1. UVOD
1.1.
MEĐUNARODNA TRGOVINA
Početkom 80-tih godina prošlog veka dogodila se velika ekspanzija
međunarodnih investicija. To je period ubrzog brisanja nacionalnih granica, kada
je ekonomija u pitanju, pa dolazi do ubrzane deregulacije finansija u SAD-u,
Evropi i Aziji. Ovaj trend je nastavljen i početkom 90-tih godinama, kada dolazi
do kraha komunizma i otvaranja bivših komunističkih država za investitiore iz
„kapitalističkih“ država. Osnovni motiv za investiranje kapitala, naravno, je što
veći prihod. Mnoga preduzeća investiraju u inostranstvo kako bi efikasnije
proizvodila. Druge zemlje nude niže troškove rada, pa kompanije premeštaju svoje
proizvodne pogone tamo gde su troškovi manji. Kompanije investiraju u
inostranstvo kako bi osigurale neophodne sirovine, a tu se najviše ističu naftne i
rudarske kompanije. Dakle, svi ti interesi – tržišta, proizvodnih pogona i sirovina
– u skladu su sa ciljem osiguranja veće stope prinosa nego što je to moguće
ostvariti samo domaćim poslovanjem.
1
1.2.
MEĐUNARODNO KAPITALNO BUDŽETIRANJE
Kod inostranih investicija je
bitno da se one mogu
„repatrirati“, odnosno vratiti u
zemlju iz koje investitor
dolazi. Ako se investirani
kapital ne može vratiti u
zemlju onda investicija nije
atraktivna.
Ako se tokovi novca mogu
slobodno repatrirati kapitalno
budžetiranje postaje vrlo
jednostavno, i tada kompanije
obično sagledaju sledeće činjenice:
- Procenjuju očekivane tokove novca u stranoj valuti;
- Izračunavaju njihovu vrednost u domaćoj valuti;
- Određuje neto sadašnju vrednost projekta upotrebom domaće zahtevane stope
prinosa, uz stopu koja bi se prilagodila za učinak premije rizika koji je povezan sa
inostranom investicijom.
2. NEKI RIZICI U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI
2.1. PORESKI SISTEM
Svaka zemlja oporezuje dobit strane kompanije koja posluje u toj zemlji.
Neke zemlje prave razliku između prihoda koji se deli akcionarima i
neraspoređene dobiti, tako da manje oporezuju neraspoređeni prihod. Manje
razvijene zemlje, uglavnom, imaju niske poreze i daju određene poreske olakšice
da bi privukli strane investicije.
Definicija oporezivog prihoda je drugačija od zemlje do zemlje, kao što i poreska
stopa varira među zemljama. Na primer naš sused, Republika Crna Gora, ima
izuzetno
niske poreske stope na profit korporacija. Ovu je meru Vlada CG je
donela kako bi privukla strane investicije. Za razliku od nas, industrijski razvijene
države imaju veoma visoke poreske stope. Jedna od tih su i SAD, gde je poreska
stopa oko 34%. Pa, ako američka kompanija ostvari prihod u inostranstvu, ona
plaća porez i državi u kojoj je ostvarila prihod i SAD-u. Ali, matičnoj državi plaća
porez tako što se od američke poreske stope oduzme stopa koja važi u državi u
kojoj je ostvaren prihod. Ako američka poreska stopa iznosi 34%, a američka
firma ostvari profit u Crnoj Gori, gde je ta poreska stopa npr. 9%, tada kompanija
plaća državi Crnoj Gori 9% od profita, a SAD-u plaća onu razliku do 34%, tj.
25%.
2
3. STRUKTURA TRANSAKCIJA U MEĐUNARODNOJ
TRGOVINI
Spoljna trgovina se razlikuje od unutrašnje po instrumentima i
dokumentima koji se koriste. Većina unutrašnje trgovine obavlja se preko
otvorenog računa. Kupac dobije fakturu i ima određeni broj dana za plaćanje.
Međutim, u međunarodnoj trgovini komunikacija je otežana, prevoz dobara
sporiji i nesigurniji, a pravne procedure rešavanja sporova u slučaju štete ili
nesporazuma su složeniji i skuplji. U međunarodnoj trgovini postoje tri osnovna
dokumenta: nalog za plaćanje (menica), teretnica, koja se odnosi na fizičko
premeštanje dobara i akreditiv koji garantuje kreditnu sposobnost kupca.
Primenjuju se i još neka sredstva koja olakšavaju trgovinu: direktna trgovina,
naplata potraživanja u izvoru, faktoring i forfeting.
3.1.VUČENA MENICA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI
Vučena menica u međunarodnoj trgovini, ili samo menica
je pisana izjava
kojom izvoznik naređuje uvozniku da plati određenu sumu novca u određeno
vreme. Vučena menica može biti po viđenju i na određeno vreme. Vučenu menicu
stranka, na koju je menica naslovljena, može da naplati po viđenju, kada podnese
menicu. Strana koja je zadužena naziva se trasat. Ako trasat ili uvoznik ne plati
označeni iznos po podnošenju menice, menica se povlači putem ugovora o
akreditivu. Vučena menica na određeno vreme podnosi se na naplatu određenog
datuma u budućnosti.
Ova vrsta menice je bezuslovna pismena naredba, koju je potpisao trasat, uvoznik.
Označava tačan iznos novca koji uvoznik mora da plati i na njoj je naznačen tačan
datum kada se taj iznos mora platiti. Nakon podnošenja menice trasatu, ona je
prihvaćena. Prihvatanje može učiniti ili trasat ili banka. Ako trasat prihvata
menicu, on se pismeno obavezuje na poleđini menice da će platiti naznačeni iznos
nakon 90 dana. Tada se menica zove trgovački akcept. Ako banka prihvati menicu
onda se ona zove bankarski akcept. Tada, banka prihvata odgovornost da plati
naznačeni iznos i time supstituiše svoj kredibilitet za kredibilitet trasata.
Menice, uglavnom, prihvataju velike i poznate banke. Kada banka prihvati menicu
trasat ili izvoznik, je ne mora držati do njenog dospeća. On je može prodati na
tržištu, uz diskont u odnosu na nominalnu vrednost. Recimo, banka može priznati
menicu na 90 dana od 10 000€. U zavisnosti od kamata na tržištu bankarskih
akcepata, trasat može prodati menicu investitoru za naprimer 9200€. Nakon 90
dana investitor je podnosi akceptnoj banci i dobija 10 000€. Ovo predstavlja
4
