Seminarski rad - poresko knjigovodstvo
Porez na dodatu vrednost
-Definicija PDV-a
Porez na dodatu vrednost obicno se defini e kao porez koji se obracunava i placa
�
u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa na nacin da se u svakoj fazi
oporezuje samo iznos dodate vrednosti koja se ostvari u toj fazi proizvodno-
prometnog ciklusa. Ovaj porez je dobio naziv po tome to ga svaki ucesnik u
�
ciklusu proizvodnje i prometa placa samo na vrednost koju je dodao u tom
ciklusu.
PDV je op ti porez na potro nju koji se obracunava i placa na isporuku dobara i
�
�
prutanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na
uvoz dobara, osim ako zakonom nije drugacije propisano.
PDV je porez koji je ukljucen u cenu proizvoda ili usluga i koji placaju krajnji
potro aci. Sistem PDV je zamenio dosada nji porez na promet, jer je
�
�
sveobuhvatniji, njime se znacajno pro iruje poreska baza, ne samo u pogledu
�
kruga delatnosti i broja poreskih obveznika, vec i predmeta oporezivanja i broja
poreskih transakcija, na taj nacin se znatno vi e para sliva u drtavnu kasu.
�
Porez na dodatu vrednost (PDV) se primenjuje u preko 120 dr ava sveta. PDV je
�
smislio francuski ekonomista Maurice Laur (Moris
�
Lore) 1954. godine. On je bio direktor francuske porezne slu be koja je 10.
�
aprila 1954. uvela porez. Ovaj porez je isprva uveden kao opterecenje za velike
kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje pro ireno na sve oblasti
�
poslovanja.
PDV predstavlja op ti vi efazni porez na potro nju koji se obracunava i placa
�
�
�
pri prodaji dobara ili pru anju usluga u svim fazama proizvodnje i prometa, kao
�
i na uvoz dobara.
Porez na dodatu vrednost je porez na potro nju kojim se zamenjujepostojeci porez
�
na promet proizvoda i usluga.
Porez treba, pre svega, da plate proizvodac, trgovac ili pru alacusluge, kao i
�
uvoznik, za robu koju prodaju i usluge koje pru aju.
�
Porez na dodatu vrednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja
prometa roba (dobara) i usluga u svetu.
On je neutralan za poreskog obveznika, jer porez sadr an u primljenim racunima
�
za isporucene proizvode i usluge koje su mu ispostavili drugi poreski obveznici
ima pravo da odbije od svoje poreske obaveze.1
PDV kao obaveza prema dr avi izracunava se kao razlika izmedu poreskih obaveza
�
po osnovu prodaje dobara i poreza obracunatog pri nabavci dobara (prethodni ili
avansirani PDV). Poreska obaveza nastaje onog dana kada je izvr en promet
�
dobara.
U sistemu PDV-a razlikuju se:
op ta stopa od 18%
�
posebna stopa od 8%
PDV U SRBIJI
PDV u Srbiji je u primeni od 1. januara 2005. godine.
Razlozi ka njenja su uglavnom politicke prirode. Zapravo, clanice federacija
�
SFRJ i SRJ nisu elele da republicki porez na promet zamene federalnim porezom.
�
U Srbiji je uveden EU model PDV-a koji karakteri e:
�
potro ni tip nabavke investicionih dobara se ne oporezuju
�
�
kreditni metod - poreska obaveza se utvrduje indirektno kao razlika PDV pri
isporukama i PDV pri nabavkama
princip odredi ta PDV se naplacuje prema mestu potro nje u slucaju medunarodne
�
�
�
trgovine
poreska osnovica je iroko definisana - obuhvata veliki deo prometa
�
Uvodenje PDV-a u Srbiji nije izazvalo znacajnije poremecaje uprivredi.
Procenjuje se da je direktni i indirektni uticaj na inflaciju iznosio 3-
4%. Zapravo, nije bilo vecih poremecaja likvidnosti. U trenutku uvodenja
PDV-a ukinuti su porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije.
Pomak izmedu nastanka obaveze i placanja poreza bio je solidan.
Narodna Banka Srbije je donela mere za pobolj anje likvidnosti.
�
KAKO FUNKCIONI E PDV
�
PDV funkcioni e na principu samooporezivanja i fakturisane realizacije. Svaki
�
poreski obveznik sam utvrduje obavezu po osnovuPDV-a, ali poreska uprava vr i
�
kontrolu.
Obaveza po osnovu PDV-a je jednaka razlici izmedu obracunatog
PDV-a na osnovu fakturisanih izlaznih faktura i PDV-a na osnovufakturisanih
ulaznih faktura. Ukoliko je razlika pozitivna obveznik placa PDV, a ukoliko je
razlika negativna obveznik ima pravo na povracaj ili na poreski kredit.
Pravo na povracaj ili poreski kredit nastaje cesto u slucaju:
velikih investicija
velikih nabavki sirovina i repromaterijala.
PDV funkcioni e na principu medusobne kontrole poreskihobveznika i
�
dokumentovanosti transakcija.
-Nacela PDV-a
Osnovna nacela PDV-a vezuju se za pitanje oporezivanja dobara i usluga koje su
predmet meCunarodne razmene, i to pre sve ga sa stanovni tva mesta oporezivanja.
�
S obzirom na to razlikuju se dva osnovna nacela:
Nacelo porekla podraumeva da se PDV obracunava i naplacuje za sva dobra i
�
�
usluge koje su proizvedene i prutene u zemlji bez obzira da li se prodaju u
zemlji ili se izvoze. S druge strane, sva dobra i usluge koje se u zemlju uvoze
ne podletu oporezivanju.
Nacelo odredi ta podrazumeva da se dobra i usluge oporezuju u mestu gde se
�
�
�
tro e, bez obzira da li su proizvedeni u zemlji ili su uvezeni.
�
U poreskim sistemima vecine zemalja primenjuje se nacelo odredi ta, primena tog
�
nacela predviCena je estom direktivom Evropske unije. Njegova prednost u odnosu
�
na nacelo porekla je u tome to obezbeCuje da dobra i usluge iz zemlje i uvoza
�
imaju isti poreski tretman na domacem trti tu, to znaci da se porezom ne utice
�
�
na konkurentnost.
Osim navedenih osnovnih nacela u strucnoj literaturi se javljaju i druga nacela
koja kao op ta vate u sistemu PDV-a. Najce ce se navode sledeca pravila:
�
�
U vrednost nabavljenih dobara ne obracunava se PDV.
�
Oporezuje se samo dodata vrednost.
�
Izvoz dobara se ne oporezuje, a uvoz dobara je oporeziv.
�
Sistem PDV-a jednako se primenjuje i kod usluga.
�
-Metode naplate PDV-a
U sistemu PDV-a svaki poreski obveznik utvrCuje svoju poresku osnovicu i vr i
�
obracun poreske obaveze, pri cemu, na osnovu racuna svojih dobavljaca, odbija
porez PDV placen kao pretporez u prethodnim fazama. Takva metoda obracuna ima u
sebi elemente samokontrole od strane poreskih obveznika, jer je svaki od njih
zainteresovan da u racunu dobavljaca bude pravilno iskazan prethodni porez. U
strucnoj literaturi najce ce se navode tri metode izracunavanja dodate vrednosti
�
kao poreske osnovice:
Metod oduzimanja primenom ovog metoda poreska obaveza se utvrCuje tako to
�
�
�
poreski obveznik od ukupne vrednosti prodatih proizvoda i usluga oduzme ukupnu
vrednost svojuh nabavki i na dobijeni iznos primenjuje poresku stopu PDV-a.
Metod sabiranja kod ove metode dodatna vrednost kao poreska osnovica
�
�
utvrCuje se zbirom elemenata koji cine tu vrednost (zarade, kamate, profit i
dr.).
Kreditni metod PDV se utvrCuje tako to se obracunat porez na osnovicu koju
�
�
�
