Гимназија Младеновац
МАТУРСКИ РАД
ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ
Тема:
Водопривредни проблеми и заштита вода
у сливу Јасенице
Младеновац, јун 2008.
1
1. УВОД
Слив Јасенице захвата централни део Шумадије и припада сливу
Велике Мораве. Иако припада групи малих сливова он је по површини
највећи у Шумадији. Захвата брдско - планински и долинско – котлин-ски
део рељефа. Шумадијске планине Рудник, Венчац, Букуља и Космај су
ремек дело природе и сачињавају Шумадијску греду. "Шумадиди"
контактирају са кристаластим језгром родопске масе лонгитудинално
средином слива. "Моравиде" чине хорстови на јужном и северном ободу
слива, везане у облику брдско - планинских греда. Долине река су са
широким алувијалним равнима окренуте су ка истоку, према ушћу главне
реке. Реке се понекад изливају из речних корита и поред урађених
хидромелиорационих радова, а скоро сваке године пресушују.
Најсуптилнији део вода сачињавају термоминералне воде којих у сливу
има разноврсних, квалитетних и у великим количинама.
Слика 1– Ушће Јасенице у Велику Мораву
Долинско - котлински делови слива условљавају ратарску
производњу и интензиван развој индустрије. У овом делу слива живи око
70% становника, највише концентрисаних у градовима.
2
2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СЛИВА ЈАСЕНИЦЕ
Слика 3– Слив Јасенице
Слив Јасенице је део слива Велике Мораве и захвата највећу површину
међу шумадијским сливовима. Јасеница извире на северо-западним
падинама Рудника, из извора Тефериџ, на надморској висини 705 m.
Највећа притока Јасенице је Кубршница која извире на северној страни
Букуље. Највећа притока Кубршнице је Велики Луг који извире на
4
североисточној страни Космаја. Цео слив оријентисан је главним правцем
отицања Јасенице и њених притока, западјугозапад – исток-североисток.
Најисточнију тачку слива Јасенице представља њено ушће у Велику
Мораву. Оно се налази у широкој алувијалној равни Велике Мораве на
надморској висини од 92 m, код насеља Велико Орашје. Ушће Јасенице
налази се на 21
6' 33" источне географске дужине и на 44
22' 37" северне
географске ширине.
Најзападнију тачку слива Јасенице представља врх ниске планине
Касамовац, кота 684 m, која се налази на око 3 km северно од насеља
Рудник. Касамовац је развође између леве притоке Јасенице, Поточајецa
који отиче према истоку, и слива Качера на западу. Кота 684 m на
Касамовцу има следеће координате: 20
28' 49" источне гео-графске
дужине и 44
9' 45" северне географске ширине.
Најјужнију тачку слива представља Божурова Глава (723 m), која се налази
на југоисточним падинама Рудника. Истовремено, она представља развође
сливова Јасенице, Лепенице и Груже. Божурова Глава је на 20
39' 11"
источне географске дужине и 44
5' 57" северне географске ширине.
Најсевернија тачка слива је на коти 275 m, на локалитету
Грујинац. Ова кота се налази на око 650 m источно од железничке станице
Раља. Грујинац раздваја слив реке Раље на северу од слива Великог Луга
на југу. Кота 275 m на Грујинцу има следеће координате: 20
34' 38"
источне географске и 44
33' 57" северне географске ширине.
Дакле, слив Јасенице ограничен је меридијанима 20
28' 49" и
21
6' 33" источне географске дужине и упоредницима 44
5' 57" и 44
33'
57" северне географске ширине. Овако издвојено подручје има изглед
правоугаоника површине 2 624,21 km
2
. Степенска разлика између
најзападније и најисточније тачке износи 37' 44" или 50,680 km.
Степенска разлика између најјужније и најсеверније тачке слива износи 28'
или 51,780 km.
Површина слива Јасенице износи 1.355,99 km
2
, и има изглед лепезе
која у потпуности не попуњава ограничени правоугаоник. Попуњеност
правоугаоника сливoм износи 51,67%.
Детаљним планиметрисањем и најпрецизнијим мерењима за
површину слива Јасенице може се прихватити површина од 1.356 km
2
. У
односу на територију Србије од 88.361 km
2
он чини 1,53% њене површине.
Шумадија заузима централни део Србије и има површину од 6.070 km
2
,
што чини 6,87% територије Србије. Слив Јасенице захвата 22,34%
територије Шумадије. Заузима централно место у Шумадији дајући своје
воде Великој Морави.
У Шумадији реке отичу према Сави, Дунаву, Колубари, Западној
Морави и Великој Морави. У свом окружењу слив Јасенице има највећу
површину. Она је чак већа од сливова свих притока Саве и Дунава у
5
3. РЕЖИМ РЕКЕ
Слив Јасенице формиран је у различитим орографским, геолошким,
педолошким, климатским, антропогеним и осталим географским условима.
Oн je формиран тако да се изворишта највећих река (Јасенице, Кубршнице
и Великог Луга) налазе у планинском делу слива на Руднику, Букуљи и
Космају. Средњи и доњи токови река теку по ниском нерашчлањеном
терену, са малим падовима, па због тога меандрирају и тешко се пробијају
до својих ушћа.
Слив Јасенице је настао на контакту старе палеозојске масе и
алпског орогеног стабла. Орогене масе прекривене су дебелим слојем
квартарних језерских седимената, ређе мезозојским кречњачким
творевинама. Понегде због утискивања гранитоидне масе дошло је до
контактног метаморфизма кречњака, који су преображени у мермере.
Климатске карактеристике су под доминантним утицајем умерено -
континенталног климата са варијантом благе планинске климе на Руднику
и варијантом континенталне климе у средњим и доњим токовима река.
Највећа количина падавина је на Руднику, па на планинским странама
Букуље и Космаја, а најмања је у централном и источном делу слива.
Трајање сунчевог сјаја и температуре, такође су везане за годишња доба и
орографске услове. Највише средње годишње температуре су у
централном и источном делу слива а најниже на Руднику. Доминантни су
западни ветрови и кошава.
У прошлости слив је био знатно богатији шумом, нарочито храстом
лужњаком, док су данас у нижим деловима слива остале само мање
шумске површине. На планинама су веће површине под шумом храста,
цера и букве. Брдска подручја претворена су често у воћњаке и винограде,
а нижи делови у ливаде и оранице.
У савременим условима у сливу Јасенице живи око 206.000
становника, што значи да је просечна густина насељености око 150 st/кm
2
.
(Србија 110,2 st/km
2
, по подацима из 1991. године). У условима развоја
индустрије, рударства, пољопривреде, саобраћаја и других привредних
делатности дошло је до промена у физиономији слива, а самим тим и до
промена услова формирања физичкогеографских и хидролошких појава и
процеса. Због све израженијих економских интереса све се више користе
природни ресурси, нарочито вода.
Вековима су Јасеница и њене притоке Кубршница и Велики Луг
текле кроз шумско - ливадски предео као мирне и тихе реке. Оне су се
понекад изливале из својих корита током раног пролећа или након
обимнијих падавина током лета.
У историјском периоду забележене су
катастрофалне поплаве.
7
