SADRŽAJ
UVOD
2
1.
SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
3
2.
OPŠTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI
6
2.1.
Principi GATT-a
7
2.2.
Odredbe GATT-a
8
2.3.
Runde u pregovorima
9
2.3.1.
Šesta runda pregovora- „Kenedi runda“
10
2.3.2.
Sedma runda pregovora- Tokijska runda
10
2.3.3.
Osma runda pregovora- Urugvajska runda
11
2.4.
Nedostaci GATT-a
13
ZAKLJUČAK
14
LITERATURA
15
UVOD
Trgovina, kao posebna privredna delatnost, ima zadatak da svojim
posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje i potrošnje.
Svojom aktivnošću ona treba da obezbedi ponudu robe i usluga u količinama i
asortimanu koje tržište traži, u vreme kada se traži i po cenama i drugim uslovima koje su
kupci spremni da prihvate.
Za svaku zemlju je jako bitan momenat odnosa sa inostranstvom, kao vrlo
značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna zemlja
bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljni, posebno ne u
ekonomiji i ekonomskom razvoju. Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski
upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti.
Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke- pa čak i
međudržavne granice i to onda kada su one razdvojene političkim ili nekim drugim
činiocima. Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskih odnosima
i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj. U osnovi toga stoje
ekonomski interesi država i njihova ekonomija. Iz međunarodnog ekonomskog okruženja
dolaze brojni uticaji koji su od naročitog značaja za privredni razvoj i tekuću ekonomsku
stabilnost svake zemlje.
Spoljna trgovina dovodi do ubrzanja naučnog i tehničko- tehnološkog razvoja u
svetskim razmerama i svakoj zemlji posebno. Inovacije u nauci, tehnici i tehnologiji
danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko- tehnološkom
napretku. Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje, ali i potrošnje u svetu.
Taj proces ima naročit značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i
naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje. Spoljna trgovina, i
uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja iz jednog u druge delove sveta
koja su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim
zadovoljavanju različitih potreba i na druge načine.
Svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi
komparativne prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na
druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose. Te prednosti se ispoljavaju kao
1
- da se proizvodnja učini revitabilnija povećanjem izvoza, i
- povećanje obima nacionalnog dohotka.
U spoljnotrgovinskom poslovanju je od posebnog značaja zaštita domaće
proizvodnje, kako za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u
poslovanju, usled čega proizilazi potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta u svetu,
njihovih spoljnotrgovinskih deviznih, carinskih, kreditnih i valutnih sistema. Sistemi
carina i carinske politike, primena ili ne klauzule najpovlašćenije nacije i drugo spada u
vrlo složen i razgranat mehanizam ostvarivanja spoljne trgovine uključujući
međunarodna kratkoročna i dugoročna kreditiranja.
Pored carinskih ograničenja, postoji čitav niz zabrana i ograničenja (restrikcija)
kojim se reguliše prekogranični promet roba. Bez obzira što su principi GATT-a, danas
STO proklamovali liberalizaciju, odnosno principe slobode uvoza i izvoza, od tih
principa postoje određeni izuzeci.
Dozvoljena su ograničenja:
5
- pri uvozu proizvoda poljoprivrede i ribarstva;
- radi zaštite platnog bilansa;
- prinudne mere;
- mere radi zaštite bezbednosnih interesa;
- života i zdravlja ljudi, životinja i biljaka, i
- nacionalnog kulturnog dobra, i druga.
U smislu navedenih zabrana i ograničenja u Evropskoj uniji, a takođe i u Srbiji
su predviđene posebne mere za uvoz roba za: Zaštitu ljudskog zdravlja– namirnice,
Zaštitu biljnog sveta– sredstva za zaštitu bilja, Zaštita javnog reda– ratno naoružanje,
Zaštita životne sredine, itd. Radi realizacije navedenih zaštita nadležne institucije imaju
svoje afilijacije na graničnim prelazima.
Pored neophodnih mera koje se preduzimaju na graničnim prelazima u cilju
određenih zaštita, neophodno je da se one izvode na savremen, efikasan i ekspeditivan
način. Pošto određene kontrole obavljaju prema potrebi različiti organi potrebno je
obezbediti koordinaciju i integrisanu kontrolu
Premda uglavnom ima malo trgovinskih restrikcija među državama,
međunarodna trgovina je obično regulisana vladinim kvotama, i često oporezovana
5
http://www.pks.rs/Default.aspx?tabid=2968
, datum pristupa 01.12.2011.
3
tarifama. Tarife se obično uvode na uvoznu robu, ali države mogu primeniti i izvozne
tarife ili subvencije. Sve ove mere se nazivaju trgovačkim barijerama.
Međunarodna trgovina uslovljava stvaranje načela međunarodnog prava: pre
svega načelo o slobodi mora, obaveze država da poštuju život i imovinu stranog trgovca.
Razvojem međunarodne trgovine izdvajaju se najvažnije autonomne mere za regulisanje
trgovine sa inostranstvom kao zabrane i ograničenja prometa, carine i određeno
postupanje sa stranom robom sa jedne strana, a sa druge u međunarodnom ugovornom
pravu pojavljuju se načela slobode trgovine, nediskriminacije, reciprociteta.
6
Obično se pod slobodom trgovine podrazumeva obaveza država ugovornica da
ne sprečavaju međusobni trgovački promet zabranama uvoza, izvoza i provoza. Sloboda
trgovine znači i pravo državljana zemlje ugovornice na obavljanje trgovačkih poslova sa
državljanima i na teritoriji druge države.
Načelo slobode trgovine obično se vezuje za načelo reciprociteta ili za jedan od
standarda indirektnih povlastica (preferencijali). Sloboda trgovine nije apsolutna i nema
uvek isto značenje, ona je relativna i može imati formalno pravnu jednakost koja se
najčešće uzajamno priznaje.
U novije vreme se u međunarodnom pravu uočava novi fenomen tzv. meko
pravo. Meko pravo se ne može definisati kao pravni pojam ni po sadržaju ni po predmetu,
pa se svrstava između prava, političkih akata i konvencija, odnosno morala.
Pojmom meko pravo obuhvaćene su rezolucije međunarodnih organizacija,
kodeksi ponašanja kojim se uređuju međunarodni privredni odnosi, akti međunarodnog
prava, međunarodni sporazumi koji se po volji stranaka ne formiraju kao međunarodni
ugovori. Takve norme nisu pravno obavezne ali imaju određene pravne učinke ili su
bliske pravnoj sferi.
6
Marković, M., Spoljno trgovinsko poslovanje, Beogradska poslovna škola Univerzitet za poslovne studije,
Beograd, 2003., str. 50
4
