Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
1. Naziv , definicija I subjekti medjunarodnog prava
Naziv
-
Izveden je iz latinskog termina
ius gentium
.
Iako je ovaj izraz u rimskom pravu oznacavao deo jedinstvenog domaceg pravnog sistema koji se primenjivao kako na strance tako I na Rimljane, za razliku od
ius civile
pristupacnog samo rimskim gradjanima, autori koji su pisali na latinskom jeziku upotrebljavali su ga od samog pocetka u smislu medjunarodnog prava, pa se tako zadrzao sve do danasnjih dana. Na osnovu tog naziva kao odgovarajuci prevodi nastali su izrazi francuski
droit de gens
,
nemacki
Volkerrecht
I engleski
Low of nations.
Krajem 18. I pocetkom 19.veka dolazi do terminoloskih pomeranja kada je izraz Law of nations prvi put zamenjen terminom medjunarodno pravo (International law) 1789.god. od strane engleskog filozofa I pravnika Bentama, da bi se 1802. pojavio francuski naziv medjunarodno pravo (droit international) u delu njegovog prevodioca Dimona. Nesto kasnije pridodat je ovom izrazu atribut “javno” (public), tako da od tog vremena postoje tri naziva za oznacavanje ove pravne discipline. U nasem jeziku postoje samo dva naziva za oznacavanje ove pravne discipline: medjunarodno pravo I medjunarodno javno pravo.
Definicija
-
Medjunarodno javno pravo regulise odnose svojih subjekata putem pravnih pravila.
Subjekti
-
Subjekti su medjunarodnom pravu nosioci prava I duznosti u medjunarodnim odnosima. To je najsire tumacenje pojma subjekta u medjunarodnom pravu.
Klasicno je shvatanje da samo drzave imaju svojstva medjunarodnopravnog subjekta. Drzave su subjekti medjunarodnog prava kao sto su pojedinci subjekti u pravnom sistemu jedne drzave. Ovo shvatanje su zastupali posleratni teoreticari npr. Redslob. U drugu grupu se svrstava glediste suprotno klasicnoj teoriji: samo su pojedinci stvarni nosioci prava uopste, pa je tako I u medjunarodnom pravu. Prema zastupnicima ovog shvatanja pravo se moze ostvariti putem slobodnog I savesnog izrazavanja volje,a za to su sposobni samo ljudi, bez obzira u cije ime rade. Obe ove teorije idu u krajnost. Drzave su neosporno nosioci prava I duznosti ali ne I jedino drzave. Subjekti mogu biti I medjunarodne organizacije kao I pojedinci. S toga,subjekti u medjunarodnom pravu su
drzave
,
medjunarodne organizacije
kao I
covek.
2. Pravna priroda medjunarodnog prava
Iako je sve manje onih koji osporavaju medjunarodno pravu pravna svojstva jos uvek se moze naici na pitanje da li medjuarodnom pravu prilaziti kao pravnom ili pseudopravnoj disciplini. Joss u
Grcki sofisti
isticali ‘’pravo jacega’’.
Makijaveli I Spinoza
izjednacuju pravo sa grubom silom. Kasnije se te ideje prenose I na
teren medjunarodnog prava. Nemacki filozof
Lason
, smatra da su odnosi izmedju drzava podredjeni izvesnim
pravnim pravilima u onoj meri u kojoj je to u nadleznosti spoljnog drzavnog prava. Polazna tacka za takvo shvatanje jeste da je vlast drzave apsolutna I da nikakva druga vlast iznad ove ne moze da postoji. Lasonovo je stanoviste da je egoizam navodi drzave da sklapaju ugovore radi uravnotezavanja svojih interesa ali pravila sadrzana u takvim ugovorima nisu pravnog karaktera, vec su odraz najprostijeg odnosa sile.
Gumplovic
je sociolog. Za njega su uzori Darvin I Spenser. Zivot je prema ovom sociologu
ispunjen borbom primitivnih I izdiferenciranih grupa. Pravo je skup pravila koja donosi
kojima one ne mogu diskutovati, jer se njihova uloga konacno svodi, na njihobo pristupanje ili odbijanje. Po pitanju sankcija pre je problem u njihovoj efikasnosti nego u nepostojanju nihovih oblika, jer takve forme postoje iako nisu adekvatne unutrasnjim sankcijama.
Mere reprociteta I opozivanje diplomatskih predstavnika
kao prinudne mere u okviru
OUN – a sredstva su kojima se postizu sankcije mada ostaje I dalje pitanje do kojeg stepena takvi instumenti postizu zeljenu efikasnost.
Izvesni autori uvrstavaju u doktrinu negcije medjunarodnog prava shvatanja da je
medjunarodno pravo nesavrseno pravo.
Neki ovu doktrinu izdvajaju u zasebnu doktrinu.
Medjutim, od konstatacije da je medjunarodno pravo nesavrseno pravo tesko bi se mogla izgraditi jedna doktrina. Ako se stane na glediste da svaki pravni system ima niz praznina ,onda takvih osobina ne moze da bude liseno ni medjunarodno pravo, jer jr cinjenica da ima praznina I u ovoj pravnoj materiji, mozda cak I vise nego u drugim granama prava. Prema
Savinjiju
postojanje medjunarodnog prava je uslovljeno medjunarodnom
zajednicom koja bi to pravo stvarala, takvom zajednicom koja bi se mogla naci u okviru hriscanske Evrope, na nacionalnoj osnovi I zajednickom verskom uredjenju, ali joj ipak nedostaju realne osnove koje ima drzavno pravo.
Medjutim, danas polazi se od shvatanja da je medjunarodno pravo
pravna disciplina
kao I
svaka druga pravna grana.Medjunarodno pravo ima svojih specificnosti,narocito zbog fenomena suverenosti drzava, mozda vise nego ostale pravne grane. Pitanje efikasnosti pravnih pravila u medjunarodnom pravu I u drugim pravima dolazi u red njihovih karakteristika I ne moze biti polazna tacka za negiranje njihovog pravnog karaktera. Isto je tako I u medjunarodnom pravu.
3. Podela medjunarodnog prava
1.Medjunarodno javno I medjunarodno privatno pravo 2.Opste I posebno medjunarodno pravo 3. Medjunarodno pravo u doba mira I u doba rata 4. Posebne grane medjunarodnog prava
I Medjunarodno javno I medjunarodno privatno pravo..
Za razliku od medjunarodnog javnog prava,medjunarodno privatno pravo predstavlja deo unutrasnjeg prava. Njegova pravila nisu medjunarodna, vec medjunarodni karakter imaju odnosi koje regulisu zbog vezanosti za vise suvereniteta. MPP
regulise
gradjansko
pravne
(stvarnopravne,obligacionopravne,naslednopravne,porodicnopravne I sl.) odnose kod kojih se pojavljuje elemenat inostranosti. Medjunarodno privatno pravo ne razlikuje se od medjunarodnog javnog prava samo po predmetu,vec I u pogledu
subjekata, izvora, metoda regulisanja I sankc
ija
.
-Subjekti medjunarodnog javnog prava prvenstveno su drzave, zatim neke medjunarodne organizacije, a u odredjenom obimu I pojedinci. Nasuprot tome,subjektima medjunarodnog privatnog prava smatraju se fizicka I pravna lica, dok se drzava pojavljuje u ovom svojstvu samo kad ne istupa kao nosilac suvereniteta, vec kao ucesnik u privatnopravnim odnosima. -Pravila medjunarodnog javnog prava nastaju saglasnoscu volja drzava I svoje glavne izvore imaju u medjunarodnim ugovorima I obicajima. Izvori medjunarodnog privatnog prava pretezno su nacionalnog karaktera. -Medjunarodno privatno pravo odlikuje I specifican metod pravnog regulisanja.Pored neposrednog nacina regulisanja,(koji je karakteristican I za mjp) postoji I
kao sto je bio rat u Koreji pokazali su nuznost postojanja pravila ratnog prava I u nase doba. Stavise, strane u sukobu upravo u Korejskom ratu uzajamno su se optuzivale za nepostovanje zakona I obicaja ratnog prava.
IV Posebne grane medjunarodnog prava
1. Medjunarodno saobracajno pravo 2. Medj.krivicno pravo 3. Medj. Medicinsko pravo 4. Medj.atomsko pravo 5. Medj.kosmicko pravo
4. Stav teorije o odnosu unutrasnjeg I medjunarodnog
prava
U teoriji medjunarodnog prava iskristalisale su se dve oprecne pravne koncepcije povodom pitanja odnosa unutrasnjeg I medjunarodnog prava. One su svoj teorijski izraz nasle u doktrinama dualizma I monizma. Ove doktrine uglavnom slede liniju konfrontacije izmedju skola pozitivizma I prirodnog prava. Podrzavajuci suverenitet drzava I konsesualizam kao osnov medjunarodnih obaveza, dualizam je okrenut posmatranju I objasnjenju cinjenica prakse drzave, te u bliskoj vezi sa pozitivizmom u medjunarodnom pravu. Monizam je zasnovan na postojanju medjunarodnog poretka I
