}eno slobodno slagane bez margina.
Slobodni slovni znaci postali su
ilustrativni elementi umetni~ke
kompozicije. Me|utim, da nije re~ o
ispraznim i diletantskim igrarija-
ma slaga~kim materijalom, ve¢ o mo-
dernom dijalekti~kom kontinuitetu
tra`ewa novih formi grafi~kog
izra`avawa, najboqe svedo~e radovi
posleratne Dade, Tea van D
uJzBurga
(
Theo van D
oeSBUrG
) i Kurta [
ViTerSa
(
Kurt S
chwiTTerS
).
Dada je bila neverovtno zbuwuju}a.
[irom poznato pitawe. [ta je dada?
Bila je to prava dilema za spoqa{wi
svet. u tipi~nom maniru, pisanom od
dadista li~no, zvani~na definicija
bila je ismevaju}e dosadna; dada je
paradajz, dada je avet, dada nikada
nije u pravu, dada je idiotizam, dada
je ni{ta, ni{ta, i dada je sve!
Dada je bila besmislena re~ kojom
je imenovan nebesmisleni anti-ume-
tni~ki pokret koji je trajao od 1916
do 1924. god. re~ dada je mo`da bila
proizvoqno izabrana (mo`da i nije),
mo`da je po~ela kao prazna misao,
ali je definitivno postala lingvi-
sti~ka oznaka kori{}ena da se raspo-
zna {ta nije, kao i {ta bi mogla da
bude dada.
Tristan Cara po~asni osniva~
Ciri{kog pokreta, rekao je da dada
nije stvorena samo iz potrebe za ne-
zavisno{}u nego i zbog nepoverewa u
jedinstva, zajednice.
Hugo B
al
(
hugo B
all
) je otvorio
Kabare Volter (
Cabaret Voltaire
) 1916.
godine, kao pozornicu za postoje}e
glumce i pisce ‡ sve izvo|a~e ‡ koji
su se skupili u Cirihu. Spontana
de{avawa doga|ala su se unutar te-
snog prostora Merej Kafea (
Meierei
Café
), gde je Kabare Volter bio sme-
{ten. uz glavne izvo|a~e kabare je
postao igrali{te za opijawe onih
koji su bili oslobo|eni od horora
rata sa pesmom, poezijom, predstava-
ma i plasti~nom umetno{}u. Marsel
@
anKO
(
Marcel J
anco
) u svom eseju
&,%
Типографски стилови ХХ века
[
viters
(1923).
H
ausMan
(1920).
