Psihologija emocija 2



EMOCIJE2 EMOCIJE2 EMOCIJE2 EMOCIJE2



1.Koje pokretače čovekovog ponašanja poznajete?

U okviru stanja pobuđenosti razlikujemo sledeće pokretače čovekovog ponašanja:

potreba, nagon, težnja, želja i namera

2.Kakav je odnos potrebe, nagona i želje?

Svesno doživljena potreba je

nagon

koji osobu usmerava da nešto preduzme kako bi

potrebu zadovoljila.
Kada uz potrebu i nagon u svesti postoji i predstava privlačnog cilja koji može da
zadovolji postojeću potrebu, javlja se

želja

3.Šta je instrumentalno ponašanje?

Ponašanje usmereno ka ostvarenju cilja naziva se

instrumentalnim ponašanjem

(primer :

dete koje plače jer ne želi da ide na spavanje. Na plač deteta majka prestaje

da insistira na odlasku na spavanje i teši dete. Na osnovu određenog broja iskustava
u kojima je plač sredstvo postizanja cilja, dete razume da je njegov plač instrument
oslobađanja od odlaska na spavanje i počinje da ga redovno koristi u zadovoljavanju
svojih potreba)

4. Koja je osnovna podela motiva?

Homeostazni
nehomestazni

Lični motivi

Motiv postignuća

Društveni motivi
Pozitivni društveni motivi (afilijativni motiv

)

gregarni motiv

5. Kako nastaju tzv. homeostazni motivi?

Homeostazni motivi

(nazivaju se još biološki ili fiziološki), su zasnovani na

postizanju homeostaze (ravnoteže) u organizmu, odnosno, na zadovoljenju urođenih
potreba (glad, žeđ, mokrenje, seksualni nagon itd.)

6. Koje vrste homeostaznih motiva poznajete?

Homeostazni motivi

se dele na:

(1) motive za održavanje jedinke – glad, žeđ, izbegavanje bola, odmor, san, toplota...
i
(2) motive za produžetak vrste – seksualni i roditeljski motiv.

7. Koje vrste nehomeostaznih motiva poznajete?

čine ih

socijalni (društveni) i lični (ego) motivi.

Kod ovih motiva nema neprijatne

napetosti, organizam teži povećanju a ne smanjenju draženja.

8. U čemu je razlika između afilijativnog i gregarnog motiva?

(

afilijativni motiv

)

uključuje čovekovu potrebu da oko sebe ima ljude koji će ga

voleti i razumeti, ljude na koje može da se osloni i sa kojima doživljava bliskost i
poverenje.

gregarni motiv

koji se manifestuje u težnji pojedinca da bude zajedno sa drugim

ljudima, da bude deo neke socijalne grupe i u osećanju uznemirenosti i nelagodnosti
kada je izvan svoje grupe (težnja slična životinjama koje se okupljaju u stado).

9. Kakav je odnos motivacije i emocija?

Motivacioni i emocionalni sistem utiču na mentalnu energiju svake osobe.
Njihovim delovanjem nastaje stanje pobuđenosti i proces pokretanja ličnosti na
aktivnost.
Emocije pojačavaju ili umanjuju specifične motive i pomažu u integrisanju
motivacionog ponašanja tokom socijalnih interakcija osobe.

10.Šta označava termin funkcionalna autonomija motiva?

Gordon Olport (Allport, 1961) govori o

funkcionalnoj autonomiji motiva

i napominje

da između potreba i ciljeva kojima težimo stoji instrumentalno ponašanje koje je
sredstvo ostvarenja potrebe. U slučajevima kada to ponašanje umesto sredstva
postane samo sebi cilj funkcionalno se osamostaljuje i razvija novi motiv.

Primer deteta koje pri polasku u školu želi da opravda očekivanje roditelja, nastavnika i

socijalne sredine, a kada odraste, razvije potrebu za učenjem. U početku je saznajni
motiv bio u drugom planu, ali je kasnije taj motiv postao funkcionalno autonoman

11. Navedite osnovne postulate teorije samodeterminacije?

Prema

teoriji samodeterminacije

(Deci i Ryan, 2000), intrinzična motivacija je

prirodna motivaciona tendencija čoveka, prototip samodeterminišućih aktivnosti koju
socijalna okolina može još više podstaći, ali i sprečiti.

Ukoliko socijalna okolina onemogućuje pojedincu da zadovolji tri osnovne psihološke
potrebe:

potrebu za autonomijom, potrebu za kompetencijom i potrebu za

povezanošću

, pojedinac će ugušiti svoju intrinzičnu motivaciju i biće motivisan

isključivo spoljašnjim faktorima
primer:dete slika,ne davati vokoladu kao pohvalu…

12. Kako nastaje emocija straha?

Osećanje straha se oseća u situacijama kada procenjujemo da je ugrožena neka