Forkup
Alfa univrzitet
seminarski rad
iz
sociologije
tema:
POLITICKE STRANKE I POKRETI
Prof student:
UVOD
U ovom tekstu nastojim da delimicno prikazem onoliko koliko mogu o pravom znacenju reci
politicka partija kao i sve ono sto prati istu. Cilj ovog pismenog rada nije omalovazavanje
politickih partija (u kome bi se neke mogle pronaci), vec je osnovni interes da se prikaze
realisticna slika politike ne samo u zemlji Srbiji, nego i sire tj. svuda u svetu.
O njima se svuda i najvise komentarise, na svim vrstama medija i vecina njih zeli u principu
istu stvar, da se u drzavnom sistemu domognu vrha vlasti tj. da budu pozicija. Mesto pozicije
donosi veliko bogatstvo zbog koga je vecina aktuelnih politicara usla u vode politike,
medjutim sa bogatstvom dolazi mogucnost koja za sobom vuce jednu od vecih slabosti nasih
politicara, a to je odgovornost. Odgovornost, velika rec sa jos vecim znacenjem koga se
vecina nasih politicara krije, uglavnom time sto prebacuju krivicu na drugu stranku, sto se
moze porediti sa decijom igrom “vruc krompir”.
Medjupartijsko nadmetanje je uobicajena stvar kojom se prikazuje koliko je i na sta sve
sposobna jedna politicka stranka. Najveca sposobnost jedne partije jeste i uvek ce biti,
obecanja, koja se najcesce mogu cuti u predizbornom programu, a ista ce naknadno ispuniti
kada ih sam narod bude postavio na ceonu poziciju u sistemu jedne drzave.
Pravo, skupstina, izbori, mito, organizacije, vlast, predsednik, ministar sve ove navedene
stvari predstavljaju asocijacije na rad politickih stranaka unutar drustvnih sistema.
NASTANAK PRVIH POLITICKIH PARTIJA
Poreklo reci “partija” potice od latinske reci “pars” i oznacava deo necega (parcijalno –nije
celina).
Borba za opste i jednako pravo medju gradjanstvom trajala je veoma dugo. Biracko pravo je
u prilicno dugom vremenskom razdoblju bilo ogranicavano. Termin “imovinski census”je
predstavljao ili tacnije davao pravo glasa samo ljudima koji su pripadali bogatom stalezu.
Pored ovog postojali su i brojni drugi nacini u sputavanju dobijanja birackog prava: census
obrazovanja (nije tolerisano glasanje neobrazovanih), census prebivalista (zabranjivano je
glasanje pridoslicama), polni census (je sputavao glasanje zena). Danas bi ovakav postupak
bio nedopustiv i strogo sankcionisan.
Koreni politickih stranaka ne poticu iz blize istorije, prve pojave se mogu naci u najstarijim
vremenima, tacnije u politickim savezima stare Grcke, kada su nastala tajna udruzenja koja su
vodila klasnu bitku protiv Pitagorejskog savez (skup robovlasnicke aristokratije) . Tadasnje
politcke partije nisu bile politicki modernizovane kao danas i njhov nastanak se vezuje za
pojavu prvih demokratskih bivanja (nastanak parlamenta, biracko pravo, udruzivanja i
sloboda samoumlja, sloboda stampe…). Sedamnaesti vek se vezuje za postanak i pojavu prvih
modernih stranaka, i to pre svega u Engleskoj i Francuskoj
1
.
-Zasto bas u Engleskoj I Francuskoj?
Na prostorima tih dveju zemalja se javila narodna inicijativa (izjasnjavanje gradjana o
odredjenim drzavnim pitanjima) koju tadasnja vlast nije zelela, vec se zalagala za odrzavanje
jednopartijskog sistema upravljanja. Tada su se i zvanicno pojavile prve demokrate medju
kojima se nalazio i Sarl Monteskje po kome je tada jedan pokret dobio naziv.
1
Lalic Stevan,Bulajic Svetislava, Ustav i prava, zavod za udzbenike Beograd
str. 55,56
Ovim putem ova partija prikazuje javnosti znacaj burzoaske demokratije i siguran pravac do
socijalizma.
POJAM I ODLICJA POLITICKE PARTIJE
Danasnji politicki sistemi ne bi mogli funkcionisati bez politickih stranaka, jer one
predstavljaju veoma vaznu ulogu u kojoj pokrecu i usmeravaju politicke procese koji su od
velike vaznosti za osvajanje i vrsenje drzavne vlasti.
Pojam politicke stranke se moze obuhvatiti kroz cetiri osnovna elementa:
-politicka stranka je posebna, samovoljna, politicka organizacija
-u politicku stranku stupaju ljudi kojima je zajednicka ista politicka ideologija (politicki
istomisljenici)
-politicka stranka nastaje sa zadatkom osvajanja i vrsenja funkcija drzavne vlasti
-politicka partija na vlast dolazi zakonitim putem tj. osvajanjem vecine na demokratskim
izborima.
Po navedenim elementima stranku je mnogo lakes razlikovati od srodnih institucija(politicki
pokreti, oruzane grupe ,alijanse, savezi…). Uticaj politickih stranaka na razvoj demokratije je
bio presudan.politicke partije su postale spona koja je blizila gradjane(birace) i izabrane
predstavnike. Od velike je vaznosti da politicke stranke donose svoje programe, u kojima
izlazu i propagiraju svoje dugorocne ciljeve, kako bi u borbi za vlast privukle sto veci broj
gradjana.
Isprva je rad politickih stranaka pomagalo gradjanstvo, ali je vremenom ta slika izmenjena.
Unutar stranaka su se vremenom osamostalile stranacke elite i lideri, cime je izvrseno
naknadno, drugo “posredovanje” u narodnoj suverenosti. Ova stetna pojava je dovela do
druge velike boljke predstavnicke demokratije, velike apatije i apstinencije biraca tj. njihove
nezainteresovanosti za politicki zivot i sve redje ucestvuju na izborima .
U predizbornom programu pocinje najvece nadmetanje koje radja, ne mogu reci jaz ali vecu
dozu netrpeljivosti medju strankama, uzrok tome jeste to sto u visepartijskom sistemu (kakav
je kod nas) postoji problem konkurencije tj. jedna stranka drugoj je konkurent na izborima.
Izbori predstavljaju direktan oblik ostvarivanja neposredne demokratije.
Izborni sistem u sirem pojmu je sama srz predstavnicke demokratije, jer se na tom sistemu
konstituise sama demokratija i jasno je da su opste i jednako biracko pravo najvece vaznosti
za razvoj predstavnicke demokratije. Politicke partije tradicionalno su bile sredstvo kojim
drustva odredjuju kolektivne ciljeve,a u nekim slucajevima osiguravaju njihovo
sprovodjenje.Ovu funkciju najefikasnije obavljaju partije u parlamentarnim
sistemima,posto,ukoliko su izabrane na vlast,mogu da tvrde da su dobile mandat za ostvarenje
svoje politike.Na izborima se direktnim oblikom izjasnjavanja gradjana biraju predsednik
republike, predsednik opstine, republicki parlament (narodni poslanici), opstinski odbornici.
Svaki od navedenih subjekata vremenski je ogranicen mandatom.
Mandat predstavlja ogranicavajuci vremenski period vrsenja funkcija vlasti, pri cijem isteku
se ponavljaju izbori. Ovaj vremenski period nije isti kod sva cetiri subjekta, tako da se izbori
za predsednik republike ponavlju nakon pet, za predsednika opstine na cetiri, za republicki
parlament na cetiri i za opstinske odornike nakon cetiri godine.
