APLIKATIVNI SOFTVER
Aplikativni softver
pomaze pri obavljanju poslova koje koristik zeli da obavi uz pomoc
racunara. To su programi za obradu teksta, rad sa bazama podataka, za prezentaciju,
evidenciju ili obracune plata itd.
Za svaku posebnu namenu mora postojati jedan aplikativni softver.
Aplikativni softverski paketi su:
-
Vertikalni
– pomazu korisnicima u razlicitim segmentima industrije. Npr.vodjenje
projekta, evidencije o zalihama itd.
-
Horizontalni
– koriste se za generalne poslove koji postoje u svim preduzecima.
Npr.za knjigovodstvo, racunovodstvo, finansije itd.
SISTEMSKI SOFTVER
Sistemski softver
i su programi koji upravljaju racunarskim sistemom:
-
Operativni sistem
: sluzi za pokretanje I rad racunara, vrsi kontrolu rada racunara I
predstavlja sponu izmedju korisnika I racunara
-
Usluzni programi
: omogucavaju korisniku upravljnje I kontrolu lokacija podataka
I hardverskih komponenti, kao I pripremanje diska za uzimanje podata, kopiranje
podataka sa jednog diska na drugi, stite kompjutere od virusa itd.
-
Programski softveri
: alta za resavanje zadataka pomocu kojeg se izradjuje
aplikativni softver. Za pisaje programa mora se korisiti neki od programskij jezika
Visual Basic, C++, Java itd.
-
Drajeveri
: softver pomocu kojeg se kontrolisu periferne jednici racunara. Oni
povezuju hardverske komponente sa racunarom.
PROGRAMSKI JEZICI
Podela programskih jezika na:
-
Masinski
: prva generacija programskih jezika. Programiranje ovim jezikom je
bilo podlozno greskama I programeri su morali znati sve o funkcionisanju
hardvera, a narocito procesora. Programi moraju biti napisani u binarnom kodu
koji je specifican za svaki racunar, te ovi programi nisu bili prenosivi na druge
racunare.
-
Asemblerski
: programi niskog nivoa. Isto kao I kod masinskih, programer je
morao dobro poznavati hardver da bi koristio ovaj jezik. Programi su se pisali u
simbolickom kodu, sto je olaksalo programeru u odnosu na masinske jezike. Ali,
takodje nisu prenosivi, jer su pisani za svaki racunar posebno
-
Proceduralni
: jezici trece generacije koji su nezavisni od hardvera, te ih nije bilo
potredno reprogramirati za druge racunare. Mogucnost pravljenja gresaka je mala.
Neki od ovih jezika su Basic, Pascal, Fortran itd.
-
Programski jezici cetvrte generacije
: njima se secificira sta je potrebno uraditi,
a ne kako. Dele se u tri kategorije:
Upitni jezici
(omogucavaju korisnicima pristup
bazama podataka
, Generatori izvestaja
(omogucavaju korisniku da oblikuje
izvestaj bez upustanja u detalje)
I Generatori aplikacija
(omogucavaju stvaranje
aplikadija koje se mogu sastojati iz vise programa). Mane ovih jezika su: manje
efikasni u brzini obrade I velicine kapaciteta memorije, manje su fleksibilni
tj.pruzaju manje mogucnosti programeru da iskoristi ono sto hardver pruza.
-
Objektivno-orijentisani jezici
: omogucavaju pravljenje programa koji povezuje
podatke I njihove operacije u zajednicke structure (objekti).
Objekti
razmenjuju
podatke koji sadrze instrukcije za menjanje atributa objekata. Programiranje ovim
jezikom je zasnova na tri koncepta: objekti, klase I nasledstvo.
INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA
Informacioni podsistem marketinga
treba da podrzi procese istrazivanja I analize
trzista kako bi se obezbedili podaci za strategiju razvoja, boljeg nastupa na trzistu, boljeg
upoznavanja partnera I korigovanjem proizvoda prema njihovim potrebama.
Aplikacije marketinga
cine
:
-
Sistem internih izvestaja
– koristi unutrasnje podatke poslovnog sistema koji je
povezan sa racunovodstvenim bazama podataka I koji sadrzi informacije o
tekucoj prodaji, zalihama, troskovima, dugovanjima, nabavci itd.
-
Sistem marketing obavestavanja
– obezbedjuje externe informacije o promenama
u poslovnom okruzenju tj.konkurentima (nadgledanju I pracenju rada). Primer:
godisnji izvestaji o poslovanju firmi
-
Sistem marketing istrazivanja
– process prikupljanja, obrade, cuvanja podataka o
uslovima na trzistu koji deluju na poslovanje: konkurenciji, potrosacima,
ponudama, cenama I uslovima prodaje itd.
-
Sistem analitickog marketinga
– sluzi kao podrska u odlucivanju u marketingu I
sastoji se od: banke podataka (organizovana kolekcija internih I externih podataka
koji su medjusobno logicki povezani), banka metoda obrade (programi kojima se
podaci mogu obradjivati), banka modela (skup modela koji sluze kao pomoc
marketingu u odlucivanju) I komunikacione veze (veza izmedju korisnika I
sistema koji podrazumeva mogucnost usvajanja zahteva korisnika I definisanje
jasnog sistema izvestavanja)
INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE
Informacioni podsistem proizvodnje
podrzava procese upravljanja proizvodnjom I to
planiranje materijala I kapaciteta, izdavanje radnih naloga I zahteva za nabavku, kao I
upravljanje procesom proizvodnje.
Aplikacije ovog podsistema su:
-
Upravljanje unutrasnjom logistikom I materijalom
– obuhvata aktivnosti pri
porucivanju, kupovini, ulaznoj logistici I otpremnoj logistici, kao I stanje zaliha
koje imaju
-
Planiranje proizvodnje I poslovnih operacija
– sadrzi softvere koji olaksavaju
plan nabavke, planiranje materijalnih zahteva sa ostalim funkcionalnim oblastima,
omogucavaju da se troskovi svedu na minimum I upravljanje projektima
-
Automatizacija projektovanja I proizvodnje
– za smanjenje vremena potrebnog za
projektovanje I to: projektovanje pomocu racunara (sistem koji omogucava da se
industrijski crtezi prikazu na ekranu I da se na njima radi), inzenjering pomocu
racunara (analiza modela da bi se utvrdilo da li ce raditi kako je planirano),
proizvodnja pomocu racunara (postupci preko racunara koji olaksavaju u radu sa
proizvodnim postrojenjima) I saradnicka proizvodnja (distrib.sistem zasnovan na
WEB-u koji omogucava proizvodjacima da modifikuju proizvod sa bilo kog
mesta)
-
Racunarski integrisana proizvodnja
– sluzi za pojednostavljivanje svih
proizvodnih tehnologija I postupaka, kao I integracija I koordinaciji svih aspekata
proizvodnje, projektovanja pomocu hardvera I softvera.
INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RACUNOVODSTVA
Informacioni podsistem finans.i racunovodstva obuhvata process vodjenja finansija,
racunovodstva I to prikupljanje, kontrola I upravljanje novcanim sredstvima.
Aplikacije ovog podsistema su:
-
Finansijsko planiranje I predvidjanje budzeta – obuhvata znanje o raspolozivosti I
ceni novca, izradjivanje modela podrske pri odlucivanju za planiranje prihoda,
upravljanje I raspodelu resursa, predvidjanje budzeta za nabavke I rasporedjivanje
sredstava organizacije
-
Upravaljanje finansijskim transakcijama – softver koji prikuplja neobradjene
podatke neophodne za transakcioni racunovodstveni I finansijski sistem
-
Upravljanje investicijama – za pristup finansijskim I ekonomskim izvestajima, za
tumacenje I analizu finansijskih podataka
-
Kontrola I revizija – za budzetsku kontrolu, reviziju, analizu rentabilnosti I
kontrola cena
INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA
Informacioni podsistem upravlanja kadrovima
podrzava process upravljanja
kadrovima, vodjenje kadrovskih, pravnih I opsith poslova u vezi sa politikom kadrova,
pravih poslova (prikaz zaposlenih, raspored neradnih dana, opis poslova itd)
Aplikacije ovog podsistema su:
-
Zaposljavanje
– process u vezi zaposljavanja I to: preko Web-a, spisak radnih
mesta (baza podataka radnih mesta), izbor sluzbenika (proces testiranja I
ocenjivanja)
-
Pracenja zaposlenih
– ocenjivanje rada zaposlenih (nagradjivanje, premestaj ili
otpustanje), obuka zaposlenih uz pomoc racunara
o
Sateliti u geostacionarnoj zemaljskoj orbiti
– udaljeni preko 35.000 km od
zemlje I imaju nepromenljiv polozaj u odnosu na zemlju. Broj im je
ogranicen I ima ih 150
o
Sateliti u srednjoj zem.orbiti
– 10.000km od zemlje I moraju biti jaci od
prethodnih
o
Sateliti u niskoj zem.orbiti
– nalaze se blizu zemlje I smanjuju ili
eleminisu kasnjenje signala
-
Radio prenos
– koristi radio talase (racunar I periferni uredjaji). Prednost su laka
instalacija I niska cena, a nedostatak je mogucnost prisluskivanja
KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIONIH MEDIJUMA
-
Brzina prenosa
– kapacitet prenosnog kanala koji se izrazava u bitima/sekundi
-
Smer prenosa
–
simpleksan
(prenos u jednom smeru, pr.radio, tv),
poludupleksan
(prenos u oba smera, ali u razlicito vreme) I
dupleksan
(prenos u oba smera
istovremeno, pr.telefon)
-
Nacin prenosa
–
asinhroni
(emituje I prima samo jedan alfanumericki znak po
principu da start bit daje znak kada pocinje, a stop bit kada se zavrsava prenos) I
sinhroni
(slanje grupe znakova kao kontinualni niz bitova uz sinhronizaciju
predajnika I prijemnika kako bi se izbegao gubitak ili dobitak bitova)
-
Tacnost podataka
– na osnovu bitova parnosti se moze ustanoviti da li su bitovi
preneseni potpuno ili su neki ispusteni u prenosu (zbog razlicitih uticaja kao sto
su vremenske nepogode itd)
-
Kompresija signala
– npr. kod mulitimedijalnih prenosa
-
Multipleksiranje
– vise signala se prenosi istovremeno
MREZE RACUNARA ISTOG PRIORITETA
Kod
mreza racunara istog prioriteta
ne postoji glavni najaci racunar tj. server, vec su
svi racunari I serveri pojedinacno svaki od njih.
Ovde svaki racunar odredjuje koje ce svoje resurse da deli sa ostalim racunarima u mrezi.
Ova mreza se koristi najcesce kada postoji mala grupa korisnika, kada racunari dele
resurse ali im nije potreban server. Kod ove mreze ne mora postojati velika bezbednost I
kada organizacija,a samim tim I mreza moze porasti do odredjenih granica.
