РЕПУБЛИКА СРПСКА
УНИВЕРЗИТЕТ СИНЕРГИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И ЗАШТИТУ
БАЊА ЛУКА
Tema seminarskog rada iz socijologije:
Religija
MENTOR:
STUDENT:
0
SADRŽAJ
UVOD
DIRKEMOVO SHVATANJE RELIGIJE
ELEMENTI RELIGIJE
FUNKCIJA RELIGIJE
TIPOVI VERSKIH ORGANIZACIJA
ZAKLJUČAK
REZIME I KLJUČNE REČI
LITERATURA
1
funkcionalnog objašnjenja religije kao integracijske snage društva. Na drugoj strani,
religija je najmoćnija društvena činjenica i «kolektivna predstava» koja se naglašava
svojom objektivnom snagom i prinudom.
Takođe gore navedeni autor je tvrdio da vera u bogove i duhove ne može biti uzeta
kao opštost jer budizam ne poznaje boga.
Naime, on je tu napravio grešku jer budizam ne poznaje pojam boga tvorca, a ne boga
uopšte. Na ovom mestu nije odviše dodati da je budizam više filozofija, nego religija
jer spasenje ide preko čoveka, a ne preko boga.
Da se vratimo religiji, onome šta je, bolje rečeno, od čega se sastoji, koje je njeno
mesto u kulturi i društvu uopšte, kroz prizmu nekih autora i mogućih definicija.
Dakle religija se temelji na podeli sveta koja je prisutna u svakom društvu, na sveto
(sakralno) i svetovno (profano), ili jednostavnije sveto i nesveto.
Isto tako o tome šta je religija govori i slična definicija: «Religija je vera u sveto i
unutrašnji doživljaj svetosti, koji izviru iz ljudske egzistencijalne situacije, praćeni
osećanjima straha, ali divljenjem, molitvom, žrtvom, obredom, ritualom i verskom
organizacijom, a koji teže da ispune i oblikuju celokupni život čoveka i društvene
zajednice.»
2
Upravo te njene neisušive mogućnosti kao da su sastavni deo korena reči religija, koja
potiče od latinskog glagola religare, što znači povezivati, a možda kako ističe sv.
Austin i od reeligere = ponovo izabrati, ponovo čitati.
Međutim, «religioznost jeste verovanje, ali svako verovanje nije religijsko. Čovek
može da veruje i u prirodne nužnosti, slučajnosti, sticaj okolnosti, sreću, snalažljivost,
proračunljivost, svoje sposobnosti ili u bilo šta ovostrano, ali religijsko je samo
verovanje u sveto kao onostrano.»
3
Također, Dirkem, dobro zaključuje da je religija čvrsto povezan sistem rituala i obreda
koji sve svoje pristalice sjedinjuje na istu moralnu zajednicu – crkvu.
«Religija je pokušaj čoveka kao konačnog bića da spozna beskonačnost da dokuči
smisao svoga postojanja i celog univerzuma i pronađe njihovog stvoritelja. Ali religija
i religioznost se ne mogu do kraja shvatiti razumskom ili umskom spoznajom jer ona
je za vernike neka vrsta misterije ili tajne u kojoj postoji doživljaj svetog.»
4
2
Marijanović M., Markov S., Osnovi sociologije, Novi Sad, 1995, str.254.
3
Marijanović M., Markov S., Osnovi sociologije, Novi Sad, 1995, str.255.
4
Marijanović M., Markov S., Osnovi sociologije, Novi Sad, 1995, str.254.
3
