Ovu   mornaricu   su   sačinjavali   Feničani,   koji   su   u   službi
egipatskog faraona oplovili kontinent.

Smer (isprekidana linija) Sueckog kanala kakav je bio u vreme persiskog vladara
Darija(522-486p.n.e.).Ne zna se kad su faraoni prokopali taj kanal, ali je on
koristio prirodni vodeni put, Vaditumilat koji je tekao na istok od Nila.Od jezera
Tismah do Crvenog mora pruž ao se istom trasom kao i dana šnji kanal.

Koralna ostrva,u Crvenom moru ispred obale današnje Etiopije.Kanal između Nila
i Crvenog mora prestao je da se koristi oko 600g.p.n.e.Kralj Neho naredio je da se
obavi putovanje oko afričkog kontinenta ne bi li se otkrio novi put, iz Crvenog u
Sredozemno more.

Feničani oplovljavaju Afriku

Afrički kontinent s ucrtanim pravcem plovidbe.Šest stotina godina p.n.e. Fenišani su oplovili afriku na
putu dugom više od 41000km.Mapa takođe pokazuje glavne morske struje koje su mogle da pomognu
uili ometu Feničane da izvrše svoj zadatak.

Flota feničanskih brodova krenula je oko

600

. godine pre nove

ere na neobičan,

23.000

morskih milja dug put u nepoznato.

Feničanski mornari započeli su jednu od najvećih pustolovina u
istoriji istraživačkih putovanja,

oplovili su afrički kontinent

. Ova

ekspedicija je bila toliko izuzetna po svojoj smelosti, da mnogi
ljudi i danas sumnjaju da se zaista sve tako dogodilo. Jedini zapis
koji je ostao o ovom fantastičnom podvigu potiče od grčkog
istoričara Herodota, ali je i on nepotpun.

Herodot Grčki istoričar.Jedini zabelezio da su Feničani oplovili Afriku,mnogi
sumljaju u istinitost ovih podataka.Jedan podatak potvrđuje mogušnost ovog
putovanja,jedino u njega nije verovao.
Pribeležio je da su mornari pričali kako se Sunce nalazilo na njihovoj desnoj
strani, tj.na severu, kada su plovili na zapad u južnoj hemisferi.

        Verovatno   je   da  niko   u   to   vreme  nije   imao   ni  približnu   ideju   o
veličini   afričkog   kontinenta.   Ako   je   kralj   Neho   zaista   predložio
ovo   putovanje,   očigledno   je   da   pri   tom   mislio   da   će   brodovi,čim
stignu     do   Punta,   oploviti   oko   južnog   dela   Afrike   i   naći   se   u
zapadnim vodama Sredozemnog mora.

jer je severoistočni vetar monsun duvao u suprotnom pravcu tako
da su mornari morali da veslaju sve dok nisu isplovili iz

Crvenog

mora

. Ali kada bi zašli za

rt Gvardafui

, isti monsunski vetar im je

pomogao u plovidbi duž

obala Somalije

, sve do

ekvatora

. S

proleća su mogli da iskoriste povoljan jugoistočni vetar i da stignu
u

Mozambički kanal

. U ovom kanalu brodove je prihvatila brza

Južna ekvatorijalna struja i nosila ih daleko na jug, sve dok ih ne
bi preuzela Agulaska struja i pomogla im da oplove

južni deo

Afrike. U ovom delu putovanja, Feničani su morali da se
suprotstave nemirnim vodama. Plovidba oko

Rta dobre nade

obilovava   je   nepredviđenim   opasnostima,   iznenadnim   i   čestim
olujama   i   zapadnim   vihorima   koji   su   mogli   da   odvuku   brodove
daleko   na   otvoreno   more.   Zbog   toga   su   mornari   morali   na
napreduju   veoma   sporo   obalom   dugom   oko   1600   kilometara.
Oplovivši

Rt Agulas

, Feničani su opazili da obala najzad skreće

prema severu. U maju ili u junu su se iskrcali oko 25 kilometara na
sever od najjužnije tačke Afrike, u

zalivu Svete Jelene

. Brodovi su

u decembru bili spremni za polazak na sever. Prošlo je više od
godinu dana od kada su napustili Egipat.
Mogli su prilično brzo da plove

duž zapadne afričke obale

, jer

ih   je   na   sever   nosila   poznata   struja   poznata   pod   imenom
Benguvela,   a   i   povoljan   južni   vetar   im   je   duvao   u   leđa.   Sa
pogodnim   vetrom   u   jedrima,   nošeni   povoljnom   strujom,   oni   su
verovatno   sredinom   marta   mogli   da   stignu   u

zaliv Bijafre

. Bila je

to već druga godina putovanja. Ali uplovivši u

Gvinejski zaliv

istraživače su dočekali vetrovi koji su duvali u suprotnom smeru i
struje  koje   su   vukle   na  jug.   Bonace,   iznenadne   i  česte,   još  više   su
otežavale   putovanje.   Oko   2000   morskih   milja   Feničani   su   morali
da   se   bore   protiv   vetra   i   mora,   snažno   upirući   o   svoja   duga   vesla
na nemilosrdnoj žezi tropskog sunca. Nedelje i meseci su prolazili
i   put   je   izgledao   beskrajan.   Stigli   su   do

Rta Palmas

, u današnjoj

Liberiji

, verovatno krajem juna i sa razočarenjem shvatili da će

morati da se bore i protiv Kanarske struje.
Put uz

marokansku obalu

je bio prilićno kratak do

Gibraltarskog

moreuza

. Kad su se našli u

Sredozemnom moru

Feničani   su   se   osećali   kao   kod   kuće.   Strašne   neizvesnosti   i   patnje
ostale   su   za   njima   posle   tako   dugo   vremena.   Neutralni   vetrovi,
uglavnom   povoljne   struje   i   žarka   želja   mornara   da     što   pre   stignu
kući, vodili su flotu duž severne obale Afrike sve do

ušća Nila

Egipta

Na ovom putovanju oko afričkog kontinenta, dugom 22 921
milju, Feničani su morali strogo da se drže obale, izuzev dok su

plovili dobro poznatim Crvenim i Sredozemnim morem. Obavili su
ovo   putovanje   verovatno   za   tri   godine   prevaljujući   dnevno
prosečno   30   morskih   milja.   Po   svemu   sudeći,   hrabrim   mornarima
nije priređen velićanstven doček, jer nisu doneli ni zlato niti druge
dragocenosti.   Njihovo   putovanje   je   poslužilo   samo   da   bi   se
dokazalo   da   je   plovidba   oko   Afrike   suviše   dugotrajna   i   opasna   da
bi   bila   korisna   u   trgovačkom   pogledu.I   kao   takva,   feničanska
plovidba   oko   afričkog   kontinenta   ostaje   najveća   nerazjašnjena
tajna.

Kineske flote na obalama Afrike

        Početkom   XV   veka   kineski   moreplovci   su   imali   svoju
mornaricu, s kojom su po brojnosti, veštini i tehnologiji, niko nije
mogao da se meri.Njihova velika flota već je plovila iza Kineskog
mora i oko Indijskog okeana, stigavši do samog vrha Afrike.
Čeng Ho
        Idejni   tvorac   i   komandant   najznačajnijih   od   tih   dalekosežnih
poduhvata   bio   je   admiral  Čeng   Ho  ,   savremenik   vaska   de   Game   i
Magelana.   Za   razliku   od   detaljnih   biografija   njegovih   evropskih
kolega,   o   Čeng   Hou   je   u   istoriji   ostalo   zapisano   samo   toliko   da  je

poticao iz muslimanske porodice koja je pripadala nižoj klasi i da
je karijeru započeo kao evnuh na carskom dvoru.

Njegov životni preokret nastaje za vreme trećeg cara dinastije

Ming, Jung Loa

, koji je gajio ambicije da slavu Kine objavi širom

''varvarskog sveta''

. U tu svrhu organizovao je pomorske

ekspedicije, izabravši Čeng Hoa za komadanta flote. Ove
ekspedicije, najgrandioznije do tada na planeti, sastojale su se od

hiljada članova posade i

370

različitih brodova. Zapadnjci koji

su   bili   u   prilici   da   vide   ove   brodove   ostali   su   zapanjeni   njihovom
veličinom   i   konstrukcijom,   koja   je   omogućila   daleko   veću
bezbednost plovidbe nego što je bio slučaj sa tadašnjim brodovima
evropskih pomorskih sila.
        Budući   da   su   već   pola   veka   Kinezi   imali   veoma   razvijene
pomorske   trgovačke   veze,   prevashodno   sa   islamskim   zemljama,
njihovi instrumenti i navigacione karte bili su daleko precizniji od
evropskih,   a   u   Čeng   Hoovoj   posadi   bilo   je   mnogo   onih   koji   su
govorili   strane   jezike   i   imali   veliko   iskustvo   u   pomorskom
trgovanju.
Počevši   od

1405

.godine, Čeng Ho je predvodio ukupno sedam

ekspedicija, koje su bivale sve ambicioznije. Počevši od Jave i