У В О Д
Због неспорно великог значаја, имовина је одувек била и остала објекат правне
заштите, међутим, та заштита је сама по себи врло хетерогена. У правној науци, наиме,
послтоји мишљење по коме се имовина највећим делом штити инструментима неких
других грана права као што су то, примера ради, грађанско и привредно (трговинско)
право, а да се применом кривичних санкција штити само онда када је до повреде или
угрожавања имовине дошло употребом силе, претње, обмане, изнуде, уцене или
сличних друштвено опасних радњи. Ово схватање је у бити тачно онолико колико је
тачна и тврдња да је кривичноправна заштита, као једна од врста правне заштите,
најсигурнија и увек остварљива заштита.
Иначе, имовина је од свог настанка до данашњих дана, а нема разлога да тако не
буде и у будућности, од државе и њених органа уживала потпуну правну заштиту, само
су различити друштвено економски и политички системи, који су се током развоја
друштва мењали, различито придавали значај заштити појединим њеним облицима
(тј.врстама).
Кривична дела против имовине представљају јединствену и посебно
инкриминисану групу кривичних дела, без обзира на врсту имовине која се њиме
напада, начина на који се то чини и без обзира на врсту последица које настају
њиховим извршењем.
У теорији кривичног права ова кривична дела се најчешће дефинишу као
имовинска кривична дела, мада се за њихово означавање скрећу и називи као што су
напр. "кривична дела против својине" или "кривична дела против добра". Међутим, без
обзира који термин употребили за означавање ове групе кривичних дела једно је без
обзира који термин употребили за означавање ове групе кривичних дела једно је
сигурно, као објекат њихове заштите увек се јавља имовина. под имовином, у смислу
ове групе кривичних дела, сматра се имовина у ширем смислу где спадају покретна и
непокретна имовина, имовинска права и имовински интереси.
Кривична дела против иновине, којим се првенствено пружа заштита имовини у
ширем смислу, систематизована су у глави ХХI Кривичног законика Републике Србоје
(КЗС). Међутим, имовина се штити и кривичним делима из других глава, као што су то,
примера ради, кривична дела против привреде, кривична дела против службене
дужности, кривична дела против уставног уређења и безбедности и др. Разлика између
кривичних дела против имовине и осталих кривичних дела којима се штити имовина је
у томе што се код ових правих имовина јавља као основни и једини, тј. претежнији
објекат заштите, док се код кривичних дела из других група заштита имовине врши
узгредно, односно таква заштита нема примарни карактер и значај.
1
Основни и најчешћи мотив који се јавља приликом извршења имовинских
кривичних дела јесте мотив, прибављања имовинске користи. Мотив и намера су
субјективно-спихолошке категорије које код неких кривичних дела могу играти врло
важну улогу у смислу њиховог постојања, што је случај и једног броја кривичног дела
пторив имовине. Постојање намере, пак, потврђује констатацију да се одређеним
бројем кривичних дела против имовине врши искључиво умишљајем.
1
Љ. Јовановић, Д. Јовашевић, Кривично право - Посебни део, Београд, 2002. стр.316
Радња извршења кривичног дела против имовине може бити различита. У нашој
кривичноправној теорији. У теорији и законодавству најчешће се као радње извршења
наводе одузимање или присвајање туђе ствари, затим обмањивање као и употреба силе
или претње приликом одузимања или присвајања туђе ствари односно имовине.
Постоје неколико критеријума на основу којих се може извршити унутрашња
систематизација кривичних дела против имовине. Ти критеријуми су: намера из које се
дело врши, начин на који се оно врши и објекат према коме jе радња извршења
усмерена. У кивичноправном теорији систематизација ових кривичних дела се махом
врши према објекту радње извршења дела, па се тако сва кривична дела против
имовине деле се на: кривична дела против покретне имовине (нпр. крађа, тешка крађа,
разбојништво и др.) и кривична дела против имовине, имовинских права и имовинских
интереса (нпр. превара, злоупотреба поверења, изнуда, уцена, оштећење туђих права и
др.).
У овом раду анализиране су провалне крађе из станова, кућа и викендица на
територији ППУ-а Лесковац у периоду од 2003. до 2006.године, статистички је обрађен
број дела, начин извршења кривичних дела и њихово разјашњавање.
утајом, поверене, нађене или ствари до које извршилац случајно дошао. Сам начин
извршења крађе није битан са аспекта постојања основних обележја крађе као генусног
кривичног дела. Међутим, начин као и употреба средстава за извршење, имају утицај на
квалификацију дела, односно играју важну улогу у одређивању облика крађе и
њиховог међусобног разграничења. Иначе, крађа или одузимање туђе покретне ствари
може се вршити тајно, односно без присуства власника, тј. притежаоца ствари, сведока-
очевидца или других лица која би се ту могла затећи или наћи (нпр. случајни
пролазник, полицајац позорник и др.), што је у пракси најшешћи слуај, али се исто тако
може вршити и у присуству поменутих лица.
Постојање одређене намере код извршиоца крађе.
Да би дошло до остварења
кривичног дела крађе потребно је да код извршиоца постоји намера за прибављањем
противправне имовинске користи за њега или неко друго лице. Према томе, постојање
намере је трећи важан елемент кривичног дела крађе. Важност овог елемента огледа се
у његовој конститутивној улози приликом остварења кривичног дела крађе, јер
уколико њен извршилац не испољи намеру за прибављањем имовинске користи неће
бити остварено биће овог, већ неког другог кривичног дела (нпр. кривичног дела
одузимање туђе ствари).
Намера је елемент субјективне природе. Она је код кривичног дела крађе
конкретна и њоме се изражава сва суштина овог дела, која се огледа у противправном
увећању имовине извршиоца или неког другог лица.
У зависности од облика испољавања, крађа се може испољити у три облика:
-
обична крађа (чл.203. КЗ РС),
-
тешка крађа (чл.204. КЗ РС),
-
ситна крађа, утаја и превара (чл.210 КЗ РС).
1.2. Обична крађа
Под обичном крађом се подразумевама крађа која садржи само законска
обележја основног облика кривичног дела крађе, без било каквих околности које би том
делу давале обележја квалификованог или привилегованог облика. Наш Законик крађу
дефинише као одузимање туђе покретне ствари другом лицу у намери да учинилац
крађе за себе или другог прибави противправну имовинску корист.
Приликом калсификације обичне крађе (криминалистичке али и
кривичноправне) најчешће се узимају следећи критеријуми: начин извршења, објекат
напада, намера, као и вредност украдене ствари.
Према криминалистичкој калсификацији обичне крађе могу бити: крађе из
станова и кућа (провлачењем и ушуњавањем), крађе из трговинских радњи, крађе по
предузећима и установама, крађе по домовима и интернатима, хотелске крађе, крађе по
камповима плажама и купатилиштима, крађе у средствима јавног саобраћаја,
аутобуским и железничким станицама, домаће крађе, сеоске крађе, џепне крађе, и тд.
Обичне крађе из кућа (станова) могу се извршити провлачењм и ушуњавањем тј.
без употребе силе или помоћних средстава и без савладавања неких већих препрека да
се продре у одређени простор или просторију.
Под ушуњавањем у литератури се подразумева неопажен улазак у незакључане
просторије, брзим узимањем предмета који су на дохват руке и неопажено напуштање
просторија. На овај начин најчешће се узимају одевни предмети или ствари из одевних
предмета. Дакле један од начина извршења крађе је коришћење непажње власника
односно држаоца ствари, који остављају откључана улазна врата као и отворене
прозоре или врата терасе.
Уколико је прибављена противправно имовинска корист, која прелази Законом
прописане вредности обичне крађе ово кривично дело се не би више третирало по
закону као обична крађа, већ као тешка крађа, без обзира на начин извршења.
Као извршиоци овог облика крађе, по искуствима из праксе, најчешће се јављају
скитнице, наркомани и просјаци, мада у последње време све више се појављују
организоване групе. Начини на који врше крађу последњих година добијају
специфичне облике. Тако нпр. учиниоци долазе на врата грађана, покуцају или позвоне,
ступају у контакт са станарима нудећи нешто на продају по повољним ценама или
траже храну, чашу воде, прикупљају хуманитарне прилоге или се распитују о
комшијама из суседства, да би их грађани пустили да уђу у стан. Кад уђу у стан
заокупљају пажњу власника и користе погодне тренутке да украду све што им дође под
руку. Карактеристично је да је код обичних крађа доста висока "тамна бројка".
Најчешћи разлози су стид и срамота грађана што се то баш њима десило на такав
начин, или због своје несигурности да су ту ствар или предмет негде изгубили, па се
одлучују на непријављивање.
1.3. Тешка крађа
Кривично дело тешка крађа из (чл.204. КЗС) представља само опаснији и тежи
облик крађе (чл.203. КЗС). Крађа, иначе, чини основу свих својих (лакших и тежих)
облика. Поред тога, она је и типичан представник кривичних дела против имовине и
дело које се најчешће среће у пракси органа откривања и органа правосуђа.
Тешка крађа за своју основу има кривично дело крађе али због присуства
одређених квлаификаторних елемената обична крађа се "трансформише" у тешку
крађу, односно у неки од њених облика. Квалификаторних елемената има више и
међусобно се разликују. Један од њих је и сам начин извршења крађе, који се може
манифестовати као обијање, проваљивање, савлађивање већих препрека или, пак, као
нарочито опасан или нарочито дрзак начин. Међутим, обична крађа биће
квалификована као тешка и због присуства неких других околности приликом њеног
извршења, као што је то случај када крађу врше више лица која су се њеног извршења,
као што је то случај када крађу врше више лица која су се удружила за вршење крађа,
или ако је извршилац крађе приликом њеног извршења поседовао оружје или опасно
оруђе, односно када је крађа извршена коришћењем посебних околности као што су:
немоћ или невоља притежаоца ствари, пожар,поплава и друге елементарне непогоде.
Поред наведеног, обична крађа добија тежу квалификацију и онда када је предмет
крађе ствар чија вредност прелази износ од 450.000,00 динара, односно 1.500.000,00
динара.
Према томе, тешка крађа представља крађу која је извршена под посебним
околностима или је разултирала тешким последицама. Из законске формулације овог
кривичног дела (чл.204. КЗС) произлази да постоје више облика тешке крађе:
-
крађа учињена обијањем или проваљивањем затворених зграда, соба, каса,
ормана или других затворених просторија, или другим савлађивањем већих
препрека да се дође до ствари;
-
крађа учињена од стране више лица;
-
крађа учињена на нарочито опасан или нарочито дрзак начин;
-
крађа учиљена од стране лица које је при себи имало какво оружје или
опасно оруђе ради напада или одбране;
претходан договор и удружење за извршење само једне, наиме учињене крађе, већ мора
постајати њихов претходни договор да заједно учине најмање две крађе. Није чак
довољно да су се та лица после сваке извршене крађе договарала о извршењу следеће
крађе, већ удружење треба унапред да обухвати две или више крађа. Да би крађа била
квалификована као тешка крађа није потребно да су лица која су се удружила за
вршење крађа стварно и извршила две или више крађа, већ је довољно да су извршила
или покушала извршити само једну крађу, уз постојање претходног договора о
заједничком извршењу више крађа.
Крађа извршена на нарочито опасан или дрзак начин
Крађа је извршена на нарочито опасан или дрзак начин ако је извршена таквом
радњом која са великом вероватноћом може да изазове знатну опасност за живот или
имовину оштећеног лица или неког другог лица или за живот или имовину
индивидуално неодређеног лица. Нарочито опасан начин извршења крађе може
зависити од средства које је употребљено за извшење крађе(нпр. примењен је
експлозив за проваљивање у магацин ) или од својства самог предмета крађе (нпр.
крађа радијума из медицинске установе намењеног за лечење, с којим се мора
поступати на строго одређен начин, или крађе отровних супстанција из апотеке).
Нарочито дрзак начин извршења крађе је онај који видно одскаче од просечне
мере дрскости као одраз интензитета злочиначке енергије за савладавање постојећих
препрека за извршење крађе, као и онда када је крађа извшена на начин који изненађује
тј.на начин који се под датим околностима није могао очекивати. Крађа је извршена на
нарочито дрзак начин када је учиниоц код извршења крађе показао нарочито изражено
деловање злочиначке воље, која се испољава у упорној одлучности и већој
безобзирности него што је то случај код других обичних крађа.Крађа је нарочито дрска
у случају када примењени начин извршења кривичног дела крађе указује на постојање
заиста неуобичајне-посебне дрскости.
Крађа извршена уз поседовање опасног оружја или оруђа
Крађа се квалификује као тешка крађа у случају када је учињена од лица које је
при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране.Извршилац
треба да има при себи оружје или опасно оруђе за време радње извршења крађе,без
обзира да ли га је понео са собом или је до њега дошао пре извршења или у току
извршења крађе.За постојање овог дела није потребно да је оружје употребљено већ се
користи у циљу застрашивања или претње.
Крађа извршена за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса.
Под удесом се у смислу ове одредбе подразумева ситуација у којој настаје
опасност за живот људи и за имовину,било као природна појава услед дејства
елементарних сила,било услед делатности људи.Закон при томе само примера ради
наводи пожар и поплаву.Крађа треба да буде извршена за врема удеса, па је тако и
временски ограничена од настанка удеса па све док се не успостави редовно
стање.Квалификована околност овог кривичног дела огледа се у искоришћавању
непажње људи за време пожара,поплаве и других елементарних непшогода за
извршење кривичног дела.
