definicije i podele
Nasledjivanje predstavlja prenos duhovnih i materijalni osobina i vrednosti sa predaka na potomke.
Ono predstavlja lanac kontinuiteta.
Nasledno pravo je deo privatnog prava kojim se uredjuju pravni odnosi koji se ne gase smrću fizičkih
lica čiji su oni nosioci. Ono uredjuje prelazak imovinskih i eventualno drugih prava sa ostavioca na
njegove naslednike u trenutku njegove smrti.
Nasledno pravo u subjektivnom smislu označava konkretno ovlašćenje odredjenog lica (fizičkog ili
pra
vnog) da na osnovu objektivnog naslednog prava stekne odredjena prava iz zaostavštine
ostavioca.
Nasledno pravo u objektivnom smislu predstavlja skup pravnih propisa koji uredjuju nasledjivanje, i
to nasledjivanje fizičkih lica.
Nasledno pravo (nauka) je
nauka koja se bavi izučavanjem objektivnog i subjektivnog naslednog
prava, njihovim istorijskim razvojem, teorijskim osnovama, njihovim vezama i odnosima sa drugim
pravnim disciplinama, njihovim tumačenjem i praktičnom primenom, kao i pitanjima njihovog
us
avršavanja.
Osnovna načela:
1) Načelo univerzalnog nasledjivanja
2) Načelo ravnopravnosti
3) Načelo ograničenosti osnova pozivanja na nasledje
4) Načelo paralelnog odnosa pozivanja na nasledje
5) Načelo slobode zaveštanja
6) Načelo obavezne univerzalne sukcesije
Univerzalni sukcesor je naslednik u pravom smislu te reči. On dobija zaostavštinu u celini ili
odredjenom njenom delu i on odgovara za ostaviočeve dugove.
Singularni sukcesor stiče samo koristi iz zaostavštine, dobija odredjena prava iz aktive i NE
odgovara za ostaviočeve dugove.
Zaostavština predstavlja skup prava i obaveza ostavioca, njegova celokupna aktiva i pasiva
podobna nasledjivanju.
AKTIVA
– PASIVA = NETO VREDNOST ZAOSTAVŠTINE
Nesposobnost za nasledjivanje predstavlja oduzimanje mogućnosti jednoj kategoriji lica da se
pozovu na nasledje ostavioca i to po bilo kom osnovu pozivanja na nasledje i bez obzira na njihov
subjektivni odnos prema ostaviocu ili društvenoj zajednici.
Nedostojnost za nasledjivanje je naslednopravna ustanova čijim nastupanjem jedno lice ex lege gubi
naslednopravna ovlašćenja.
1) Onaj ko je umišljajno lišio ţivota ostavioca ili je to pokušao;
2) Onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili
neku njegovu odredbu ili ga
je u tome sprečio;
3) Onaj ko je uništio, falsifikovao ili sakrio zaveštanje;
4) Onaj ko se teţe ogrešio o zakonsku obavezu izdrţavanja ostavioca ili mu je uskratio nuţnu
pomoć.
Do zakonskog nasledjivanja dolazi ako:
1) nema testamenta;
2) ako je
testament ništav;
3) ako zaveštanjem nije obuhvaćena celokupna imovina (zaostavština);
4) ako zaveštajni naslednik ne moţe da se primi nasledja;
5) ako zaveštajni naslednik neće da se primi nasledja.
Parentele su skupovi srodnika koji potiču od rodonačelnika koji su, prema ostaviocu, istog ranga.
Pravo predstavljanja je pravo koje omogućava da se u ovkiru iste linije u jendom naslednom redu
pozovu na nasledivanje potomci ostaviočevog srodnika (bliţeg stepena srodstva) koji iz nekog
razloga nije postao naslednik.
Uslovi za primenu prava predstavljanja:
1) Reprezentant mora da bude potomak reprezentovanoglica
2) Reprezentant mora da ispuni sve uslove kao naslednik ostavioca (a ne reprezentovanog lica)
3) Svojstvo reprezentovanog lica moţe imati samo srodnik iz I, II i III naslednog reda.
4) Reprezentovano lice ne sme da postane naslednik ostavioca.
Smanjenje supruţnikovog naslednog dela u prvom naslednom redu
1) da postoji makar jedno ostaviočevo dete čiji drugi roditelj nije nadţiveli ostaviočev supruţnik
2) da je imovina nadţivelog supruţnika veća od zakonskog naslednog dela koji bi dobio pri jednakoj
raspodeli zaostavštine sa prvostepenim potomcima ostaviočevim
3) da sud oceni da je to u datim okolnostima pravično i opravdano.
Povećanje supruţnikovog naslednog dela u drugom naslednom redu
1) da supruţnik nema nuţnih sredstava za ţivot
2) duţina trajanja bračne zajednice izmedju supruţnika i ostavioca.
Smanjenje supruţnikovog naslednog dela do ¼
1) Ostaviočeva nasledna dobra čine više od polovine njegove posebne imovine
2) Ako bračna zajednica nije trajala duţe vreme
3) Zahtev podignut u roku od 1godine od otvaranja nasledja
4) Zahtev za smanjenje moţe podneti samo naslednik iz one loze iz koje su dobra kao nasledje ušla
u ostaviočevu imovinu.
Gubitak za
konskog naslednog prava supruţnika
1) Razvod ili poništenje braka
2) Ostavilac podneo tuţbu za razvod braka, a naslednici nastave postupak
3) Ukoliko je supruţnik nesavestan
4) Ako je zajednica ţivota trajno prestala krivicom preţivelog supruţnika ili u dogovoru sa
ostaviocem.
Vakantna zaostavština – zaostavština bez naslednika.
1) subjekivni uslov: sposobnost za rasudjivanje, odnosno sposobnost pravnog subjekta da shvati
stvarni i pravni značaj svoje izjave volje
2) objektivni uslov: odredjena starosna granica (15godina)
Isporuka (legat) jeste odredba u zaveštanju kojom zaveštalac odredjenom licu (isporukoprimcu-
legataru) ostavlja jednu ili više odredjenih stvari ili neko pravo, nalaţe nasledniku ili drugom licu
kome ostavlja neke koristi iz zaos
tavštine, da iz onoga što mu je testamentom ostavljeno preda neku
stvar legataru, tj. da mu isplati odredjeni iznos novca, odnosno, oslobodi ga nekog duga ili da ga
izdrţava, da u njegovu korist uopšte nešto učini ili se od toga uzdrţi, ili da nešto trpi...
Oblici zaveštanja
1) svojeručno zaveštanje (olografski testament)
2) pismeno zaveštanje (alografski testament)
3) sudsko zaveštanje
4) konzularno zaveštanje
5) medjunarodno zaveštanje
6) brodsko zaveštanje
7) vojno zaveštanje
usmeno zaveštanje
Svedoci u testamentarnom pravu
1) Svedoci identiteta
2) Zaveštajni svedoci
3) Svedoci proglašenja zaveštanja
Ništave odredbe u zaveštanju
1) odredba kojima zaveštalac odredjuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu
2) odrebba kojom zaveštalac zabranjuje svom nasledniku ili isporukoprimcu da otudji stvar ili pravo
koje mu je ostavio
3) odredba kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva
4) odredba u javnim testamentima kojom se nešto ostavlja licu ovlašćenom za sačinjavanje
testament, kao i supruţniku, precima, potomcima, braći i sestrama tog lica
5) odredba u alografskom i javnim testamentima kojom se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima,
njihovim supruţnicima, precima, potomcima, braći i sestrama
6) odredba u usmenom zaveštanju kojom se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim
supruţnicima, precima, potomcima, pobočnim srodnicima zakljucno sa četvrtim stepenom srodstva,
kao i supruţnicima svih tih lica.
Relativno ništave odredbe u zaveštanju (rušljive)
1) Prinuda
2) Prevara
3) Zabluda
Ugovori:
1) Ugovor o nasledjivanju
2) Ugovor o sadrţini zaveštanja
3) Ugovor o budućem nasledju ili isporuci i odricanje od nasledja koje nije otvoreno
4) Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ţivota
5) Ugovor o doţivotnoj renti
6) Ugovor o doţivotnom izdrţavanju
7) Ugovor o poklonu za slučaj smrti
Naslednička zajednica nastaje trenutkom smrti ostavioca i to izmedju svih univerzalnih sukcesora
ostavioca, bez obzira na osnov pozivanja na nasledje.
Ostavinski postupak predstavlja skup procesnih radnji pred sudom, koje imaju za cilj utvrdjivanje
naslednopravnih posledica ostaviočeve smrti.
Predmet postupka:
1) ko su naslednici ostavioca
2) koja imovina ulazi u sastav zaostavštine
3) koja prava pripadaju univerzalnim a koja singularnim sukcesorima i eventualno drugim licima
4) osnov pozivanja na nasledje
Pravila ostavinskog postupka:
1) Sud pokreće postupak ex officio;
2) načelo oficijelnosti
3) istraţno načelo
4) načelo posrednosti
5) načelo pismenosti
6) meritorna odluka je rešenje
7) načelo brojnosti stranaka
Prethodne radnje u ostavinskom postupku:
1) sastavljanje smrtovnice
2) popis i procena zaostavštine
3) odredjivanje privremenih mera za obezbedjenje zaostavštine
Rešenje o nasledjivanju sadrţi:
1) Uvodni deo
2) Izreka
3) Obrazloţenje
4) Pouka o pravnom leku
5) pečat suda i potpis sudije
Ţalba:
1) Bitna povreda pravila postupka
2) Pogrešno ili nepotpuno utvrdjeno činjenično stanje
3) Pogrešna primena materijalnog prava
Uslovi za ponavljanje postupka:
1) ako je pri donošenju odluke učestvovao sudija koji je po zakonu morao biti izuzet
