УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Организовани криминалитет – правни оквир
ТРГОВИНА ЉУДИМА КАО ОБЛИК ОРГАНИЗОВАНОГ
КРИМИНАЛИТЕТА
Ментор: Студент:
десетинама милијарди долара и поред трговине оружјем и наркотицима
представља најуноснији вид организованог криминалитета.
Поражавајуће чињенице у вези са овим обликом организованог
криминалитета јесу драстично смањење просечне старости жртава и
велика повезаност са АИДС-ом, као и повезаност са другим кривичним
делима. Наиме, организовани криминал, односно његови најтежи
видови, попут тероризма, трговине дрогом, наоружањем у блиској су
повезаности са трговином људима, при чему овај облик добија много
веће размере него што се на први поглед чини (Игњатовић, 1998).
1
2. Организовани криминалитет
Историјски посматрано организовани криминалитет постоји још од
давнина, наиме израз „организовани криминалитет“ први пут се помиње
у Енглеској у 18. веку и везује се за групу крадљиваца под вођством
Jonathana Wilda (Игњатовић, 1998:13). Међутим дати прецизну и јасну
дефиницију којом би се објаснило све оно што обухвата организовани
криминалитет је скоро немогуће. Разлог томе лежи у чињеници да
организовани криминалитет представља друштвену појаву која је као
таква условљена мноштвом фактора и која је у сталном процесу мењања
у зависности од друштвених, економских, технолошких и других
промена у друштву.
Приликом истраживања појма организованог криминалитета,
истраживачи на располагању најчешће имају четири врсте извора
података:
1) изјаве чланова или бивших чланова или бивших чланова
криминланих организација или повезаних са истим,
2) показитељи рада правосудних органа,
3) медијски извештаји,
4) научни радови.
1
Игњатовић, Ђ.,
Организовани криминалитет – други део
, Полицијска академија,
Београд, 1998.
2
Покушаји да истраживача да се инфилтрирају у криминалну
организацију, и на тај начин дођу до битних информација за
детермисање овог феномена је најчешће осујећен већ на почетку, из
разлога што криминална група сваког свог новог члана, одмах на
почетку, приморава на вршење тешких кривичних дела како би била
сигурна у његову лојалност. У покушајима да дефинишу организовани
криминалитет, разни аутори су то чинили по угледу на обрасце
поступања појединих криминалних група, што је довело до тога да свака
држава има своју различиту дефиницију исте појаве. С циљем да појам
организованог криминалитета дефинишу на најбољи начин,
обухватајући заједничке црте ове појаве Констатиновић-Вилић
Слободанка и Костић Миомир дефинишу организовани криминалитет
као најопаснији, најмање познат и недовољно научно изучен облик
испољавања професионалног криминалитета.
2
Комитет за организовани криминалитет међународног удружења
шефова полиције (
International Assotiation of Chiefs of Police - IAPC
) је
одредио четири битне карактеристике организованог криминалитета:
1) структурна организација,
2) континуирано прибављање профита,
3) монопол,
4) имунитет.
Главни послови и активности организованих криминалних група су
они који опстају захваљујући манипулисањем људским пороцима и
потребама а то су:
трговина дрогом,
проституција,
трговина оружјем,
трговина људима,
коцка,
трговина цигаретама и
многе друге активности.
2
Константиновић-Вилић, С., Николић-Ристановић, В., Костић, М.,
Криминологија
, Ниш,
2009.
3
друге облике сексуалне експлоатације, принудни рад или службу,
ропство или однос сличан ропству, сервитут или уклањање органа.
3.1. Фазе извршења у трговини људима
Када је реч о фазама које се јављају приликом извршења трговине
људима разликују се неколико фаза и подфаза:
1. Намамљивање;
2. Транспорт/трансфер/продаја и
3. Различити облици експлоатације
Како истичу Констатиновић-Вилић и Костић за сваку фазу може
постојати посебна криминална мрежа, а виктимизација се дешава од
почетка и може имати разне облике, од застрашивање до најтежег
физичког и сексуалног насиља, одузимање слободе кретања и
докумената, дужничког ропства, принуде на проституцију, просјачење,
експлоатације рада, рад у непримерено тешким условима и сл.
3.1.1. Намамљивање
Начини регрутовања жртве се разликују, креативни су и променљиви,
зависе од бројних фактора као сто су: социо-економска ситуација, степен
образовања, законска регулатива, обичаји, старост потенцијалних жртава
и друго.
5
О регрутацији жртава, као иницијалној фази трговине људима, у
литератури се спомињу различити методи, као сто су: употреба
појединаца-посредника и социјалних мрежа; преко чланова породице и
породиних мрежа; затим туристичких и агенција за
запошљавање;сумњивих огласа у средствима информисања;отмица
(жртве су самци и старије особе, деца). С обзиром на то да се
намамљивањем најчешће бави појединац, примамљиве понуде долазе
веома често од оних у којих жртве имају поверења: пријатеља, дечка,
5
Кривични законик Републике Србије, „Службени гласник РС“.
5
