UNIVERZITET U NISU
FAKULTET SPORTA I FIZICKOG VASPITANJA
SEMINARSKI RAD
IZ
PSIHOLOGIJE SA RAZVOJNOM
PSIHOLOGIJOM
Napredovanje
u sportu I ucenju
Profesor:
Student:
Prof. dr Jovisa Obrenovic
Petar Vukojevic
Broj indeksa: 6745
12. Decembar, 2011., Nis
Seminarski rad
SADRZAJ
UVOD ………………………………………………………………………………………….3
Definicije osnovnih pojmova ………………………………………………………….3
1.
NAPREDOVANJE O UCENJU ……………………………………………………….4
1.1. Merenje napredovanje u ucenju ……………………………………………………..4
2.1. Tipicne krivulje ucenja …………………………………………………………………..4
3.1. Plato krivulje ucenja ……………………………………………………………………..6
2.
NAPREDOVANJE I RAZVOJ SPORTSKE KARIJERE ………………………7
2.1. Faza istrazivanja I uspostavljanja sportske karijere ………………………….8
2.2. Faza napredovanja u sportskoj karijeri ……………………………………………8
2.3. Faza odrzavanja sportske karijere …………………………………………………..9
2.4. Faza kasne sportske karijere …………………………………………………………..9
ZAKLJUCAK ……………………………………………………………………………….11
LITERATURA ……………………………………………………………………………..12
Napredovanje u sportu I ucenju
3
Seminarski rad
1. Napredovanje o ucenju
U većini slučajeva učenja kod čoveka, naročito u slučajevima učenja složenih
radnji, retko se dolazi do stupnja koji se ne bi mogao prevazići. Postignuti uspesi u
tim slučajevima su uvek manje ili više relativni.
Oni pre svega zavise od mnogobrojnih činilaca motivacije i od ličnih osobina onog
koji uči: od potreba i zahteva, postavljenih zadataka, od veličine nagrade, društvenog
priznanja, od ambicije i drugih ličnih motiva, od inercije pojedinca, od njegove
istrajnosti, od njegovog stepena aspiracije, od njegovog zadovoljenja sa onim što je
već postigao ili, obrnuto, od njegovog neprestanog nezadovoljstva sa onim što
postiže. Na drugoj strani stupanj posignutog uspeha zavisi i od broja ponavljanja ili
količine vežbanja kao i metode vežbanja koja je upotrebljena.
1.1
Merenje napredovanja u učenju
Učinke vežbanja za vreme učenja možemo meriti na više načina. Možemo meriti:
1) radnje ili gradivo koje se savlađuje,
2) vreme za koje se radnje ili gradivo savlađuju i
3) tačnost radnji i znanja gradiva koji se savlađuju.
1) Merenje napredovanja na raznim stupnjevima vežbanja na osnovu savladanih
radnji i gradiva vršimo na taj način što na svakom stupnju utvrđujemo koliko je
gradiva savladano ili, na primer, koliko pokreta učinimo za određenu jedinicu
vremena.
2) Napredovanje u učenju merimo i pomoću vremena i brzine. Ili merimo za koje
vreme, kojom brzinom, svršavamo ceo zadatak na raznim stupnjevima vežbanja, ili
određujemo koliko nam je bilo potrebno vremena da savladamo određenu jedinicu
gradiva posle različitog broja ponavljanja. Tako nam stalno opadanje vremena za
koje izvodimo jednu radnju ili jedan pokret u toku učenja predstavlja napredovanje.
3) Napredovanje u pogledu tačnosti meri se brojem pogrešaka koje činimo na raznim
stupnjevima učenja, kad izvodimo jednu radnju ili izlažemo učeno gradivo. Sve manji
broj grešaka posle sve većeg broja ponavljanja daje nam sliku sve većeg napredovanja
u toku učenja.
1.2. Tipicne krivulje ucenja
Napredovanje u toku učenja, utvrđeno bilo kojom od navedenih metoda, može
se grafički predstaviti jednom krivom linijom. Takva jedna kriva na vidan način
predstavlja kako napreduje učenje kroz izvestan period vremena.
Na osnovu velikog broja takvih kriva koje su u raznim ispitivanjima procesa učenja
dobijene na grupama pojedinaca mogu se uopštavanjem dobiti tipične krivulje
napredovanja za razne vrste učenja.
